Пустош, пораст криминала и финансијске малверзације, речи су којима би један од министара Владе настале после промена, описао Србију пре 5. октобра.

„Ја данас препознајем многе аспекте тога, осим што не видим удружену опозицију“, наводи адвокат и члан Скупштине слободне Србије Божо Прелевић.

А тада су се удружили сви, присећа се једна од чланица покрета Отпор. И имали су само један задатак – рушење Слободана Милошевића.

„Лепили смо „Готов је“ (налепнице), направљен је Отпор, млада организација. Ми смо учлањивали у ту велику коалицију од 18 странака чак и друштва за женидбу и удају. Ко год“, подсећа социолошкиња весна Пешић.

А сада, каже, свако „прича своју причу“.

„И сад у једном толико расутом стању, ви не можете ништа практично да урадите. А друго, та опозиција, колико ја видим, они чак и не комуницирају између себе“, каже Пешић.

Опозиција, у којој је Божо Прелевић, разговара, каже он. Верује да ће се до пролећних избора направити једна, евентуално две колоне.

„Онај ко то не буде прихватио, ко буде ово издао, ја ћу јавно изаћи, рећи ко је то, па нека се носи са тим“, поручује Прелевић.

Јер, ако их буде рецимо пет, то ће значити да практично раде за актуелну власт. У том случају ће, мисли Прелевић, власт бити колатерални добитник избора. Проблем је, мисли Весна Пешић и то што се стално угледамо на туђи сценарио рушења режима, уместо да опозиција направи свој.

„И да кренеш у ту битку, па шта ти се деси. Да изгубиш главу, да изгубиш, да победиш, али идеш свим силама могућим“, додаје Пешић.

Уз овај рецепт, подсећа Весна Пешић да је важно имати и „фронтмена“ какав је био Зоран Ђинђић, али и план за оно сутра. План за неки други 6. октобар.

Н1, Вања Ђурић