Јуче и данас

Раскола у опозицији има, може ли до уједињења

Међународна заједница, црква, Универзитет, судије, радници... Цело друштво - било је те 2000. године уз опозицију, да би се срушио режим, сада покојног председника Србије и Југославије, Слободана Милошевића. Данас - раскола има и у самој опозицији, због чега учесници 5. октобра не виде да је могуће да се он понови. Али, ако би се опозиција ујединила, виде шансу за смену власти.

То што седесило 5. октобра је велика победа“, каже Божо Прелевић.

„То је остало за мене велики дан“, поручује Весна Пешић.

„Ми из посланичке групе СПС-а сматрамо да из прошлости треба извући поуке“, додаје социјалиста Ђорђе Милићевић.

Шта је његова странка, која је водила земљу у време ратова, санкција, крађе избора и демонстрација, 5. октобра научила, ни 21 годину касније нисмо чули. Али јесмо чули шта су мислили и очекивали они који су те 2000. године били на уилици. Очекивања су им, каже посланик Милићевић, била погрешна, као и политички циљеви.

„Србија је рушена, привреда распродата, за по два, три евра буразерска приватизација је најбоља предузећа ставила у руке тајкуна или финансијера ДОС-а и Отпора. Иза њих је остала буквално пустош“, сматра Милићевић.

У комплексу српског војног гробља Зејтинлик у Солуну данас је одржана комеморација српским војницима погинулим у Првом светском рату, поводом 103. годишњице пробоја Солунског фронта.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић предводила је државну комеморативну свечаност полагања венаца и одавања поште војницима, саопштило је министарство. Она је на Војном гробљу разговарала са вишедеценијским чуваром тог гробља Ђорђем Михаиловићем, којем је уручила златник са ликом Светог Ђорђа и натписом „Захвална Србија”.

Министарка је нагласила немерљив допринос Михаиловића очувању сећања на пробој Солунског фронта и на страдале српске војнике, који почивају на гробљу Зејтинлик.

„Ваша земља Вам је бескрајно захвална на свему што чините. Хвала Вам што младе генерације учите и подсећате на велику жртву коју је српска војска поднела управо да бисмо ми данас живели у миру и слободи”, рекла је министарка.

Комеморативној свечаности присуствовао је и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић.

Пошту српским војницима одале су и делегације Министарства одбране и Војске Србије, делегација Генералног конзулата Србије у Солуну, као и представници удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Бета

Градско веће Карловца већином гласова одлучило је да мост преко Коране, на улазу у град, назове по јединици хрватске специјалне полиције „Громови”, чији је припадник Михајло Храстов осуђен због убиства 13 заробљених резервиста ЈНА на том мосту 21. септембра 1991.

Локални медији јавили су да је одлука о преименовању у „Мост специјалне јединице полиције Гром” донета јутрос у 3.40, после маратонске седнице која је трајала 11 часова и то практично на 30. годишњицу ратног злочина због којег је Храстов после вишегодишњег судског поступка осуђен на четири године затвора. Расправа о тој тачки, која је била последња на дневном реду, трајала је 45 минута.

Јутарњи лист наводи да је предлог ратних ветерана специјалаца подржало 13 одборника и то из Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) уз двоје из десничарског Домовинског покрета, од којих је један био припадник те јединице. Четворо одборника из зелено-леве коалиције Можемо и Нове левице била су против, док су одборници Социјалдемократске партије на почетку расправе напустили седницу.

У близини моста синоћ је откривен мурал Храстову на чијем се отварању, према извештајима локалних медија, окупило неколико стотина припадника јединица специјалне полиције из целе Хрватске, међу њима и Храстов, као и грађани Карловца. На мосту је уприличена и бакљада.

Српској деци у Гламочу, локалној заједници која је у саставу Ливањског кантона и територијално припада Федерацији БиХ, ускраћено је Уставом загарантовано право да уче српски језик и имају националну групу предмета. Дискриминаторски однос према српским школарцима (трећина ученика у гламочкој основној и средњој школи је српске националности) траје пуних 20 година, а сви досадашњи покушаји њихових родитеља да исправе ову неправду завршавали су се неуспехом због незаинтересованости оних који о томе одлучују.

