Дешавања

Забрињавајући подаци: учење српског језика на универзитетима широм света нестаје!

Вест о гашењу лектората српског језика стиже из Српског књижевног друштва, које обавештава јавност да је од 47 катедри на којима се у 2000. години изучавао српски језик и књижевност остало свега 25.

Очигледно је да на државном нивоу не постоји адекватна акција или програм који би наведени тренд спречили, па Друштво покреће иницијативу за законско регулисање овог проблема, који има шири национални значај.

Значај студената који уче српски

На конференцији за новинаре, на којој су говорили лектори са европских универзитета, изнети су и други забрињавајући подаци. У иностранству се просечно губи једна катедра српског језика по семесту, што може да се сматра светским рекордом.

Последња је угашена катедра у Копенхагену, а пред затварањем је србистика у Кракову, где први пут од оснивања нису уписане магистарске студије. 

У једној од многих српских школа које носе име по славном војводи Живојину Мишићу, родитеља ђака првачића умало нису ударили шлог и инфаркт истовремено: стигавши са закашњењем на приредбу поводом Дана школе, угледао је ђачиће како певају "Ој свијетла мајска зоро" уз кореографију употпуњену актуелном црногорском заставом.

Бијела га је пена попанула, али га је трезвена жена зауздала да не учини неки зијан у свечаном тренутку.

Сутрадан је, ништа мање бесан, пресавио табак, звани мејл, па директору накитио ситно писмо са кључним питањем: шта ће у српској школи, међу српском децом, химна настала из пера усташког идеолога и кроато-монтенегрина Секуле Дрљевића, химна чије поједине делове одбија да пева чак и црногорски председник Филип Вујановић, човек очигледно упућен у историјат те свињарије?

И то само неколико дана пошто је врли Мило Принципа прогласио терористом, улазак Црне Горе у Велики рат као кобну грешку, а славну Мојковачку битку (где су они негдашњи Црногорци изгинули да би омогућили српској браћи повлачење ка Албанији) - самоубилачким чином. 

Од 1. јануара 2015. године у Канади ступа на снагу “еxпресс ентрy” систем за имигранте, који обезбеђује да образовани странци са искуством брже добијају статус сталног боравка, уколико се запошљавају на радним местима за која на канадском тржишту не постоје кандидати.

Четири репрезентативне организације - The Canadian Federation of Independent Business, Restaurants Canada, The Retail Council of Canada и Tourism Industry Association of Canada, управо су у јавност изнеле своје предлоге Министарству за рад и Министарству за имиграцију - да се “express entry” систем прошири.

Они сматрају да би исти третман брзог решавања захтева за боравак требало одобрити и радницима на одређено време без искуства, уколико желе да раде у сеоским или забаченим областима где послодавци имају проблем да пронађу канадске раднике.

Немачке возаче радује пад цена горива. Бензин и дизел су све јефтинији. И док једни седају у ауто са осмехом, друге, као што су државе извознице нафте, хвата паника. Зарада опада, а многим произвођачима пријети фијаско, пише DW.

Цена нафте која је протеклих седмица била у константном паду, тренутно делује стабилно. Недеља је почела оптимистички. У понедељак, 15. децембра, барел нафте из Северног мора – Брент (159 литара) коштао је 62,60 америчких долара. Дакле, нешто више него у петак. А и америчка нафта  је у међувремену добила на вредности, остваривши скок за 58 центи.

Ипак, у поређењу са ценама нафте овог лета, вредност сирове нафте на тржишту пала је за око 40 одсто. Откако су крајем новембра заседале државе чланице ОПЕК-а (Организација земаља извозница нафте) и одлуке да је неопходно да се "интервенише", пад цене је значајно, али ипак недовољно ублажен (20 одсто). Међутим, као и пре тог сусрета, још увек нема назнака да би могло да дође до озбиљнијег смањења производње. Поред најјачег картела у Саудијској Арабији, ни Уједињени Арапски Емирати не пристају на смањење обима производње. 

Екипа серијала "Државни посао" Радио-телевизије Војводине са епизодом "Маратон" проглашена је за једног од победника Међународног фестивала филма и телевизије у Милану, у конкуренцији 150 кратких, документарних, играних и других филмова, јавља Н1.

На фестивалу, који подржава Међународни олимпијски комитет, учествовали су аутори спортских програма из најпознатијих продукцијских кућа и телевизијских кућа.

