Здрав живот

Истина, нису сви одушевљени овим годишњим добом. Температура пада, терасе се затварају, а дани су скраћени. Годишњи одмори су завршени. Док многи јесен виде као тмуран, депресиван и мрачан период, ви немојте да будете као остали, не упадајте у колективну депресију, већ јесен искористите као нови почетак, односно важан корак ка великој прекретници у вашем животу.

Да ли сте икада покушали да промените нешто у вашем животу током сезоне опадања лишћа? Ако нисте, можда је ово сјајна прилика да то урадите.

Питате се зашто је јесен најбоље време за промену? Деца крећу у школу, студенти на факултет, у пословном свету се захуктава и покрећу се нови послови. Као што се природа у овој сезони мења, када зеленило открива шарене нијансе, где зелена више не преовладава, тако је и са људима, и ми се мењамо, и прилагођавамо разноразним ситуацијама. Зар јесен није та која вас натера да се запитате шта сте до сада урадили у свом животу, да ли сте задовољни, а уколико нисте шта чините поводом тога?

Јесен је годишње доба које само по себи доноси нови почетак. Пре свега, да бисте били спремни за промену, морате је желети. Зацртајте свој циљ, без обзира на то да ли је то упис на факултет, промена посла, промена исхране или часови латино плеса. Кључ успеха је позитивно размишљање!

Са почетком октобра у шкотским ординацијама нашла се нова терапија за широку лепезу болести. Тамошње власти дале су дозволу лекарима да као службену терапију за психичке и неке телесне проблеме прописују - боравак у природи. Значи да када у Шкотској особа оде на боловање, неће седети у кући, него мора у шуму, на планине, на море, или мора да посматра птице и шета псе, пише РТЛ.

Ова терапија доказано снижава крвни притисак, ублажава депресију, подиже ниво задовољства, јача имунитет, јача срце, помаже код менталних болести, дијабетеса, стреса и гојазности.

Како би постакли људе да се више крећу и воде здравији живот, шкотске власти су издале календар у којем на шаљиви начин препоручују активност на отвореном за сваки месец.

Значи, и зими и лети без обзира на временске услове, треба бити на свежем ваздуху.

Научно је доказано да природа добро делује на ментално и физичко здравље. 
Ако проведете дневно 90 минута напољу, на пример у неком шумовитом подручју, то ће утицати на подручје мозга које је повезано са депресијом, на начин да умањи симптоме тог психичког поремећаја или да га превенира.

Светски дан борбе против остеопорозе обележава се широм света 20. октобра. Ово обољење се махом јавља после педесете године живота као последица смањења коштане масе и поремећаја грађе костију, због чега кости постају крте и подложне преломима.

Остеопороза је болест убрзаног губитка коштаног ткива која се најчешће јавља код жена у постменопаузи, али и код мушкараца. Остеопороза је смањење густине костију, тј. коштане масе, па и сама реч указује на порозну структуру костију или шупљикаве кости.

За здравље костију најважније је да буду правилно формиране још у детињству и младости. Коштана маса се нормално ствара током детињства све до 25. године живота, не мења се следећих десет година, а од 35. се нормално губи 0,3% до 0,5% коштане масе годишње. Калцијум је главни минерал костију који се уграђује у коштано ткиво и повећава му густину. Под дејством витамина Д повећава се усвајање калцијума у цревима и уградња у кости. Зато се бебама и деци одавно даје рибље уље, а данас капи витамина Д да се спречи недостатак истог и настанак рахитиса (слабих костију). 
Да би се калцијум апсорбовао из црева, потребан је витамин Д, а да би се задржао у костима потребан је естроген код жена и тестостерон код мушкараца. Естроген код жена одређује количину коштане масе, чува калцијум у костима, а како његов ниво опада у менопаузи, кости губе своју тврдоћу. Слично је и код мушкараца. 

Очајни родитељи чија деца игноришу молбе да престану да чачкају нос можда су коначно пронашли аргумент којим ће сузбити ту навику - могућ развој упале плућа!

Пнеумокок, узрочник бактеријске упале плућа, инфекције плућнога ткива која може да буде смртоносна ако се не лечи, преноси се ваздухом, односно капљично, често кашљем и киљањем заражених појединаца.

