Дешавања

Заборавите Тома Брејдија и Расела Вилсона. Заборавите Пита Керола и Била Беличика. Заборавите Ричарда Шермана и Дарела Ревиса.

Спортиста о којем би требало сада да причате је Новак Ђоковић. Не зато што је још једном доказао да је најбољи играч на свету, већ зато што је показао да је више од тога.

Ђоковић је миран, прибран и немилосрдно одлучан на терену. Он је интелигентан, забаван и констатно грациозан на истом. Мислим, делио је чоколадице новинарима на конференцији за штампу пре почетка турнира. Какав спортиста ради тако нешто? Сигурно не Маршон Линч. 

Замислите медијске способности које може да прикаже. Ђоковић говори више језика (српски, немачки, енглески и италијански и помало француски), док је кинеске новинаре на тој конференцији са чоколадицама поздравио речима „Ни-хао“ (здраво на мандаринском). 

Ђоковић такође има позадину вредну „Јунајтед веја“ (United Way) – невладине организације која се бави социјалним проблемима. Одрастао је у бомбардованој Србији, неко време тренирајући у празном базену. Од таквих почетака он је постао најбољи играч на свету.

Нишка Канцеларија за сарадњу са дијаспором, у сарадњи са Филозофским факултетом у Нишу и невладином организацијом “Проактив”, а под покровитељством Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије реализује пројекат који ће младима из дијаспоре омогућити да, из својих кућа, захваљујући интернет везама, бесплатно уче српски језик. Упућен је позив припадницима дијаспоре, старости од седам до 30 година, да се пријаве на индивидуални тромесечни курс српског језика преко Скајпа.

После прошлогодишњег успешно реализованог пилот пројекта, у оквиру којег је одржан први курс српског језика преко Скајпа за младе из дијаспоре, расписан је конкурс за нови тромесечни курс, на који се заинтересовани млади припадници наше дијаспоре могу пријавити до 22. фебруара. Циљ пројекта је популаризација српског језика у дијаспори преко вршњачког образовања, кроз индивидуалне часове српског језика путем Скајпа, које омладини из расејања држе апсолвенти са Департмана за српски језик и мастер студенти филологије нишког Филозофског факулета.

Заинтересоване избеглице, повратници и бивши носиоци станарских права могу да поднесу захтев за стамбено збрињавање у Републици Хрватској до 15. фебруара ове године, подсећају у Комесаријату за избеглице и миграције Републике Србије. Захтеви се предају канцеларијама државне управе у жупанијама или Граду Загребу.

У истом року, до 15. фебруара ове године, могу се и допуњавати раније поднети захтеви за стамбено збрињавање, у складу са Законом о изменама и допунама Закона о подручјима посебне државне скрби Републике Хрватске, саопштено је из Државног уреда за обнову и стамбено збрињавање Републике Хрватске. Како се прецизира, нови захтеви за стамбено збрињавање, допуне постојећих захтева објављених на листама првенства за 2014. годину, као и предаја нових и допуне постојећих захтева бивших носилаца станарских права чији се захтеви, у складу са Законом, не објављују на листама првенства, предају се канцеларијама државне управе у надлежним жупанијама или управном телу Града Загреба, зависно од града или општине где се жели остварити право на стамбено збрињавање.

Најмлађи син Стефана Немање, великог српског жупана, звао се Растко. Родио се 1169. године и још од детињства је показивао да је обдарен изванредним даровима. 

Кад му је било 15 година, отац му одели један крај у својој држави, где би се учио управљању; а кад му је било 17 година, родитељи су већ помишљали и да га жене, мада је он већ почео мислити како да се одвоји од света и оде у манастир, да се посвети Богу.

Једном, кад су га родитељи позвали у двор, вероватно ради женидбе, дођу и неки калуђери из Свете Горе, а међу њима је био и један Рус. Растко се упозна с њим, распита се како се живи у Светој Гори, па кад је сазнао да је тамо управо онако како је он желео, договоре се да заједно иду у Свету Гору.

Растко замоли родитеље да га пусте у лов на јелене, па док је био у лову у планини, искраде се од друштва, и са духовником Светогорцем и неколико верних слугу оде у Атон.

Манастири Србије - света земља, национални симбол и сведоци задивљујуће историје. На територији државе се налази 212, од којих 54 има статус споменика културе

Док чекамо да уђемо у европске и светске духовне храмове, спремни да издвојимо и време и новац, често заборављамо на сопствена богатства. А ако је Србија у нечему богата, онда је у манастирима. На нашој територији налази се чак 212, од којих 54 има статус споменика културе, а Сопоћани, са Ђурђевим ступовима и црквом Светог Петра и Павла, Студеница, средњевековни сакрални објекти на Косову - Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и црква Богородица Љевишка, уврштени су на Унескову листу светске баштине.

