Ово има смисла само ако тачно знате колико калорија вам је потребно и тачно толико их имате у тањиру, на пример уколико сте на персонализованој дијети. Наравно, уколико видите и осетите да вам је пуно хране, не треба на силу да једете.

Сa друге стране, деца нису на дијети и не треба да једу на силу. Уколико су вам тањири већи, ваш осећај за порцију је погрешан и све вам се чини да на тањиру има мање хране него уколико користите мањи тањир. Када једете у ресторану, поједите онолико колико обично једете, а остатак вам могу спаковати уколико желите.

„Не једи пре тренинга, биће ти лоше”

Ово може да буде, али не мора. Ако једете, па одмах након тога одете, на пример, на трчање, наравно да ћете се осећати лоше. Међутим, уколико сачекате да се оброк свари, желудац ће бити празан, а ви орни и пуни енергије коју можете лепо потрошити. Најпримереније је отићи на тренинг нека два до 2,5 часа након главног оброка (рецимо ручка) или 45 до 60 минута након ужине.

„Не играј се храном, хајде, пожури са јелом!”

Родитељи децу често терају да на брзину поједу нешто пре школе, што није добро. Нормалан оброк може да траје 20 минута, толико је довољно мозгу да региструје ситост. Ако дете брзо једе, оно не стигне ни да примети да је претерало. Ништа не шкоди да направите кратке паузе у току оброка, али ни намерно отезање дефинитивно није добро.

„Поједи ово и добићеш чоколаду”

За дете које слабо једе, оваква уцена је контрапродуктивна јер шаље погрешну поруку. Дете може да помисли да више не једе „нормалну” храну зато што је гладно, већ зато што ће добити чоколаду као награду. Уместо тога, награда треба да буде нешто што није јело, рецимо филм или представа, нова књига, играње са другарима, базен или луна-парк. Спојите исхрану са нечим лепим и корисним.

Јасна Вујичић, нутрициониста

www.nadijeti.com