Небојша Радивојша, начелник Гламоча (кадар СНСД-а), у којем су Срби већински народ, сматра да је скандалозно и непримерено ускраћивати деци могућност да уче материњи језик. Ситуацију због које испаштају српска деца могуће је, према његовом мишљењу, решити уз мало више разумевања и одговорности надлежних у ресорном кантоналном министарству.

„Било је неких обећања, али није ништа конкретно урађено. Из тог разлога српски школарци и у овој школској години учиће хрватски или ’босански’ језик, уместо српског, који сматрају матерњим”, рекао је Радивојша за наш лист, истакавши да су, нажалост, деца у Гламочу „она преко којих се ломи пoлитика”.

Чланови САНУ, професори савремене националне историје на универзитетима у Србији и Републици Српској упутили су јавности протестно писмо због умањивања броја жртава Јасеновца у водећим медијима у Србији, рекао је Срни историчар Милош Ковић, један од иницијатора тог писма, уз поруку да лицитација бројем жртава не долази у обзир.

Ковић је истакао да су се у јавности Србије у протеклих неколико дана суочили са правом медијском кампањом која се води у највећим и најутицајнијим медијима.

- Таква врста вести углавном долази из Танјуга, који је сада приватизован, као и из РТС-а, Политике и осталих великих медија који користе Танјугове вести - рекао је Ковић. Он је навео да је протестно писмо покренула група историчара, а ради се готово о свим професорима који предају националну савремену историју, односно историју Југославије, практично на свим универзитетима у Србији и Републици Српској - универзитетски професори из Београда, Ниша, Новог Сада, Косовске Митровице, Источног Сарајева и Бањалуке.

Ту су, како је истакао, пре свих, чланови САНУ, историчари, који захтевају да хитно престане лицитација бројем жртава Јасеновца. Према његовим речима, Јасеновац и Косово су најсветије српске теме и њима се мора приступати са дужним поштовањем.

Име Радослава Грујића, нажалост, већини Срба не значи пуно. Али, време је да сазнамо зашто је овај човек битан за српску истирију. Радослав Грујић рођен је у Земуну 1878. године, а умро на Хвару 1955. године. Био је српски православни теолог, дописни члан Српске краљевске академије.

Његов живот биће пун авантура, али и лоших ствари. Тако ће га аустроугарске власти ухапсити као „велеиздајника“ 1914. године.

За нашу причу, која се фокусира на српску историју, наважнији су подаци о томе шта је све учинио за српску историју и Српску православну цркву. Кренимо редом. Основао је и уређивао 'Гласник скопског научног друштва', основао је 'Музеј Јужне Србије' и покренуо његово гласило, бавио се историјом и археологијом и знатно допринео очувању српских споменика у земљи и иностранству. Такође, током Другог светског рата помагао је избеглицама и збрињавао их, као и што је прикупљао податке и сведочанства о геноциду над Србима.

Свако ко је посетио српски царски град Призрен, није могао, а да не обиђе манастир Светих арханђела код Призрена. То је место где се и дан-данас налази, реконструисан, гроб цара Душана. 
Какве везе има прота и професор са два факултета и човек од вере и науке Радослав Грујић са тим? ВЕЛИКЕ, јер је он 1927. године открио опљачкани гроб цара Душана код манастира надомак Призрена. Иако је гроб опљачкан, оно највредније није узето.

Данас, Александар Берчек, по многима највећи живи српски глумац, слави 71. рођендан. Већину улога је одиграо маестрално, чак и оне које су биле "само" добре су одличне у односу на многе друге роле које су оствариле његове колеге.

Знамо га из "Ко то тамо пева", "Нациналне класе", "Отписаних", ту су и филмови "Буре барута", "Дечко који обећава", "Специјално васпитање"... За једну каријеру, за једну велику каријеру, и више него довољно. Али оно што је обележило Берчеков глумачки пут је свакако улога Милоша Обреновића. Прво у драми "Карађорђева смрт" а онда у серији "Вук Караџић."

Поверење које је добио од редитеља Ђорђа Кадијевића, Берчек оправдава толико да данас нико не може да замисли другачијег, ни филмски ни историјски, Милоша Обреновића од оног кога је Берчек одиграо са само 33 године.

То је то. Нема даље. Глумачки врхунац. А како је до тога свега дошло и шта се све дешавало на снимању, једном приликом је испричао баш редитељ Кадијевић.