Британски научници сада тврде како су први пут доказали да се та бактеријска болест може пренети и рукама. У студији, чији су резултати објављени у часопису European Respiratory, групи одраслих волонтера пнеумокок је растрљан по длановима. Онда су добили непријатан задатак да понављају неколико најчешћих радњи, а реч је о свакодневном додиривању, трљању или копању носа.

„Ова студија је показала да се бактерија може ширити и рукама, а чак и предмети као мобилни или дечије играчаке могу допринети њеном ширењу“, изјавила је Victoria Konor, британска научница, пише АФП.

На глобалном нивоу упала плућа сваке године усмрти око 1,3 милиона деце млађе од пет година.

Премда је истраживање спроведено на одраслима, Конор наводи да су резултати студије усмерени првенствено према родитељима млађе деце.

Светска фондација за природу (СФП) је, поводом Светског дана хране, упозорила да је неопходна промена глобалног прехрамбеног система, који представља један од највећих загађивача природе.

Индустријска производња хране одговорна је за четвртину укупне емисије гасова са ефектом стаклене баште, неодрживу сечу шума и уништавање природних станишта. Чак 34 одсто земљишта и 69 одсто слатководних система свакодневно се исцрпљује зарад прехрамбене индустрије, а забрињава податак да се чак трећина произведене хране не поједе, саопштио је СФП Адриа, западнобалкански огранак Фондације.

Поменуте податке СФП је изнео у истраживању спроведеном у Аустралији, Бразилу, Колумбији, Индији, Индонезији, Малазији, Холандији, Јужној Африци, Британији и САД, а ове земље су окарактерисане као највећи загађивачи природе због својих система производње, конзумације и одлагања вишка хране.

„Добра вест је да има начина да побољшамо прехрамбени систем и успоставимо да он делује у корист људи и природе. Уколико би се храна производила на одрживији начин, равномерно дистрибуирала и конзумирала одговорније, могли бисмо да нахранимо читаву планету без да угрожавамо шуме, реке и океане.

Иако су млечни производи, првенствено млеко, најбољи извор калцијума, минерала важног за здраве кости, зубе и исправно функционисање мишића и живаца, многи их не конзумирају јер су вегани или их не користе због нетолеранције на млечни шећер лактозу. У том случају извор калцијума треба потражити у лиснатом поврћу, махунаркама, воћу и риби, препоручује нутриционистица Фрида Харју-Вестман.

Oдраслим особама у од 19 до 64 године потребно је дневно око 700 милиграма калцијума, што је једна чаша обраног млека, али због нетолеранције не лактозу или немогућности пробаве млечног шећера неки га не смеју конзумирати, преноси Индепендент. Калцијум је најзаступљенији минерал у телу, од виталне важности за кости и зубе. Организму помаже у одржавању здравих крвних жила, регулише крвни притисак и спречава инсулинску резистенцију која може довести до дијабетеса типа 2. Калцијум се не производи у телу па га зато морамо узимати храном. Његову апсорпцију отежава масна храна, а натријум (со), кофеин и фосфати из газираних пића повећавају излучивање овог минерала из организма.

Седам немлечних намирница са природним извором калцијума

Бели пасуљ - ова махунарка је одличан извор калцијума, гвожђа и влакана, а садржи резистентни скроб, здраве угљене хидрате који стимулишу метаболизам. Садржи 175 милиграма калцијума по порцији.

Дани нам постају све краћи, а са првим тмурним јутрима није необична појава умора, нерасположења и мањка енергије. То је утицај јесени на наш ендокрини, нервни и пробавни систем, сазнајте како се исхраном и корисним саветима борити против јесењег блуеса.  Лето је иза нас - многима најдраже годишње доба. Деца га воле због силног слободног времена за дружење, игру и забаву. Одраслима је такође омиљено због годишњих одмора, летовања и дугих дана. Из тих разлога, повратак у стварност и обвезе може бити стресан и изазвати такозвану јесењу депресију.

Треба разликовати депресију као болест и депресију као стање. Депресија као болест је хронична ствар, нешто што траје, нешто што је дубоко, нешто што захтева фармакотерапију. И дефинитивно треба потражити стручну помоћ. За разлику од депресије као стања која се најчешће јави акутно код неких људи при одређеним променама, објашњава професор психологије Борис Блажинић.

