Дешавања

Навршава се осам деценија од Априлског рата и ваздушних напада на Београд у којима је град био разорен и у којима је погинуло више хиљада људи. Живот за одбрану града дало је 11 пилота. Они су се, заједно са осталим југословенским ваздухопловцима, храбро супротставили ројевима немачких авиона који су надирали. Извори са немачке стране наводе да је тако бруталан напад био последица Хитлеровог беса и жеље за осветом.

Зоран Симјановић, композитор филмске и позоришне музике, преминуо је у 75. години, од последица инфекције коронавирусом, објавила је Југословенска кинотека.

Компоновао је музику за познате ТВ формате међу којима су серије и филмови Грлом у јагоде, Специјално васпитање, Отац на службеном путу, Национална класа, Петријин Венац, Тито и ја, Мајстори, мајстори, Балкан Експрес, Маратонци трче почасни круг, Сабирни центар, Тајне винове лозе... 

Компоновао је и музику за познату шпицу Дневника и Јутарњег програма РТС-а, и бројне композиције за рекламне садржаје. 

Рођен је у Београду, где је завршио Музичку академију. 

Шездесетих година почео да свира у музичким саставима „Силуете" и „Елипсе".

Компоновањем креће да се бави 1975. године.

На Факултету драмских уметности у Београду, предавао је од 1993. до 1999. године.

У периоду од 1965. до 1999. године је издао 24 музичка албума. 

Многобројни научнофантастични филмови баве се тематиком опасности из свемира која би могла тотално да уништи живот на нашој планети. Суочени са чињеницом да теоретски постоји опасност од удара огромног метеорита који би збрисао живи свет, научници су дошли на идеју да на Месецу у специјалној барци ускладиште ДНК материјал свих познатих организама и биљака са наше планете.

Каријера Предрага Живковића Тозовца трајала је скоро шест деценија. Испевао је безброј ванвременских хитова, због чега је, заједно са Предрагом Гојковићем Цунетом и Мирославом Илићем, стекао статус једног од „три мајстора“.

Надалеко познат по свом емотивном гласу, Тозовац, који је данас у 86. години преминуо у болници, отпевао је неке од најлепших народних песама.

Остаће упамћен по љубавним баладама - Мирјана, Јесен у мом сокаку, Очи једне жене, Ти си ме чекала, Љубави, моја туго, Данче, Влајна и многим другим, које су постале незаобилазан репертоар сваког окупљања у Србији.

Познат као вечити забављач, Тозовац не би био један од три мајстора кад не би биле поменуте и његове оде кафанском животу, попут Празне чаше на мом столу, Овамо цигани, Узми све што то живот пружа, Крчмо стара...

РТС

Документарно-играни филм "Теслин народ" Жељка Мирковића, који говори о више од 70 истакнутих Срба у Америци, међу којима и Николи Тесли, освојио је две награде на осмом Филмском фестивалу "Ред Дирт" у Стилвотеру, у америчкој савезној држави Оклахома.

Мирковићев филм је награђен као најбољи документарни дугометражни филм, а награду је добио и најпознатији и најцењенији српски глумац у Холивуду Џек Димич, који је у играним сегментима одиграо лик Тесле и проглашен најбољим глумцем, јавио је портал српске дијаспоре у САД "Сербиан тајмс".

У овом филму, који се 2019. године квалификовао за Оскара у категорији дугометражног документарног филма, појављује се више од 70 истакнутих Срба, који су својим радом и достигнућима обележили САД. Овај дугометражни документарни филм рађен је у продукцији "Оптимистик филма" и Радио-телевизије Србије, на иницијативу Фондације "Тесла сајенс" из Филаделфије.

Филм су подржали Министарство културе и информисања Србије, Амбасада САД у Београду и Савет за креативне индустрије премијера Србије Ане Брнабић, као и Филмски центар Србије.

Филм "Теслин народ" представља путовање кроз прошлост и садашњост једног народа, од искрцавања првог Србина на америчко тло пре више од 200 година до данашњих дана.

„Добар дан, овде 'Студио Б', почињемо са редовним програмом“ - овим речима је Иван Бекјарев пре 50 година, 1. априла у минут до 13 часова означио почетак рада нове радио-станице. Први званични гост у програму био је председник Скупштине града Бранко Пешић који је од почетка охрабривао рад 'Студија Б'.

Поводом стогодишњице од проглашења Алберта Ајнштајна за лауреата Нобелове награде за физику (1921), на друштвеним мрежама је покренута међународна кампања „Нобел за Милеву”. Циљ акције је да се Нобеловој фондацији и светској јавности укаже на неправедно заборављене заслуге које је за Ајнштајнова открића имала његова прва супруга, Српкиња Милева Марић.

На данашњи дан 24. марта 1999. у вечерњим сатима авиони НАТО-а почели су бомбардовање СР Југославије. Под изговором спречавања хуманитарне катастрофе у јужној српској покрајини, на Косову и Метохији, у акцији названој парадоксалним именом „Милосрдни анђео”, авијација севернoатлантске алијансе напала је без икакве објаве рата нашу земљу, у којој је одмах одлуком савезне владе, коју је саопштио Момир Булатовић, проглашено ратно стање.

Амерички "Њујорк тајмс", један од најстаријих дневних листова у Сједињеним Америчким Државама, бавио се темом мафије у српском фудбалу и повезаности председника Александра Вучића и Владе Србије са њом.

Име Вељка Беливука и његове организације оптужене за чињене бројних злодела - од трговине дрогом преко изнуђивања до мучења и убијања - стигло је и до америчке штампе, а новинар Ендрју Хигинс је у обимном тексту на порталу читаоце упознао са свим што се протеклих недеља дешавало око ФК Партизан. 
Посебну пажњу Хигинс је посветио такозваном бункеру на стадиону у Хумској који је Беливукова екипа користила као своје просторије:

“Спољашњи зид је обојен у црно и бело, уз исписано име које навијачи овог тима користе - ‘Гробари’. Име је добро заслужено. Српски фудбалски навијачи, бар они који су период пандемије искористили да се набију под бучну јужну трибину Партизановог стадиона, и њхови подједнако анархични ривали из Црвене звезде, имају дугу репутацију у екстремном насиљу”, стоји у уводном делу текста.

Затим је подсетио да је 14 навијача Партизана осуђено после смрти навијача француског Тулуза Бриса Татона, који је страдао 2009. године, после напада од стране навијача Партизана, као и на то да су навијачке фракције Партизана и Црвене звезде постале “снажна сила на улици”.

На бетонској греди између два зида стоје десетине књига у калуђерској соби у Манастиру Светих арханђела код Призрена. Када их додирнете руком, оне се истог трена претварају у пепео. Ватра и температура у спаљеном манастиру уништиле су све, а књиге су сагореле и сачувале свој облик и последњу успомену о себи калуђеру који их је сложио, читао или их је користио за молитву. Он је, заједно са својом сабраћом, евакуисан од стране припадника војника Кфора у оближњу немачку војну базу. За њима је остала светиња у пламену у погрому 17. и 18. марта 2004. године.