Дешавања

Председник Коалиције удружења избеглица Миодраг Линта оценио је данас као лицемерну кампању која се у Хрватској води против Војислава Шешеља.

"Испада да је Војислав Шешељ једини кривац за рат и сва страдања. То је још један неуспешан покушај хрватског руководства да Хрватску представи као жртву која је водила праведан рат, а Србију и крајишке Србе као злочинце и агресоре", пише Линта који, истовремено, осуђује Шешељеву политику Велике Србије, јер сматра да није реална и озбиљна. Он, међутим, примећује да, са друге стране, хрватско руководство није показало спремност да осуди политику првог хрватског председника Фрање Туђмана, чији је главни циљ био стварање хрватске државе без или са што мање Срба. 

Хрватско руководство није ништа учинило ни на кажњавању одговорних за бројне злочине над Србима, није створило услове за одржив повратак прогнаних Срба својим кућама и не чини ништа на процесуирању појединаца и група који отворено шире говор мржње према преосталим Србима у Хрватској, наводи Линта у саопштењу.  

Четрдесетак грађана протестовало је на градској обали у Тивту, због доласка носача авиона "Кавур" Ратне морнарице Италије у Боку Которску, да би поручили да војници и ратни бродови НАТО-а нису добродошли у Црну Гору.

У протесту су учествовале присталице Мировног покрета "Не у рат, не у НАТО",  организације "Отпор диктаторском режиму" и "Покрета за неутралност".

Цивилна и војна полиција није дозволила свим учесницима протеста да уђу на пристаниште, већ је пропустила четворо представника да прођу и спусте у море четири венца за жртве НАТО бомбардовања.

Венци су, како је објаснили, били посвећени жртвама војних интервенција Алијансе у БиХ, Савезној Републици Југославији, Авганистану и Либији.

Чим им је дозвољено да спусте венце у море, окупљени су се мирно разишли. Једна од учесница протеста Љубица Гојковић рекла је да су припадници Војске Црне Горе попустили под притиском грађана и дозволили да положе венце за све страдале у НАТО злочинима. 

Према најновијим анализама радних места, плата и радних сати спроведеним од стране StatsCan-а, New Brunsvick је један од крајева где је број новоотворених радних места опала за 3 одсто у току прошле године, док је у Алберти повећан број радних места за невероватних 3,3 одсто.

Што се тиче запошљења у Канади почиње да важи правило локације: 

Уколико желите да имате већи избор приликом запошљења веома је битно у ком крају живите, у ком крају желите да нађете посао као и у ком сектору индустрије желите да се афирмишете. На пример, грађевина и дрвна индустрија (шумарство) је тренутно идеални сектор за запошљавање. Наиме у протеклих годину дана потражња за радницима овог профила се повећала за 3,3 одсто. 
Међутим, уколико се надате неком државном послу, ово дефинитивно није година за вас. Влада је због разних мера штедњи, како на савезном тако и на покрајинском нивоу укинула 4000 радних места у државној управи.

Генерално, број радних места у Канади је порастао за неких 0,8 одсто у протеклих годину дана, међутим то је недовољно како би покрио раст популације у држави.

Патријарх московски и целе Русије Кирил борави у тродневној посети Србији. Русија и Србија су повезане захваљујући историји, вери и крви, поручио је патријарх Кирил током разговора са председником Србије Томиславом Николићем.

Патријарх је истакао да је Русија увек била срцем са српским народом.

Српска православна црква има велики ослонац у Руској православној цркви, а Србија у Руској Федерацији, рекао је Николић, пожелевши добродошлицу московском патријарху.

Председник Николић је рекао да је одлука патријарха Кирила да Русија донира израду мозаика у Храму Светог Саве само знак колико су две земље повезане.

Патријарх Кирил је рекао да су Русија и Србија повезане захваљујући историји, вери и крви. Две земље су се заједно радовале у победама, али било је, каже, и много туге и крви.

"Председник Хрватске Иво Јосиповић и хрватски премијер Зоран Милановић немају морално право да говоре о одговорности лидера СРС-а Војислава Шешеља све док се у Хрватској води политика цементирања етничког чишћења Срба и некажњавања злочина према Србима", сматра председник Коалиције удружења избјеглица у Србији Миодраг Линта.

Линта напомиње да Јосиповић и Милановићева Влада нису ништа конкретно учинили за решавање кључних проблема Срба у Хрватској и протераних Срба, те осуђује најаве Хрватске о условљавању Србије у преговорима са ЕУ. 
"Таквим понашањем настављају Туђманову политику чији је главни циљ био стварање хрватске државе без или са што мање Срба. Ако се таква политика настави у наредним годинама, преостали Срби ће се постепено асимиловати или ће се иселити из Хрватске", саопштио је Линта. Он најоштије осуђује и изјаву хрватског министра правосуђа Орсата Миљенића да ће Хрватска условити напредовање Србије у преговорима са ЕУ новим оптужницама и суђењима за ратне злочине, као и да кажњавање одговорних за ратне злочине мора ићи до највишег врха. 

„Србија чека Шешеља!” Остаци остатка некада најмоћније и најорганизованије српске политичке странке под овим слоганом су последњих година често витлали по Србији, најављујући тријумфалан повратак свог лидера из Хага. И често деловали трагикомично са својом увек истом иконографијом и својим увек истим најавама („из поузданих извора”) како се „Воја сигурно враћа у фебруару” (па у јуну, септембру, новембру, новом фебруару итд.). А Шешеља не само да није чекала Србија, него су, у међувремену, од чекања руке дигли и његови најближи сарадници.

