Дешавања

"Олуја" - геноцид гурнут под тепих

Некажњивост злочина почињених током и после операције "Олуја" допринела је дискредитовању међународног кривичног права, оценио је Карлос Бранко, португалски генерал-мајор у ауторском тексту за угледни лисабонски дневник "Диaрио де Нотисијас".

Централно обележавање 26. годишњице војно полицијске акције Олуја одржано је у земунском насељу Бусије. Литургију је предводио патријарх Српске православне цркве Порфирије, који је поручио да се моли за мир, да памти пострадале, али да не треба злопамтити и да се треба молити Господу да у своја недра прихвати и друге трагично пострадале, ма којој вери или народу припадали. Председник Србије Александар Вучић изјавио је да су у српски идентитет уграђене колоне, убиства и нечија идеја да Срба више нема у Хрватској. Члан Председништва БиХ Милорад Додик наводи да се данас памти страдање библијских размера, које се још једном догодило Србима са тог простора.

... какав се језив злочин 1941. догодио у Глини“

У поводу 80. годишњице покоља у глинској цркви, Милорад Пуповац написао је за портал Телеграм хронологију негирања злочина у Глини на месту које се данас зове Хрватски дом. Текст преносимо у целости.

Текст преузет са портала Телеграм.хр. 

„Прије неколико дана познати загребачки издавач Ненад Поповић у интервју Новостима, у којем говори о „малој снази“ која је ухватила интелектуалце у Хрватској, између осталог је казао: „Радо бих био у ПЕН-у који нешто уприличује у бившем Спомен-дому у Глини, спомен-дому зна се чега.“ 

Дан прекорачења ресурса Земље - дан на који су становници планете, по рачуници научника, потрошили све што је Земља у стању да произведе и обнови за годину дана, те од данас троше њене залихе и даље је сиромаше.

Тај дан је првобитно, 1970. године, од када се рачуна, био 29. децембра, а од тада је све раније, те је ове године 29. јула што значи да је становништво света од 1. јануара до данас потрошило све што је природа могла да призведе за годину дана.

Најлепше је стајати на победничком постољу и слушати химну своје земље. То увек буди посебне емоције, тако је било ју Лондону, тако је и сада. Волела бих да је цео тим могао са мном на постоље, изјавила је нова-стара олимпијска шампионка у теквондоу Милица Мандић.

Од турских одбојкашица до немачких џудиста, становници олимпијског села у Токију очарани су Србином и најбољим тенисером на свету, наводи „Гардијан“. 

Олимпијске игре, са годину дана закашњења, сутра ће бити и званично отворене у Токију, након чега ће се и распламсати борбе за медаље. Србија ће на највећој спорској манифестацији учествовати са 86 спортиста, што је за 17 мање него пре пет година у Рију, а који ће покушати да нам донесу што више медаља. 

Највећи адут Србије, без икакве дилеме, јесте Новак Ђоковић. Најбољи светски тенисер свих времена, рекордер је по броју недеља на првом месту, изједначио се са Рафаелом Надалом и Роџером Федерером на врху по броју гренд слем трофеја и на крије да жели и златом да обори све могуће рекорде.

Велики адут Србије су и кошаркашице. Наше краљице су крајем јуна обрадовале нацију, будући да су други пут у историји постале европске шампионке. Тако су ухватиле залет за оно главно, Олимпијске игре, а чувена америчка агенција Асошиејтед прес им прориче освајање сребра. Па, нека се та прогноза и оствари.

Кога занима катарза кроз коју је прошао српски народ на крају Другог светског рата? Кога интересује амбис над којим се нашла Србија 1944. године када је било јасно да смо вољом великих и моћних гурнути у чељусти комунизма

„Стапарк” се састоји из два дела: један са неолитским грађевинама, кућама од блата, земуницама и мањом оградом од прућа, други је презентациони део са едукативним радионицама и садржајима за посетиоце

Ове године, 7. јануара, на дан када је пре 78 година умро Никола Тесла, на прво место листе најбогатијих људи на свету избио је Илон Маск, један од највећих иноватора данашњице, који је своје електричне аутомобиле назвао по славном српском научнику чију смо 165. годишњицу рођења обележили 10. јула.

Теслино наслеђе живи кроз неке од најбрилијантнијих умова данашњице. Оснивачи „Гугла“, Лари Пејџ и Сергеј Брин, такође су велики поштоваоци Тесле и његових достигнућа. Пејџ је пожелео да буде инжењер када је са 12 година прочитао Теслину биографију.

Прича о дечаку из скромне породице из Лике, који је након школовања у Грацу и Прагу са 28 година отпутовао у САД с једним кофером и мало новца, оставила је снажан утисак на момке који су из татине гараже лансирали данас успешне интернет компаније.