О томе како је пао избор на то да баш Берчек игра Милоша Обреновића, Кадијевић каже:

“Милош и Берчек заиста личе, али главни повод да узмем њега за ову улогу је то што сам и раније радио са Берчеком, тако да сам знао с ким имам посла. Као редитељ нисам никада имао потребу да причам много о томе шта треба да уради. Он је једноставно из текста, из контакта са мном, прочитао мене као што сам ја прочитао њега. За разлику од других добрих глумаца, као што је био Марко Николић, којима сам морао рећи шта да раде, Берчеку то нисам морао. Моје је било да му само испричам мизансцен. Где да дође, где да стане... Али није било потребе да ја улазим у дубљу анализу карактера. То је било излишно, јер сам био сигуран да је он то разумео."

Његова светост патријарх српски Порфирије, отворио је у Загребу стручни скуп за васпитаче, учитеље, наставнике и стручне сараднике српске националне мањине у предшколским установама, основним и средњим школама.

- Образовање је развијање оних потенцијала које носимо у себи, који нису искључиво прагматичне природе, већ се тичу свеукупне личности. Оно се тиче и унутрашњег света детета. Развијајте врлину код оних који су вам поверени - рекао је патријарх.

Овај дводневни скуп патријарх је отворио јуче у Српској православној општој гимназији "Кантакузина Катарина Бранковић", пожеливши свим учесницима васпитно-образовног процеса срећну и благословену школску годину, саопштено је из Српске православне цркве.

Патријарх је изразио наду у одсуство искушења која су ометала прошлу годину и окупљеним учесницима истакао значај образовног процеса за развијање врлина.

Тема стручног скупа, који се одржава у организацији Агенције за васпитање и образовање, је јавни наступ и вeштина комуникације међу учесницима васпитно-образовног система.

СРНА

На данашњи дан, пре 80 година, успостављен је систем концентрационог логора Јасеновац, у којем је, према подацима Музеја жртава геноцида, убијено најмање 90.000 људи. О страхотама које су доживели сведоче малобројни преживели.

Гордана Радојичић у Јасеновац је одведена са непуних седам година. Њеној породици прво су одузете личне ствари, затим су ошишани до главе, а она и њен брат и одвојени од мајке и баке. Из Јасеновца је пребачена у посебан, логор за децу.

"Ту смо и дан и ноћ лежали на бетону, било је, додуше, негде мало сламе. Ту се умирало, сећам се, поред мене су била нека деца, ни данас не знам ко су, богами умрли су. Плакало се, није се јело, није имало ни шта да се једе, није ти нико ни дао, само си могао добити батине, ништа друго", прича Гордана.

Некадашња деца логораши имају слична сећања.

"Био је Ђурђевдан, то је моја крсна слава, то је последњи дан када сам видео целу породицу и сроднике на окупу, многе од њих више нисам видео. Усташе су почеле да убијају по селу, негде целе породице и децу", каже Милинко Чекић.

Славко Милановић прича да је њега и сестру мајка покривала крпама које су носили и да им је говорила да ћуте.

"Тако нисам био одвојен од мајке, а сестра је умрла мајци на рукама у Јасеновцу", каже Славко. 

Легендарна сцена америчких војника који забадају заставу САД на јапанско острво Иво Џима једна је од најупечатљивијих фотографија Другог светског рата. Сада је елитни талибански одред поново креирао ту сцену, али у Авганистану и са талибанском заставом.

Покушавајући да по ко зна који пут утрљају војсци САД со на рану нанету повлачењем трупа из Авганистана, један одред Талибана поново креирао сцену која деценијама служи за пример лавовске борбе америчких војника против царског Јапана током Другог светског рата.

Припадници одреда Бадри 313 обукли су се у америчку камуфлажну и тактичку опрему, коју су заробили после повлачења САД из Авганистана, и заболи талибанску заставу у земљу. Фотографија је изазвала огроман бес у САД, на првом месту уперен према председнику Џозефу Бајдену, који је од претходне недеље суочен са бројним критикама због хаотичног повлачења трупа.

„Бајден мора да дâ оставку или да буде импичован и одстрањен са позиције“, написао је на Твитеру ТВ коментатор Џон Кардиљо.

„Ово постаје све горе и горе“, додао је водитељ подкаста и бивша морнаричка „фока" Џонатан Гилијам.