Дешавања

Хиљадугодишњи немањићки манастир опстаје у кањону Рзава упркос рушењима. Цркву на којој су живописани цар Душан, царица Јелена и царевић Урош нису могли да униште ни Турци ни Немци
Кањон реке Рзав, од Мокре Горе до Вишеграда, вековна је стаза путника и трговаца која спаја јадранско приморје са централним Балканом. Ово је и крвави пут војски које су пролазиле у походима, некад ка истоку, некад ка западу. На то подсећа планински врх Царина над клисуром, али и села Вардиште и планине Варда, чија име на старословенском значи - стража.
Као симболи тегобне судбине крај пута стоје рушевине из минулих времена. Од крњавих остатака византијске и немањићке тврђаве Добрун, која је у средњем веку чувала пролаз кроз рзавску клисуру према Србији, преко оштећене аустроугарске пруге до нагорелих зидова кућа страдалих у југословенском грађанском рату деведестих.
- Црква манастира Добрун је неким чудом преживела сва разарања. А многи су је рушили током 1.000 година, од богумила, преко Турака, до Немаца - каже Бранко Чигоја директор бајинобаштанског хотела "Тара грин".

Драган Станојевић, нови председник Скупштине дијаспоре и Срба у региону, говори за "Вести" о активностима које намерава да предузме до краја рада овог скупштинског сазива.
Шта су приоритети у програму рада?
- Прво и основно је било да одблокирамо Скупштину која је била нефункционална у претходне две године. И то смо, уверен сам, потпредседници Звонко Јовановић из Швајцарске, Саша Стојановић из Аустралије и ја који долазим из Русије, успели да остваримо. Скупштина је изгласала нови Пословник о раду, делегати су једногласно усвојили закључке. Пред нама је још низ предлога о измени Закона о Србима у дијаспори и региону.
Влади Србије објаснићемо да припадници дијаспоре нису само да шаљу девизе у матицу, него да имају права и обавезе као и сви други грађани Србије.
Шта то конкретно значи?
- То конкретно значи да имамо право на глас, да имамо своје представнике у парламенту. Један од приоритета је да помогнемо и у решавању проблема наших људи у региону, јер њихови проблеми се разликује од проблема дијаспоре.
Одлуке Скупштине дијаспоре имају само саветодавни карактер, да ли то значи да сте практично "поштари"?

Крстарица ексклузивно доноси видео снимак егзибиционог меца Новака Ђоковића и Бориса Бекера са донаторске вечере у Лондону, одржане 8. јула 2013. године.
Продајом карата, донацијама и аукцијама, Новак Ђоковић је на донаторској вечери прикупио 1,2 милона фунти (скоро 1,4 милиона евра), а значајни део те суме ће завршити тамо где је најпотребнији - код угрожене деце у Србији.
Следе утисци нашег извештача Стевана Поповића...
Вечера је организована у "Roundhouse" позоришту, сали за спектакле, у северном Лондону надомак Камдена.
На уласку је чекао "црвени тепих", уз шпалире фотографа и обезбеђење.
Србија треба да буде поносна што има човека који је окупио такав џет сет, који скоро није виђен на једном месту. Добротворној вечери присуствовале су бројне звезде, међу којима Кејт Хадсон, Наоми Кембел, Борис Бекер, Голди Хон, Сара Фергусон, Ричард Брансон, Џерард Батлер, Рони Вуд, Џонатан Рос, нова шампионка Вимблдона Марион Бартоли, Тим Хенман, Мет Белами, као и многе угледне званице.
Новак нас достојно представља међу (угледним) светом, и у великој мери поправља имиџ наше земље.

Број погинулих у железничкој несрећи у Квебеку, где је пре 2 дана теретни воз са 72 цистерне сирове нафте искочио из шина, порастао је на 13.
Наиме, спасиоци су у олупини пронашли још осам тела, саопштили су званичници.
Тела још осморо људи пронађена су у олупини воза, када су спасилачке екипе делимично ослободиле област близу места експлозије.
Још 40 људи и даље се сматра несталима, пренеле су агенције.
Теретна композиција монтреалске компаније "Мејн енд Атлантик рејлвеј" (Main&Atlantic Railway) налазила се у ноћи петка на суботу паркирана у Нанту, 12 километара источно од Лак-Мегантика, ради замене посаде, а из за сада неразјашњених разлога кочиони систем није функционисао и композиција је кренула у правцу центра града. Када је доспео до града, воз је исклизнуо са шина и уследила је снажна експлозија.
Лак-Мегантик је градић са око 6.000 житеља и смештен је на обали језера.
Воз је био на путу од америчке савезне државе Северна Дакота ка рафинерији у провинцији Њу Брунсвик, на истоку Канаде.

Из штампе је пре неколико дана изашла књига "Бројанице из Грачанице - повесница части и бешчашћа" Добрице Ерића, песника из Груже, који је почео да пише у родној Доњој Црнући у Гружи, живео у Београду, а сад је све чешће у родном крају.
До сада је, каже Добрица, написао и објавио можда 130, а можда и 150 књига у којима је на себи својствен начин описао лепоту Србије и српског народа чиме је ушао у све антологије српске књижевности, али му је књига "Бројанице из Грачанице" посебно важна јер је између њених корица стављено све што је хтео да каже о свему ономе што нам се дешавало од старих Словена до Косова. Књига је кроз 1.333 строфе и више од 7.000 стихова изаткана од стварних историјских догађаја и политике, али и од стварних личности из наше прошлости и садашњости. Подједнако се односи и на пријатеље и на непријатеље. У књизи је све безимено, а све препознатљиво до те мере као да им је написано пуно име, презиме и порекло.
Да ли број од 1.333 строфе има посебно значење?
- Књига је саткана од 1.333 строфе из два разлога. Први, Исус Христос је имао 33 године када је разапет примајући на себе све грехе овога света, баш као што светски моћници данас разапињу српски народ, а и мени је, ко зна због чега, 333 омиљени број. Ето, у толико строфа је стала сва српска историја и моја немоћ да било шта променим.

