Дешавања

Мада је била очекивана, продаја привредног друштва „Вршачки виногради”, у реструктурисању, узнемирила је и разочарала Вршчане, који су већ шест деценија у својеврсној емотивној вези са овом компанијом. Неколико хиљада житеља ове вароши живело је од рада у овој угледној фирми, која је успешан рад уткала у историју древног Вршца.
Почетна цена на првом јавном надметању била је 17,6 милиона евра, а како је било неуспешно цена је пала на 51 одсто, односно, 8,9 милиона евра, да би у трећем надметању (сва три у истом дану, у петак), њена вредност била сведена на свега 30 одсто, односно 5,3 милиона евра. Саопштено је да је виноградарске плантаже, оранице, залихе вина, шуме, грађевинске објекте, прерадне капацитете... купила кинеска компанија, регистрована у Србији. Мада је помало чудно, кинески купац је најављиван још априла месеца.
– Ово је страшно! Плашим се да нам системска корупција долази главе. Невероватно је што су се сва три круга јавног надметања одвијала у једном дану, као да је држави о глави да се наврат-нанос лиши тако вредне имовине, која је и стартном ценом од 17,6 милиона евра била потцењена па је све личило на распродају.

Када као туриста дођете у Гдањск и околину, не треба да знате пољски да би сте се споразумевали са локалним становништвом.
Овде већину житеља чине Кашуби, стари словенски народ, који одлично разуме српски. Доктор славистике Душан Пажђерски је човек за ког се данас говори да је први свету открио овај нови народ.
"Дошао сам 1999. године из Новог Сада у Пољску да докторирам и упознао сам људе који одлично разуму српски језик. То ме је привукло да истражујем и откријем да су Кашуби аутохтони словенски народ, који живи на најлепшим обалама Балтичког мора. У свом речнику имају фонд српске говорне традиције. Уосталом, Кашуби на југу Балтика, имају Српско село и Српско језеро", открио је своју тајну везу са овим народом др Душан Пажђерски, који за себе каже да је Новосађанин.
Његова истраживања су показала да су Кашуби остатак средњовековног народа Поморјана, који је на просторе покрајине Помераније дошао пре Пољака.
Кашуби су били поморци, који су пословали са Бокељима. Приликом поделе интересних сфера на Версајској конференцији њихова област Померенија или Кашуба је додељена Пољској. За време Другог светског рата Кашуби су једини имали организовани партизански покрет. Данас их у Пољској има више од 5.000.

Вишеструка европска шампионка Амела Терзић рекла је данас да у Новом Пазару не постоје услови за бављење врхунском атлетиком, али да је ти проблем нису натерали да напусти спорт.
„Неприкладна свлачионица, као она коју ми имамо, не може да ме поколеба. Атлетику много волим, а кад прођем поред свлачионице могу и да зажмурим. Евентуално бих могла да променим средину и одем тамо где ме више цене, али ниједног момента нисам размишљала о напуштању атлетике”, рекла је Терзићева радију Сто плус. Она је на највећим европским и светским такмичењима освојила 10 медаља, од тога пет златних, а пре осам дана на Европском првенству за млађе сениоре у Тампереу освојила је злато на 1.500 метара.
Терзићева је додала да је свесна да немају само атлетичари проблеме, већ да са условима за тренинг кубуре још неки спортисти.
„Сви се сналазимо на свој начин, такмичења и добри резултати су приоритет. Осим тога, промовишемо и наш град. Имамо традиционалну Рамазанску уличну трку и свако ко је једном учествовао пожелео је да поново дође у Нови Пазар, али тога неки људи нису свесни”, казала је 20-годишња атлетичарка.