Такође напомиње да јесен у многима евоцира сећања на детињство када је септембар означавао велику промену из безбрижности у стрес школских обавеза: “Као деца имали смо један нагли прекид из забавног лета у одлазак у школе, дисциплина, све то асоцира и може изазвати осећај безвољности, умора, тежине. Неки људи могу добити осећај апатије, губитак енергије, жеље, воље, постају пасивни, повлаче се”.

Сви знају да здрава прехрана треба да буде богата воћем и поврћем и да садржи што мање шећера и пржене хране. Мање је познато колико често треба јести и колико брзо.

„Телесни метаболизам је упоредив са камином“, каже немачки нутрициониста Хеико Григухн. „Треба га редовно пунити како би добро радио“. Он зато препоручује да се једе често, пет до седам пута дневно.

Људи који желе да изгубе на тежини често греше јер једу ретко и нередовно, каже Григухн. После дугог раздобља без хране, тело почиње да чува енергију тако што сагорева мање калорија. Уз то, ако прегладните вероватно ћете посегнути за брзом храном или слаткишима. „Зато је боље чешће ‘презалогајити’, али и то учините мудро. Мале порције поврћа или других лаганих оброка између доручка, ручка и вечере сасвим су у реду“, објаснио је.

Не изненађује, међутим, што су мишљења о оптималној учесталости оброка различита. Неки су људи уверени да им помаже повремени пост, други пак воле класична три оброка на дан. Недвосмислено је да се за одржавање здраве телесне тежине у организам не сме унети више калорија него што их се потроши.

Здрава исхрана не укључује само „шта“ јести, него и „како“.

Истраживање етичких питања око генетске модификације људског ембриона утврдило је да „асполутно не постоје разлози да се процес не настави“. Али, пре тога у британско право морају бити уведене одговарајуће мере, наведено је у извештају који позива на даље истраживање, како на медицинском, тако и на друштвеном нивоу.

Према речима професора Керена Јенга последице по друштво биле би опсежне, дубоке и дугорочне.

Измена гена у ембрионима је према британскм закону дозвољено само у одређеним истраживањима.

Модификација људских гена са собом привлачи контроверзе због забринутости да отвара врата стварању - „дизајнираних“ беба.

„Ово је срамота. Интерне забране за еугенички генетски инжењеринг постоје већ 30 година. Али ова група научника мисли да зна боље, иако је јасно да нема никаквих медицинских бенефита од овог процеса. Људи у Британији су пре 15 година рекли да не желе генетски модификовану храну. Да ли мислите да желе генетски модификоване бебе?“, каже директор Хјуман Џенетик Алерта Дејвид Кинг, коментаришући извештај о модификацији људских гена који је издао Нафилд Савет.

Независно истраживање Нафилд Савета закључује да би сваки проналазак требало да се заснива на два кључна начела - добробити будућег појединца и добробити друштва.

Риба се сврстава међу нутритивно највреднију храну, богата је важним састојцима, између осталих омега 3 масним киселинама, и изузетно је корисна за организам

Риба (речна и морска) садржи обиље хранљивих састојака, које већина људи не уноси довољно. То су у првом реду висококвалитетни протеини, јод, разни витамини и минерали. Неке рибе су боље од других, а масне врсте рибе (лосос, пастрмка, сардина, туњевина и скуша) сматрају се најздравијим.

Масне рибе такође садрже и више омега 3 масних киселина. Ове масне киселине омогућују да тело и мозак функционишу оптимално и утичу на смањење ризика од многих болести. Свим особама препоручује се да у исхрану укључе рибу најмање једном или два пута недељно. Риба смањује ризик од кардиоваскуларних болести. Срчани напад и мождани удар су два најчешћа узрочника преурањене смрти у Србији, али и у целом свету. Не изненађује што су многе студије показале да људи који редовно једу рибу имају мањи ризик од срчаног удара и шлога.

Једна од важних омега 3 масних киселина из рибе јесте и докозахексаеноинска киселина (ДХА). ДХА се акумулира у мозгу и очима у току развоја. Из тог разлога, препорука је да труднице и дојиље обавезно једу довољне омега 3 масне киселине. 
Ипак, труднице би требало да обрате пажњу: поједине врсте риба имају висок садржај живе (скуша, сабљарка), што је, иронично, повезано са проблемима развоја мозга.