Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Дани нам постају све краћи, а са првим тмурним јутрима није необична појава умора, нерасположења и мањка енергије. То је утицај јесени на наш ендокрини, нервни и пробавни систем, сазнајте како се исхраном и корисним саветима борити против јесењег блуеса.  Лето је иза нас - многима најдраже годишње доба. Деца га воле због силног слободног времена за дружење, игру и забаву. Одраслима је такође омиљено због годишњих одмора, летовања и дугих дана. Из тих разлога, повратак у стварност и обвезе може бити стресан и изазвати такозвану јесењу депресију.

Треба разликовати депресију као болест и депресију као стање. Депресија као болест је хронична ствар, нешто што траје, нешто што је дубоко, нешто што захтева фармакотерапију. И дефинитивно треба потражити стручну помоћ. За разлику од депресије као стања која се најчешће јави акутно код неких људи при одређеним променама, објашњава професор психологије Борис Блажинић.

Такође напомиње да јесен у многима евоцира сећања на детињство када је септембар означавао велику промену из безбрижности у стрес школских обавеза: “Као деца имали смо један нагли прекид из забавног лета у одлазак у школе, дисциплина, све то асоцира и може изазвати осећај безвољности, умора, тежине. Неки људи могу добити осећај апатије, губитак енергије, жеље, воље, постају пасивни, повлаче се”.

Не чуди зато да се слична појава може видети и код деце. Родитељи неретко постају збуњени уочавајући како је весело и разиграно дете постало тмурно и пасивно.

“Та нагла промена је нешто што би родитељи требало амортизовати, не до последњег дана бити на мору, па онда ускочити у школске клупе, него барем недељу пре довести дете да буде психофизички спремно за нове одговорности и обавезе“, саветује Блажинић.

Ако лоше расположење како код деце, тако и код одраслих не пролази са временом и ако се појаве осећаји безнађа, безизлазности и беспомоћности, треба потражити помоћ стручњака.

“Депресија као стање треба се препознати и треба се предузети адекватне акције. Заиста би било добро што више се кретати, бити што активнији, не ићи лифтом, него степеницама, до продавнице не ићи аутом него се прошетати“, саветује Блажинић.

Повратак у рутину за многе значи да више немају времена за дружења са ближњима, а то је међу осталим, један од најбољих начина за излаз из лошег расположења.

На лоше расположење са доласком јесени утичу и временски услови. Јесње кише, магла и сивило, заједно са краћим дневним светлом код неких људи изазива знакове депресивног стања.

“Смањењем сунчеве светлости се мање витамина Д ствара у кожи, а мањак витамина Д може да утиче на лоше расположења“, открива нутиционистица Кристина Бељан.

С обзиром на то да Д витамин не можемо синтетизовати из сунчевих зрака, требало би тај мањак надокнадити исхраном – имамо га највише у риби, у жуманцима и shitake печуркама, поготово ако су сушене на сунцу јер се тако још више витамина Д створи у њима.

Шта треба да избегавамо 

После лета већина људи мање пажње обраћа на исхрану, а нездрава исхрана може такође довести до осећаја тежине и лошег расположења. Ево што избегавати:

Прескакање оброка, које доводи до преједања у касним ноћним сатима. Неко ко не једе доручак, увече ће се прејести и онда ће се осећати теже. Ујутро кад се пробуди, умор ће бити израженији и можда ће имати веће подочњаке и бити лошије расположен. Савети оба стручњака су да ослушкујемо свој организам и своје емоције. Позитивно размишљање и брига о себи пут су ка победи над такозваном јесењом депресијом.

Данас