Јавно предузеће "Филмски центар Сарајево" тужило је недавно Вељка Булајића, режисера култних остварења "Битка на Неретви" и "Козара", због неовлашћене продаје права на те филмове.
Тужба је поднета 27. јуна у Општинском суду у Сарајеву.
Овим поступком "Филмски центар", као власник имовинских права филмова "Битка на Неретви" и "Козара", која су настала у продукцији предузећа "Босна филм" и "Сутјеска филм", тражи да Суд у Сарајеву забрани Булајићу закључивање уговора с трећим лицима. Из "Филмског центра Сарајево" истичу да су они правни наследници предузећа "Босна филм" и "Сутјеска филм" због чега полажу сва имовинска права за култна остварења настала за време заједничке државе.
"Поседујемо доказе који потврђују да је филм Битка на Неретви босанскохерцеговачки. Тражимо од Булајића обештећење на име накнаде материјалне штете због неовлашћене продаје ових наслова", рекао је за сарајевску штампу Адис Бакрач, директор "Филмског центра Сарајево" и редитељ.
Бакрач је рекао да су "Булајићеве тврдње и својатање великих остварења, односно присвајање култних филмова хрватској кинематографији, апсолутно неутемељене".

Боравак председника Србије Томислава Николића на прослави уласка Хрватске у Европску унију и дуго очекивани сусрет с колегом Ивом Јосиповићем није прошао без инцидената. Николића је повредио део говора хрватског премијера Зорана Милановића на Тргу бана Јелачића у којем је навео да научник Никола Тесла и нобеловац Иво Андрић припадају групи од 100 најзнаменитијих Хрвата.
То својатање српских великана, Николић је доживео као провокацију која га је, како нам је речено у Председништву Србије, повредила, али се није упуштао у свађу, нити је јавно протестовао.
- Председнику није било свеједно да слуша како пред европским званичницима Тесла и Андрић напрасно постају Хрвати, али није било тешких речи јер није било ни време, ни место за било какву врсту отвореног протеста - објашњавају у Председништву.
Николић није хтео да поквари славље и утисак код европских званичника којих је било 170, па је, како нам је речено, остао до краја и испоштовао протокол. Првог дана био је на ручку, на менију је била јагњетина испод сача, а други дан после радног доручка код Јосиповића, на коме су били и други лидери региона, одмах је кренуо пут Београда.

Брисел је наградио Београд мрквом која још није никла, а да би била добра за супу треба је редовно заливати, пише данас словеначки дневник Дело поводом одлуке Европског савета о покретању приступних преговора са Србијом.
- Иако у закључцима нема додатних услова (за почетак приступних преговора), вође Европске уније не намеравају да упале зелено светло ако бриселски договор (о нормализацији односа с Косовом) не буде заживео у пракси - пише лист и додаје да "Берлин још нема интереса да Београду, који је показао спремност да пресече косовски гордијев чвор, исплати награду".
Лист такође каже да ће Србија, ако још уопште буде хтела да постане пуноправна чланица ЕУ, морати пре или касније да се помири са чињеницом да ће Приштина бити господар у властитом дворишту, без обзира на то да ли ће имплицитно и експлицитно признати Косово као независну државу.
Дело завршава коментар наводећи да "Вашингтон није сигнализирао да ће одступити од косовског пројекта, а да би и Брисел можда био осетљивији, али Берлин није спреман да увезе нерешено косовско питање".
Бета

Нова издавачка кућа "Вукотић медиа" одабрала је симболични датум - Видовдан да би лансирала свој први наслов "Косово 1966-2013", академика Добрице Ћосића, бившег председника СР Југославије, који је приредила његова ћерка др Ана Ћосић Вукић.
У Коларчевој задужбини није било места ни за стајање, а међу гостима у првим редовима, поред академика, књижевника и политичара, био је и Милан Панић, премијер СРЈ коме је мандат поверио Ћосић као председник државе.
О књизи, која обухвата наважније текстове које је Ћосић исписао у пола века, а односе се на Косово и Метохију, говорили су, поред аутора, издавач Манојло Вукотић и историчари академик проф. др Љубодраг Симић и др Предраг Ј. Марковић.
Ова несвакидашња хроника почиње белешком приређивача, пишчеве ћерке, која објашњава да је 2004. када се косовска драма приближавала свом расплету, она радила на припремању Ћосићевих књига "Стварно и могуће" и "Пишчеви записи", у којима су јој запали за око текстови размишљања о косовском питању и српско-албанским односима још од 1966. године.

Србија се налази на 86. месту по уређености држава у свету, док су на врху листе Финска и Шведска, а прати их неколико западноевропских земаља и Канада.
Према истраживању Фонда за мир који објављује часопис "Форин полиси", на дну листе су Сомалија, Демократска Република Конго, Судан и Јужни Судан, као четири државе које су оцењене за најопасније и најнестабилније.
Пиликом истраживања, фактори који су одлучивали о позицији неке државе су: људска права, привредни развој, задовољство грађана, проблеми са избеглицама, ниво сиромаштва, правни систем и сигурност државе, као и социјални, политички и други показатељи.
Србија се на 86. месту налази у групи држава које су добиле оцену "земље у опасности".
Сједињене Америчке Државе се налазе на 20. месту у категорији "стабилних држава", али су на листи испод Велике Британије, Француске, Португалије и Ирске.
Б92
Погледајте листу ОВДЕ