Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Сања Ђаковић, туристички водич и аутор ових шетњи, угостила нас је на једној од својих тура под називом „Даме, од многих храбрости створене“. Вероватно бисте помислили да ћете чути још неку у низу прича о Надежди Петровић, Катарини Ивановић или Милеви Марић Ајнштајн. Међутим, овде је реч о дамама чија је борба и храброст померила границе српског народа, док ми незахвално допуштамо да нам сећање на њих клизи кроз прсте.

“Има међу женама више хероја него што их има међу људима, али су људи целу историју приграбили за себе и за приче о себи. Међутим, ми смо хероји у војној ватри, а жене у хладној свакидашњици, ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом, ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином”, овим цитатом Јована Дучића Сања је објаснила да приче о одважним женама које су померале границе и нама данас омогућиле да живимо живот какав знамо.

Чућете приче о Маги Магазиновић, Смиљи Јоксић Костић, Ксенији Атанасијевић, Даници Томић, Драги Љочић и наравно Исидори Секулић.

Шетњу смо започели на Платоу „Политике“ где нас Сања уводи у причу помињући положај жене у прошлости, како у друштву тако и у породичном дому.

Али није случајност то што вече започиње баш испред зграде „Политике“, јер ћете управо чути причу о првој жени новинару.

Мага Магазиновић најчешће је радила на рубрици „Женски свет“ и залагала се за подједнако право мушкараца и жена на школовање. Заслуге за долазак модерног плеса у нашу земљу морају се преписати овој дами, која је по повратку из Берлина отворила плесну школу. Њу је похађао и Лујо Давичо, који је стекао светску славу.

Упутили смо се ка Тргу Републике, где смо у Доситејевој улици, чули причу о Смиљи Јоксић Костић. Ова дама била је доктор и прва жена доцент Медицинског факултета. Радила је као добровољна болничарка у Балканским ратовима из којих је изашла са два највећа одликовања, „Крстом Милосрђа“ и „Медаљом српског Црвеног крста“.

Председник Француске републике одликовао је орденом Легије части за њену посвећеност у области Бе-се-же вакцине против туберкулозе. Њен муж био је Александар Костић, један од оснивача Медицинског факултета, декан и оснивач Института за хистологију, а један од њихових синова је Војислав Костић, познати композитор.

Кратак одмор уследио је код Филозофског факултета у разговору о борбеној Ксенији Атанасијевић. Прва жена која је докторирала на Београдском унивезитету борила се да диплома која сведочи о завршеном факултету буде омогућена и женама.

Комисија пред којом је бранила свој докторски рад о Ђордану Бруну, чинили су Брана Петронијевић, Веселин Чајковић и вероватно вама најпознатији Милутин Миланковић. Детаље тортуре коју доживљава Ксенија на Филозофском факултету од стране читавог круга професора, препустићу Сањи.

Сања нам је мистериозну причу о Даници Томић испричала прекопута Дома Аеро Клуба. Све то има смисла с обзиром да говоримо о првој жени пилоту.

Она се пријавила када је лист „Политика“ расписао конкурс за даме које желе да се опробају у свету летења. Истакла се својим талентом и необјашњивом храброшћу. Даница је била срећно удата за пилота, а он јој је пружао несебичну подршку док је Даница „летела“ кроз своје снове.

Враћамо се у докторске воде причом о Драги Љочић. Студирала је медицину у Цириху, а по повратку постала прва жена у Србији са звањем доктора медицине. Проблеми Драге крећу када не успева да добије посао у државној болници јер Министарство унутрашњих дела (како се тада звало) је одбило да јој изда лиценцу за рад јер су могли да се запосле само они који иза себе имају одрађену војну службу.

Упркос томе Драга је радила као лекарка у четири рата. Основала је Материнско удружење, чији је задатак био да збрине напуштену децу и смањи смртност.

Крај шетње посвећен је једној, како ју је Сања назвала, аскетској души. Исидора Секулић била је књижевница, академик и прва жена члан Српске академије наука и уметности. Ја нећу много говорити о њој, али поменући цитат којим је и Сања завршила причу о овој напаћеној души коју живот није мазио.

„Волим тишину, зато ме је та бука око мене много потресла. Ако нешто вредим, нека кажу после моје смрти, а ни два дана пред смрт не желим да ме хвале. Нисам била срећна. С тим сам се помирила. Постоји васионска срећа која опредељује људе. Ако нисте вољени, узалуд ћете ви настојати да вас воле.“ Исидора је преминула 1958. године у 81. години.

Кратко сумирање живота ових дама не може се поредити са причом Сање Ђаковић. Поред ове шетње коју смо ми посетили на њеном сајту моћи ћете да погледате и пријавите се за вама интересантне обиласке. „Куда ћемо вечерас? – историја забаве у Београду„, „Задужбинари- племенити људи великог срца„, „Улица краља Петра- историја града у 1000 корака“ као и за роматничне душе „Љубавна шетња Београдом„.

Сања је жена ведрог духа и дочекаће Вас са осмехом на лицу. Питања су увек добродошла, а и шала међу полазницима није мањкало. Време је флексибилно, а у просеку шетње трају између два и три сата.

Не пропустите прилику да квалитетно проведете своје вече шетајући кроз животе који су обележили домаћу културну и образвону историју. Дозволите себи да закорачите на кратко у времеплов и отпутујете неколико деценија уназад где вас иза сваког ћошка чека мистерија спремна да буде откривена.

„После ових шетњи ћете на улице нашег града гледати другим очима!“

Татјана Перишић, Данас