Поводом 100 година од почетка Великог рата, амбасада Аустралије у сарадњи са амбасадама Велике Британије и Канаде организовала је изложбу Савезничке санитетске мисије у Србији 1914-1918. године.
"Да се не заборави" био је мотив организаторима да у Војном музеју на београдском Калемегдану прикажу слике и подсете се можда најтежих тренутака у српској историји, када су медицинске службе ове три државе, тада у склопу Британске империје, несебично помогле српској војсци и цивилима.
Током Првог светског рата неколико стотина доктора, медицинских сестара и другог особља кренуло је пут њима тада непознате земље на увек мистериозном Балкану. У Србији земљи као из бајки, о којој су чули само приче, помагали су да се збрину рањеници и борили се са епидемијама.
Према речима британског публицисте Луиз Милер, која је направила документарни филм о помоћи аустралијских, канадских и британских болничара Србији, катастрофа која је задесила Србију током Првог светског рата наишла је на саосећање и невиђене хуманитарне напоре савезника.
"Био је то први пут да овакву врсту помоћи нису организовале и финансирале владе, већ обични грађани. Дубоко дирнути извештајима о патњама људи, они су заједно кренули ка Србији и након што је непријатељ прегазио Србију крајем 1915. године, они су наставили да помажу Србима где год су били, на Крфу, Корзици, у Бизерти и дуж македонског фронта", пише Милерова.
Аустралијанка херој
Амбасадорка Аустралије у Београду Џулија Фини подсетила је на напоре које је ова земља са другог континента и десетине хиљада километара удаљена пружила Србији и српском народу.
- Десетине доктора и медицинског особља из Аустралије дало је несебичну помоћ Србији. Жене из Аустралије добровољно су се пријављивале да служе на српском фронту када су чули за патње народа и војника. Желимо да подсетимо српско друштво на несебичну помоћ храбрих аустралијских жена - каже Финијева.
Олива Кинг из Сиднеја једина је жена-странац која је добила Сребрну медаљу за храброст од српске војске. Током великог пожара који је избио у Солуну августа 1917. године показала је изузетну храброст у евакуацији цивила, што јој је донело Сребрну медаљу за храброст, а због посвећености Србима одликована је и Златном медаљом за ревносну службу. Пред крај рата основала је ланац аустралијско-српских јавних кухиња како би помогла избеглим српским породицама и војницима који су остали без домова. У томе јој је помогао отац који је у Сиднеју прикупио преко 10.000 фунти, за тадашње време огромну суму новца. Краљ Александар јој је због тога доделио Крст милосрђа и Орден Светог Саве.
Денис Киф, амбасадор Велике Британије у Србији поносан је на помоћ ове земље малој балканској држави.
- Британце је дирнуло страдање у малој, али храброј земљи и одмах су упутили помоћ Србији. Преко 600 чланова британских медицинских мисија отишло је да помогне војсци и становништву Србије, али и да се боре против епидемије тифуса - подсетио је на дане великог пријатељства и братства два народа амбасадор Киф.
Пораз Србије није британско медицинско особље обесхрабрило, већ су наставили повлачење са српском војском и победоносно се вратили у Србију. Део њих је након Првог светског рата уместо повратка у Велику Британију изабрао да настави да пружа медицинску помоћ у Србији, која је постала њихов нови дом.
Путник у Алберти
Да не заборавимо, тим речима је Кевин Рекс, отправник послова Амбасаде Канаде у Србији, подсетио окупљене у Војном музеју на догађаје од пре једног века.
- Ови племенити Канађани који су кренули да помогну Србији превалили су готово пола земаљске кугле, често о сопственом трошку, да дођу у земљу за коју су до тада једва чули. Канадска влада и Канађани подржали су Српски потпорни фонд основан 1914. године путем донација и обезбеђивању медицинске опреме. Из Торонта, Викторије у Британској Колумбији и Квебека, упућене су три болнице на Балкански фронт - нагласио је Рекс.
У знак сећања на српске ратнике из Првог светског рата и њихове вође, у канадској покрајини Алберта једна планина је именована по српском војводи Радомиру Путнику. Слика ове планине на изложби изазвала је посебну пажњу, а назив јој је дат одмах по крају рата 1918. године. У подножју планине је српска емиграција из оближњег града Калгарија поставила и спомен-плочу.
Планина Путник или Моунт Путник део је Стеновитих планина у оквиру венца Кананаскис. Налази се у покрајини Алберта, западно од реке Кананаскис. Надморска висина је 2.940 метара.
У част љубави
Судбина је докторку Мари Де Гарис из Аустралије довела у Србију. Пошто је одбијена за службу у аустралијској војсци, она је пратила вереника који се борио прво у Египту, затим на Галипољу, па у Француској. У Француској је чула да је њен вереник погинуо, па је одлучила да се придружи Шкотској женској болници, са којом је послата на Солунски фронт и постала начелник пољске болнице са 200 кревета. Због бриге за српске рањенике, Влада Србије је одликовала Орденом Светог Саве.
Министар здравља Канаде
Лекари и болничари из Канаде имали су и жртве у Србији, а многи су после рата направили блиставе каријере. Медицинска сестра Беси Сутерланд умрла је од тифуса у Ваљеву, док је доктор Џозеф Пакет постао министар здравља Канаде после рата. Чак је доктор Вилијам Аспланд, шеф хируршке болнице у Крагујевцу, због пожртвованости за српски народ награђен чином почасног мајора српске војске.
Захвалност дијаспори
Организатори изложбе захвалили су и српској дијаспори у Канади. Посебну помоћ пружили су Софија Шкорић и Рајко Реј Радојевић испред Српске националне академије у Канади јер су уступили део фотографија за изложбу у Војном музеју, као и пропратне текстове о канадској медицинској мисији у Србији.
Вести
Ауторска права Радио Оаза 2026