Али Шешељ се на крају ипак враћа. Много касније него што су се надали његови (проређени) верни страначки следбеници, али ипак пре но што су мислили они који су га из Београда испратили. И заиста се враћа као нека врста победника. (Пре)тешко болесног, можда „смртно рањеног”, али ипак победника. Не заборавимо да Шешељ никада није признао Хашки трибунал и његова правила, никада није упутио молбу за превремено пуштање, нити прихватио „гаранције” и услове српских власти. И на крају су морали да га пусте неосуђеног. То јесте можда Пирова победа, али је ипак нека победа. 

Премијер Александар Вучић положио је данас, поводом Дана примирја у Првом светском рату, венац на Споменик браниоцима Београда, уз поруку да овај значајан датум није само повод за окретање ка прошлости, већ и дан опомена, учења и сећања на једну од највећих трагедија која је задесила нашу земљу.

„Држава чија се прошлост мери вековима, бројним значајним догађајима и истакнутим појединцима има обавезу и одговорност да негује сећања заснована на чињеницама”, истакао је Вучић. Он је подсетио да наша земља баштини заједничку историју европског континента и да је Србија, одолевајући бројним изазовима кроз своју прошлост, бирала „напредну страну”, тежећи слободи, напретку и прогресу.

Такво опредељење је, казао је, неретко стављало нашу земљу у деликатан положај који је каткад водио И ка оружаном сукобу.

Први светски рат је посебно трагичан за европске земље, јер је почео нападом надмоћних царстава на малу Краљевину Србију, указао је Вучић.

„Четири ратне године испуњене страдањем цивилног становништва, српских војника, разарањем културних и материјалних добара, али и великих војних победа обележили су историју у претходном веку”, подсетио је премијер и додао да је мало породица у Србији које нису изгубиле бар једног члана породице.

Свака породица у Србији изгубила је некога у Првом светском рату, прича Србин Ђорђе Михајловић (86) који већ више од пола века чува гробове српских војника који су пре 100 година сахрањени на гробљу у Солуну.

„Ово је моја породица. Знам имена свих војника овде и њихове животне приче. Сада их причам њиховим унуцима и праунуцима”, прича Михајловић, а преноси у репортажи АП.

Србија, која је учествовала у Првом светском рату од самог почетка, имала је армију од око 350.000 војника, од који је око 130.000 погинуло.

„Трећина војске је изгубљена. То је прича коју би свет требало да зна. Свака породица је имала жртву”, каже Михајловић. На том гробљу су сахрањени и чланови његове породице: деда, ветеран из Првог светског рата који је постао први чувар тог гробља, као и његов отац који га је наследио. Михајловић намерава ту да ради док не умре, а онда ће и он бити сахрањен на том месту. 

У сали Српског центра у Мисисаги за суботу 15. новембар најављено је предавање др Срђе Трифковића, политичког аналитичара и коментатора, под називом "Русија, Србија и нови хладни рат". Била би ово само још једна од бројних посета и предавања које је др Трифковић током година одржао у Канади, пред академском публиком на канадским универзитетима или на скуповима српске дијаспоре, да овај долазак није први пошто му је крајем фебруара 2011. године забрањен улазак у Канаду.

Др Трифковић је у спору са канадском владом који траје више од три и по године. Да подсетимо, иако је на универзитету у Ванкуверу 24. фебруара 2011. требало да говори о теми "Несигурни проспекти за нестабилан регион", канадски Босански (муслимански) институт за истраживање ратних злочина тражио је од председника универзитета да се предавање забрани, а то исто су захтевали и од канадске владе и парламента, зато што је Трифковић негатор "геноцида у Сребреници".

На дан предавања, др Трифковић је заустављен на ванкуверском аеродрому и враћен у САД чији је држављанин, са забраном уласка у Канаду, а као разлог је наведено да је био виши саветник Радована Караџића, ратног председника Републике Српске. 

„Рибља чорба“ синоћ у препуном Сава центру одржала свој први концерт без струје у каријери. Имам трему - признао је легендарни рокер: 

- Па, логично је што заборављам текст, сутра пуним 62 године!

„Рибља чорба“ одржала је синоћ у распродатом Сава центру свој први анплагд концерт у 36 година дугој и успешној каријери под називом „Чорба се чује и без струје“. Српски „Ролинг стоунси“ на бину су изашли са академским кашњењем од 15 минута. Када су бас гитариста Миша Алексић, бубњар Вицко Милатовић, гитариста Видоја Божиновић Џинџер и клавијатуриста Никола Зорић заузели своја места, на сцену је крочио Бора Ђорђевић у белој кошуљи, кога је публика дочекала аплаузима и овацијама. За ову прилику једни од најбољих српских рокера били су појачани гудачима „Метаморфозис“, бубњаром „Блок аута“ Миљком Радоњићем и три пратећа вокала предвођена Чика Јоцом, а лево и десно од „Чорбе“ на бини је седело педесетак њихових највећих обожавалаца.

Концерт су почели хитом „Ја је гледам како спава“, у којој се Бора збунио већ код друге строфе, од узбуђења, како је признао, јер је све време страховао да се публика не успава. Брзо се исправио, али је после громогласног аплауза казао: