Студенти на европским и светским универзитетима нису значајни само за промовисање српске културе. Они постају правници, социолози, антрополози, инжењери, медијске личности, политичари… који су спремни да конкретним ангажовањем подрже Србију и везе матичних држава са Србијом у пословном, политичком и сваком другом смислу. Ово се, како лектори наводе, показало и приликом проглашења независности Косова, на пример.

Формирати тело у Министарству просвете

Узроци гашења српских лектората су материјалне природе – укратко, из државне касе се не издваја довољно новца како би они опстали.

У оквиру српског Министарства просвете, које је надлежно, не постоји организациона јединица која би се бавила лекторатима и креирањем стратегије српског као страног језика, па се дошло до парадоксалне ситуације да Министарство финансира око 60 страних лектората у Србији (које иначе финансирају и матичне земље), а само 25 својих. Подршка ширењу стране културе и језика се никако не оспорава, напротив.

Колико је учење језика на иностраним универзитетима важно показује и чињеница да у свим државама бивше Југославије постоје тела која се овим баве.

Резултати су видљиви – Македонија има у свету више лектората него Србија – 28, на 53 катедре у иностранству се изучава словеначки језик, а суседна Хрватска има чак 61 лекторат хрватског језика.

Српским лекторима подршку је дао и српски ПЕН центар. Очекује се реакција надлежних.

Срби.ца