Зашто ништа не чинимо да се Србија у свету препознаје и по памети и историјском наслеђу, а не само по ноћном животу и ратовима из деведесетих. Србија заборавила на Немањиће, док Хрватска промовише своје краљеве. Имамо историју и културно благо као мало ко у свету
Када кажем Србија, мислим Новак Ђоковић, ратови и сплавови. Овако би гласиле прве асоцијације које већина странаца има на помен наше земље. И док је најбољи тенисер света данас уједно и најбољи српски амбасадор, а наслеђе из деведесетих година прошлог века не можемо да избришемо, поражавајуће звучи чињеница да смо у последњој деценији успели да „брендирамо“ Србију само као земљу ноћног живота и шљивовице.
Уместо да станемо иза великих историјских догађаја, култура и личности, којима би се свака друга земља итекако поносила, домаћа културна, научна и политичка елита годинама је радила на самопорицању националног идентитета и историјских вредности. Са друге стране, земљу смо промовисали причом како шенлучимо по сплавовима, а од националних вредности на сајмовима туризма презентујемо чокањче, опанак и можда дрвени точак на зиду кафане...

Као што киша узрокује да семе расте, тако црквена богослужења јачају душу за чињење добрих дела. (Св. Јефрем Сирин) 
Прије него ли кажемо неколико речи о томе како се ваља понашати у храму и на светим богослужењима, потребно је рећи нешто о самом храму Божијем.
Храм Божији као и све што се у њему дешава има за циљ чишћење наших душа од греха и нечистоте духовне, као и преображај душа наших у храмове Духа Светога. Зато је у ствари храм потребан нама како би смо ми постали станиште Бога живога. Надам се да је овај разлог довољан да би смо схватили неопходност нашег боравка у храму Божијем. Неразумни су сви они који изналазе разне разлоге како би избјегли храм и службу која се у њему одржава и врши, и не учествују у заједничким молитвама и светим Тајнама, Цркве Христове, мислећи да је одлажење на заједничку молитву небитно. Иако је Бог присутан свуда, у Цркви, храму Божијем се Његово присуство пројављује на посебан начин. Божији храм је небо земаљско: “Стојећи у храму славе Твоје, Господе, имамо осећање да стојимо на небесима:”, пјева света Црква. Храм је место где Бог општи са нама ми се сједињујемо са Њиме у светој Евхаристији, кроз свето Причешће, и у њему се врше све свете Тајне. Само у изузетним приликама, дозвољава се вршење свети Тајних ван храма Божијег.

Процењен број становника Србије у 2012. години био је 7.199.077 и у односу на претходну годину смањио се за 59.676, саопштио је данас Републички завод за статистику (РЗС) Србије.
Како се наводи, у прошлој години број живорођених повећан је за 1.659, односно са 65.598 на 67.257, док се број умрлих незнатно смањио и износи 102.400, док је у 2011. умрло 102.935 лица. Посматрано преко стопа, стопа наталитета је 2012. повећана за 0,3 одсто у односу на 2011. годину, односно на 9,3 одсто живорођених на 1.000 становника, док је стопа морталитета остала на нивоу од 14,2 умрлих на 1.000 становника. Стопа природног прираштаја је 2012. била у минусу 4,9 одсто, односно природни прираштај становништва Србије у 2011. години износио је минус 37.337, а прошле године минус 35.143.
Стопа природног прираштаја у 2012. години позитивна је у само осам општина: Београд - Гроцка, Звездара и Сурчин, Нови Сад, Сјеница, Нови Пазар, Тутин и Прешево.
Према подацима РЗС, општине са најнижом стопом наталитета су: Црна Трава (2,5 одсто), ЗЗагубица (4,5), Рековац (4,6), Сврљиг (4,7) и Ражањ (4,8 одсто), а општине с највишом стопом наталитета су:

Некада смо месец јул обележавали као почетак борбе против окупатора, а данас немамо антифашистички празник. Потребан нам је нови Дан устанка. Оружани отпори у бившим републикама били заправо побуне Срба
Топли јул, који смо деценијама славили као месец устанака, и ових дана је подгрејао чињеницу да држава Србија, упркос великим жртвама против немачких и других окупатора у Другом светском рату, званично не прославља почетак оружаног отпора.
То што су представници једне од партија владајуће коалиције, СПС, 7. јула учествовали у обележавању 72-годишњице антифашистичке борбе у Србији, само је поново отворило полемике о томе да ли би чувени догађај у Белој Цркви заиста требало да славимо као дан устанка или се тада заправо одиграо злочин у којем је један Србин из политичких мотива убио другог.
После петооктобарских промена, Дан устанка у Србији 7. јул је укинут као празник, а очекивало се да ће тачку на случај ставити и пресуда Окружног суда у Шапцу. Она је рехабилитовала двојицу жандарма, које су комунистички херој Жикица Јовановић Шпанац и Цветин Солдатовић упуцали на сеоском вашару у Белој Цркви.