Немањићи су нам у аманет оставили неке од најлепших храмова, али су традицију ктиторства наставили и остали српски владари, властела, народ... Манастири су некада представљали црквено-административне центре, седишта патријарха, митрополита и епископа, али су дуго била и главна училишта, а не само молитвена места и чувари националне свести. Непријатељи су их рушили и палили, а они су поново дизани из пепела и настављали живот. 

Ана Поповић, једна од најпознатијих блуз гитаристкиња у свету, била је прексиноћ гост „Кустендорфа” где је одржала концерт који је био изузетно посећен, а већ синоћ свирала је у „Миксер хаусу” у Београду.

За филмски и музички фестивал нашег прослављеног редитеља Емира Кустурице на Мећавнику чула је раније и желела је да дође и види то етно-село. Истиче атмосферу „Кустендорфа” која је „тако опуштена” и додаје да је претходно једини филмски фестивал на којем је свирала био „Сан денс” у Јути.

Иако је пред концерт изјавила да је свесна ће је у Дрвенграду слушати публика којој блуз можда није најомиљенији музички жанр, Ана се добро провела на сцени, током свирке која је поздрављена овацијама.

Њој блуз јесте највећа музичка љубав, јер како је изјавила, почела је са 12 година и данас има посебну емоцију за људе који су је у тај свет музике увели. Пре свих, то су њени родитељи, али и чувени гитариста и вођа групе „Смак” Радомир Михајловић Точак који јој је давао прве часове из рока, џеза, блуза.

Амерички професор Ноам Чомски упоредио је терористички напад на француски сатирични недељник "Шарли ебдо" сa бомбардовањем РТС-а 1999. године, приметивши да напад НАТО-а на српску телевизију није изазвао масовне протесте у свету нити згражавање јавности.

Чувени светски антиглобалиста је, у коментару за телевизију Си-Ен-Ен (CNN), подсетио како је дописник Њујорк тајмса Стивен Ерлангер описао поприште напада у Паризу.

"Невероватно је подсећало на оно сa поломљеним стаклом, порушеним зидовима, сломљеним намештајем, изгорелом фарбом, уз емоционално разарање", рекао је Стивен Ерлангер.

Та реченица, наводи Чомски, није из јануара 2015, већ из Ерлангеровог извештаја о бомбардовању РТС-а 24. априла 1999. године, у којем је убијено 16 новинара и који је привукао далеко мање пажње.

Широм Србије, на Богојављење, организовано пливање за часни крст.

Више од 500 људи пливало је ове године за часни крст на Богојављање у Земуну, на Ади Циганлији и код СЦ "Милан Гале Мушкатировић". У Земуну први до часног крста стигао је осамнаестогодишњи Бојан Рашковић, а на Ади Циганлији први до крста допливао је Павле Драгишић.

Учесници који пливају за часни крст стигли су на обалу. После добијања благосолова и читања заклетве започеће пливање за часни крст. 

Програм је почео литургијом у у Храму Светог оца Николаја, одакле се формирала литија, која пролази већ устаљеном трасом. Освећење Дунава и вађење часног крста биће на Кеју ослобођења, код ресторана Венеција. 

У Основној школи "Лазар Саватић" организовано је добровољно давање крви.

Представници СПЦ истичу да је Земун симбол одржавања традиције и да обележавањем Богојављања јасно показујемо очување своје културе, идентитета, витешког и спортског духа. 

Средишња свечаност обележавања Богојављења и традиционално пливање за часни крст било је на Ади Циганлији. 

Ученици Гимназије "Светозар Марковић" из Ниша и ученици Математичке гимназије из Београда на 11. Међународној Жаутиковској олимпијади из математике, физике и информатике освојили су 12 медаља.

Заједничким снагама млади математичари из Ниша и Београда освојили су једну златну, три сребрне и осам бронзаних медаља такмичењу у Казахстану.

Злато из математике припало је Анђели Шарковић, ђаку Гимназије "Светозар Марковић", а сребро Алекси Константинову, ученику Математичке гимназије.

Сребро из информатике понели су Никола Јовановић из Математичке гимназије и Марко Станковић из Гимназије "Светозар Марковић".

Протеклих недељу дана на 11. Међународној Жаутиковској олимпијади у Казахстану је учествовало 385 такмичара, у 58 тимова, из 15 држава.

Агенције