Све је почело 2008.

Кратак осврт на дешавања у прошлости: у лето 2008, цене барела нафте биле су на нивоу од 150 америчких долара. Стручњаци су веровали да ће цене горива и даље да расту. Одмах затим цео свет је задесила финансијска криза, крунисана банкротом Леман брадерс банке. Неколико седмица касније, цена нафте пада за око 45 долара.

Додуше, још увек је деловало да је све под контролом. Јер, светска привреда је почела да се опоравља, све до лета 2014. године, када је цена сирове нафте поново почела да пада. Свакако да је за прилике на тржишту сировина одговорна економска ситуација. 

“Нико није размишљао о томе да ће технолошком напретку доћи до веће експлоатације нафте“, каже Леон Лешус, стручњак за сировине са хамбуршког Института за привредна истраживања у разговору за ДW. “Посебно у Америци је фракингом омогућена експлоатација веће количине нафте.“ Американци су током прошле године увећали производњу нафте за четири милиона барела нафте дневно. “То је огромна количина, која САД омогућава да буде у рангу друге по јачини чланице ОПЕК-а“, објашњава немачки стручњак.

Различите прогнозе

Према прогнозама Међународне агенције за енергију, прилике на тржишту сировина ће и у наредној години бити нестабилне. Цена нафте остаће под притиском. Сједињене Државе и њихова повећана производња нафте остаће један од важних фактора. Другим речима, уколико на светском тржишту и даље буде било превише нафте, цене горива и даље ће неминовно да падају. Биће потребно неко време како би се понуда и потражња нашле у равнотежи.

Протеклих месеци је цена нафте нагло опала. То штети пре свега Русији, Ирану и Венезуели. О узроцима пада цена нафте се шпекулише, па тако може се чују и теорије завере. 

Леон Лешус верује да значајније пада цена нафте више неће бити. 

“Мисли да је цена нафте ударила тло.“ Он претпоставља да ће привредни раст у свету током наредне године наговестити економски опоравак. У том случају, потражња за нафтом ће се повећати.

РТРС