Новости 

Ћирилица неће нестати у потпуности, али јој прети опасност да ће постати архаично писмо, каже за Данас познати лингвиста и академик Иван Клајн, коментаришући последње истраживање које је показало да 47 одсто становника Србије пише латиницом, у односу на 36 одсто оних који користе ћирилицу. 

Нашег саговорника не изненађују последњи подаци, напомињући да је процес „одумирања“ ћирилице почео још 1918.

- Била је заједничка држава где се у већини користило латинично писмо. Тај тренд се проширио и на Србију, а наставио и после Другог светског рата. Последња истраживања показују да ученици у средњој школи данас више користе латиницу. Она је потребна за енглески, латински, математичке и хемијске формуле. Још важније, користи се у раду на рачунару и куцању СМС порука. Држава би морала да предузме озбиљну акцију како би сачувала ћирилично писмо, али она није заинтересована за то - сматра Клајн. Према његовим речима, сви јавни списи и званични документи би требало да буду на ћирилици.

- На приватну употребу писма се не може утицати. Али, ако се овакав тренд настави, ћирилица ће постати архаично писмо - наглашава Клајн. 

Председник Србије изјавио је данас да се Колубарска битка проучава готово на свим војним академијама света, као пример војне вештине и одважности генерала, тактике и стратегије.

На централној свечаности поводом 100 година од завршетка Колубарске битке, Николић је истакао да је та битка "највећа перјаница у славној и победничкој ратној епопеји Србије, не само у Великом (Првом светском) рату" и да је добијена "великом вештином војсковођа и преданошћу сваког војника". - Мала Србија, а велика у својој неподељености и јединству, ратовала је на Колубари непосредно с једном огромном империјом, а посредно с четири империје, и победила - казао је он. 

- Већина човечанства је схватила да онај ко једном чини неправду, прети многима и зато су уз Србију стали и царска Русија, и Француска, и Енглеска, и, на крају, САД. Мит о непобедивости германског царског оружја, сломљен је на Колубари и на Сувобору - навео је Николић.

- Данас се воде другачије битке које од нас траже другачију тактику и мудрост. Победићемо поштујући породични заветни ковчег који се преноси с оца на сина, да увек и свуда дамо све од себе, покажемо своје наслеђене врлине и љубав према отаџбини, јер немамо право да изневеримо јуначке претке - казао је Николић. 

После успешне пројекције филма "Бранио сам Младу Босну", који је отворио недавно одржани Фестивал српског филма у Торонту, у организацији Ненада Станковића, на захтев гледалаца овај филм иде на турнеју по Северној Америци.

Филм ће бити најпре приказан сутра, 12. децембра у Торонту, затим 14. децембра у недељу у Кичинеру, 16. децембра у уторак у Вашингтону, у сарадњи са Канцеларијом Републике Српске у Вашингтону. Такође се ради на томе да буде приказан и у Чикагу.

Филм је режирао Срђан Кољевић, а његов енглески превод гласи "A man who defended Gavrilo Princip".

Ненад Станковић објашњава да је у филму реч о процесу младобосанцима и да је прича испричана кроз визуру Рудолфа Цистлера, младог адвоката који је по службеној дужности био одређен да их брани.

Аустријанци су га изабрали због његовог немачког имена, зато што је био почетник. Међутим, он је почео да брани право и тада је први пут речено да је анексија Босне била нелегална и да је то у ствари била окупација, каже он и додаје да је филм по жанру судска драма. 

Поводом 100 година од почетка Великог рата, амбасада Аустралије у сарадњи са амбасадама Велике Британије и Канаде организовала је изложбу Савезничке санитетске мисије у Србији 1914-1918. године.

"Да се не заборави" био је мотив организаторима да у Војном музеју на београдском Калемегдану прикажу слике и подсете се можда најтежих тренутака у српској историји, када су медицинске службе ове три државе, тада у склопу Британске империје, несебично помогле српској војсци и цивилима.

Током Првог светског рата неколико стотина доктора, медицинских сестара и другог особља кренуло је пут њима тада непознате земље на увек мистериозном Балкану. У Србији земљи као из бајки, о којој су чули само приче, помагали су да се збрину рањеници и борили се са епидемијама.

Према речима британског публицисте Луиз Милер, која је направила документарни филм о помоћи аустралијских, канадских и британских болничара Србији, катастрофа која је задесила Србију током Првог светског рата наишла је на саосећање и невиђене хуманитарне напоре савезника.