Хиљадугодишњи немањићки манастир опстаје у кањону Рзава упркос рушењима. Цркву на којој су живописани цар Душан, царица Јелена и царевић Урош нису могли да униште ни Турци ни Немци
Кањон реке Рзав, од Мокре Горе до Вишеграда, вековна је стаза путника и трговаца која спаја јадранско приморје са централним Балканом. Ово је и крвави пут војски које су пролазиле у походима, некад ка истоку, некад ка западу. На то подсећа планински врх Царина над клисуром, али и села Вардиште и планине Варда, чија име на старословенском значи - стража.
Као симболи тегобне судбине крај пута стоје рушевине из минулих времена. Од крњавих остатака византијске и немањићке тврђаве Добрун, која је у средњем веку чувала пролаз кроз рзавску клисуру према Србији, преко оштећене аустроугарске пруге до нагорелих зидова кућа страдалих у југословенском грађанском рату деведестих.
- Црква манастира Добрун је неким чудом преживела сва разарања. А многи су је рушили током 1.000 година, од богумила, преко Турака, до Немаца - каже Бранко Чигоја директор бајинобаштанског хотела "Тара грин".

Драган Станојевић, нови председник Скупштине дијаспоре и Срба у региону, говори за "Вести" о активностима које намерава да предузме до краја рада овог скупштинског сазива.
Шта су приоритети у програму рада?
- Прво и основно је било да одблокирамо Скупштину која је била нефункционална у претходне две године. И то смо, уверен сам, потпредседници Звонко Јовановић из Швајцарске, Саша Стојановић из Аустралије и ја који долазим из Русије, успели да остваримо. Скупштина је изгласала нови Пословник о раду, делегати су једногласно усвојили закључке. Пред нама је још низ предлога о измени Закона о Србима у дијаспори и региону.
Влади Србије објаснићемо да припадници дијаспоре нису само да шаљу девизе у матицу, него да имају права и обавезе као и сви други грађани Србије.
Шта то конкретно значи?
- То конкретно значи да имамо право на глас, да имамо своје представнике у парламенту. Један од приоритета је да помогнемо и у решавању проблема наших људи у региону, јер њихови проблеми се разликује од проблема дијаспоре.
Одлуке Скупштине дијаспоре имају само саветодавни карактер, да ли то значи да сте практично "поштари"?

Крстарица ексклузивно доноси видео снимак егзибиционог меца Новака Ђоковића и Бориса Бекера са донаторске вечере у Лондону, одржане 8. јула 2013. године.
Продајом карата, донацијама и аукцијама, Новак Ђоковић је на донаторској вечери прикупио 1,2 милона фунти (скоро 1,4 милиона евра), а значајни део те суме ће завршити тамо где је најпотребнији - код угрожене деце у Србији.
Следе утисци нашег извештача Стевана Поповића...
Вечера је организована у "Roundhouse" позоришту, сали за спектакле, у северном Лондону надомак Камдена.
На уласку је чекао "црвени тепих", уз шпалире фотографа и обезбеђење.
Србија треба да буде поносна што има човека који је окупио такав џет сет, који скоро није виђен на једном месту. Добротворној вечери присуствовале су бројне звезде, међу којима Кејт Хадсон, Наоми Кембел, Борис Бекер, Голди Хон, Сара Фергусон, Ричард Брансон, Џерард Батлер, Рони Вуд, Џонатан Рос, нова шампионка Вимблдона Марион Бартоли, Тим Хенман, Мет Белами, као и многе угледне званице.
Новак нас достојно представља међу (угледним) светом, и у великој мери поправља имиџ наше земље.