Дешавања

Први јануар је један је од датума када је уобичајено да ступе на снагу закони и прописи донети у току претходних месеци.

И овај први дан 2015. године обележиле су промене од којих су неке у директној, а неке у индиректној вези са грађанима и њиховим свакодневним животом. О наведенима би се требало детаљно информисати.

Пушачи

У провинцији Онтарио од 1. јануара забрањено је пушење на дечјим игралиштима, јавним спортским теренима, у баштама ресторана и барова.

Забрањује се продаја производа дуванске индустрије у универзитетским кампусима и кампусима колеџа. Ово је само наставак кампање, која је већ довела до значајних резултата – број пушача је од 25%, колико их је било у 2000. години, смањен на 18% у 2013. години.

Недавно је „Политика” (11.12.2014) објавила резултате истраживања о употреби писма у српском језику. По том истраживању 47 одсто анкетираних пише латиницом, а 36 процената ћирилицом. Некако је испало да је ово обична новинска вест и као таква пролазно актуелна. А није тако. Писмо једног језика није нешто што је споредно у односу на његове друге функције. Реч је о делу идентитета који сачињавају, поред писма, говор са дијалектима, речник, правопис, граматика.

Није довољно рећи да језик чува националну културу. Мора се додати да само оно што је записано представља инвентар свега што је створено и што траје у једној култури и образовању. Дакле, писмо језика чува оно што је у говору и духовном стваралаштву.

У Србији се повремено заталаса питање ћирилице и латинице, па наступи дужи период бонаце. Откуда тај нехај јавне свести за судбину једне културне и образовне вредности о којој све нације пажљиво, на институционалан начин брину. Шта може да се учини? И да ли уопште може? Може, само треба показати јавну одговорност за нормативну и практичну употребу ћирилице. Јер, као што закон ставља под заштиту покретна и непокретна културна добра, тако и писмо, као покретно културно добро вишевековне старости, мора бити правно заштићено. Ћирилица је уставна категорија. У члану 10. Устава Републике Србије употреба језика и писма се уређује на следећи начин: 

Пре око 4.000 година у древном Вавилону први пут је обележена Нова година и до данас је славе људи широм планете уз музику, ватромет, друштво, било у кућној атмосфери, било у ресторанима или на улицама и трговима. Међутим, обичаји су се променили од тих давних времена, а иако истим поводом, у различитим земљама слави се на другачије начине, па се поставља питање који су то начини и шта они значе.

Према античким ауторима, прослављање Нове године настало је од светковине рађања Сунца, и током историје, како су се мењали религијски системи, мењали су се и календари и начини рачунања времена, па и дан када се дочекује Нова година.

У античком Риму, она је почињала на мартовске календе 1. марта. У Византији, почетак године је био 1. септембар. Први јануар (јануарске календе) био је у античка времена дан када су у Риму конзули ступали на дужност. Тада је приређивано опште славље уз међусобна честитања и дељење поклона. 

Забрињавајући подаци: учење српског језика на универзитетима широм света нестаје!

Вест о гашењу лектората српског језика стиже из Српског књижевног друштва, које обавештава јавност да је од 47 катедри на којима се у 2000. години изучавао српски језик и књижевност остало свега 25.

Очигледно је да на државном нивоу не постоји адекватна акција или програм који би наведени тренд спречили, па Друштво покреће иницијативу за законско регулисање овог проблема, који има шири национални значај.

Значај студената који уче српски

На конференцији за новинаре, на којој су говорили лектори са европских универзитета, изнети су и други забрињавајући подаци. У иностранству се просечно губи једна катедра српског језика по семесту, што може да се сматра светским рекордом.

Последња је угашена катедра у Копенхагену, а пред затварањем је србистика у Кракову, где први пут од оснивања нису уписане магистарске студије. 

У једној од многих српских школа које носе име по славном војводи Живојину Мишићу, родитеља ђака првачића умало нису ударили шлог и инфаркт истовремено: стигавши са закашњењем на приредбу поводом Дана школе, угледао је ђачиће како певају "Ој свијетла мајска зоро" уз кореографију употпуњену актуелном црногорском заставом.

Бијела га је пена попанула, али га је трезвена жена зауздала да не учини неки зијан у свечаном тренутку.

Сутрадан је, ништа мање бесан, пресавио табак, звани мејл, па директору накитио ситно писмо са кључним питањем: шта ће у српској школи, међу српском децом, химна настала из пера усташког идеолога и кроато-монтенегрина Секуле Дрљевића, химна чије поједине делове одбија да пева чак и црногорски председник Филип Вујановић, човек очигледно упућен у историјат те свињарије?

И то само неколико дана пошто је врли Мило Принципа прогласио терористом, улазак Црне Горе у Велики рат као кобну грешку, а славну Мојковачку битку (где су они негдашњи Црногорци изгинули да би омогућили српској браћи повлачење ка Албанији) - самоубилачким чином. 

Од 1. јануара 2015. године у Канади ступа на снагу “еxпресс ентрy” систем за имигранте, који обезбеђује да образовани странци са искуством брже добијају статус сталног боравка, уколико се запошљавају на радним местима за која на канадском тржишту не постоје кандидати.

Четири репрезентативне организације - The Canadian Federation of Independent Business, Restaurants Canada, The Retail Council of Canada и Tourism Industry Association of Canada, управо су у јавност изнеле своје предлоге Министарству за рад и Министарству за имиграцију - да се “express entry” систем прошири.

Они сматрају да би исти третман брзог решавања захтева за боравак требало одобрити и радницима на одређено време без искуства, уколико желе да раде у сеоским или забаченим областима где послодавци имају проблем да пронађу канадске раднике.

Немачке возаче радује пад цена горива. Бензин и дизел су све јефтинији. И док једни седају у ауто са осмехом, друге, као што су државе извознице нафте, хвата паника. Зарада опада, а многим произвођачима пријети фијаско, пише DW.

Цена нафте која је протеклих седмица била у константном паду, тренутно делује стабилно. Недеља је почела оптимистички. У понедељак, 15. децембра, барел нафте из Северног мора – Брент (159 литара) коштао је 62,60 америчких долара. Дакле, нешто више него у петак. А и америчка нафта  је у међувремену добила на вредности, остваривши скок за 58 центи.

Ипак, у поређењу са ценама нафте овог лета, вредност сирове нафте на тржишту пала је за око 40 одсто. Откако су крајем новембра заседале државе чланице ОПЕК-а (Организација земаља извозница нафте) и одлуке да је неопходно да се "интервенише", пад цене је значајно, али ипак недовољно ублажен (20 одсто). Међутим, као и пре тог сусрета, још увек нема назнака да би могло да дође до озбиљнијег смањења производње. Поред најјачег картела у Саудијској Арабији, ни Уједињени Арапски Емирати не пристају на смањење обима производње. 

Екипа серијала "Државни посао" Радио-телевизије Војводине са епизодом "Маратон" проглашена је за једног од победника Међународног фестивала филма и телевизије у Милану, у конкуренцији 150 кратких, документарних, играних и других филмова, јавља Н1.

На фестивалу, који подржава Међународни олимпијски комитет, учествовали су аутори спортских програма из најпознатијих продукцијских кућа и телевизијских кућа.

Новости