Сви знају да здрава прехрана треба да буде богата воћем и поврћем и да садржи што мање шећера и пржене хране. Мање је познато колико често треба јести и колико брзо.
„Телесни метаболизам је упоредив са камином“, каже немачки нутрициониста Хеико Григухн. „Треба га редовно пунити како би добро радио“. Он зато препоручује да се једе често, пет до седам пута дневно.
Људи који желе да изгубе на тежини често греше јер једу ретко и нередовно, каже Григухн. После дугог раздобља без хране, тело почиње да чува енергију тако што сагорева мање калорија. Уз то, ако прегладните вероватно ћете посегнути за брзом храном или слаткишима. „Зато је боље чешће ‘презалогајити’, али и то учините мудро. Мале порције поврћа или других лаганих оброка између доручка, ручка и вечере сасвим су у реду“, објаснио је.
Не изненађује, међутим, што су мишљења о оптималној учесталости оброка различита. Неки су људи уверени да им помаже повремени пост, други пак воле класична три оброка на дан. Недвосмислено је да се за одржавање здраве телесне тежине у организам не сме унети више калорија него што их се потроши.
Здрава исхрана не укључује само „шта“ јести, него и „како“.
Апетит и ситост регулише мозак, тачније хипофиза, каже нутриционисткиња Birgit Schramm. Тело отпушта хемијске гласове који мозгу говоре да је хране било довољно.
„Споро једење олакшава мозгу да покупи сигнал о осећају ситости који му организам шаље“, објашњава Schramm . Халапљивост за столом чини супротно.
„А жвакање је припрема за пробаву“, додаје Schramm. „Комадићи хране треба да се разграде у желуцу и танком цреву. Није свеједно гутате ли велике комаде или их пре добро сажваћете“.
Стручњаци саветују да се сваки комад хране жваће 15 до 30 пута. За то, наравно, морате да имате времена. Зато Сцхрамм препоручује 15 до 20 минута за ручак, односно пет до осам минута за сендвич, преноси Хина.
Уз јело је важно пити и довољно течности. „То стимулише производњу пробавних сокова“, каже нутриционисткиња Мануела Мартин.
Данас
Ауторска права Радио Оаза 2026