Јуче и данас

У октобру 1918. године није могло више да се сумња да ће Немачка бити побеђена. Дана 29. септембра 1918. Врховна команда немачке војске обавестила је цара Виљема Другог и канцелара Рајха, грофа фон Гертлинга, у њиховом штабу у граду Спа (Белгија), да је немачко војно стање безнадежно. Генерал Ерих Лудендорф, који се очигледно плашио катастрофе, рекао је да не гарантује да ће фронт издржати наредна 24 сата и захтевао да се од савезничких снага затражи хитан прекид ватре. Осим тога, саветовао је да се прихвате основни услови америчког председника Вилсона („Четрнаест тачака” из јануара 1918) у нади да ће се постићи бољи услови мира. Трећег октобра за новог канцелара уместо Гертлинга постављен је Максимилијан од Бадена, који је добио инструкције да започне преговоре о примирју. Он се 4. октобра, преко Швајцарске, обратио америчком председнику Вилсону са предлогом за мир и са молбом да се без оклевања склопи примирје. Следећег дана учинила је исто и Аустро-Угарска. Председник Сједињених Држава није журио с одговором. Као предуслов за преговоре, Вилсон је тражио прекид рата, повлачење немачких трупа са свих окупираних територија и абдикацију Кајзера. 

„Са Немачком не можемо преговарати о условима примирја, већ она мора да се преда.”

Празник Светог великомученика Димитрија, Митровдан, народна традиција као и Ђурђевдан, означава даном када треба бити код своје куће, да не би читаву годину ноћевали под туђим кровом. И предања о хајдуцима, повезују та два празника, тако да је Митров данак - хајдучки растанак.

Пре растанка, о Митровдану, јер оголеле шуме не могу бити уточиште, хајдуци се договоре код кога ће јатака на зимовање. У то време османске власти, хајдучија је била симбол борбе за слободу, против зулума и неправде, а у песмама су опевани Старина Новак, Хајдук Вељко, Чучук Стана, Костреш харамбаша....

Баш се Костреш Харамбаша скривао и на Златибору и Тари, и чак је из Истамбула царски ферман стигао, да се он, како год, ухвати и убије.

„Зна се да су хајдуци били малобројне дружине, да они нису могли да се фронтално сукобљавају са Турцима. Морали су, значи, да праве заседу, бусију, како се то говорило, да на препад заустављају порезнике, отимају порез, да отимају то робље. Али код Костреш Харамбаше, постоји један стих - 'Хајдук седи, на друму широку, преко крила држи танку брешу' - он Турке дочекује слободно, надмоћно“, објашњава др Илија Мисаиловић.

Година је деведесет и нека. Столеће двадесето. Три пријатеља – два иконописца и један иконограф - крећу на пут. Магистрала их води до манастира Тумане код Голупца. Тамо ће фреско-техником, у византијском стилу, осликати Цркву Светог архангела Гаврила. Биће то први живопис те врсте у Србији, после дугог периода секо-сликарства и доминације барокне и реалистичне иконографије. У манастиру их дочекује сестринство, састављено махом од времешних, али ведрих старица. Игуманија Матрона ће, током наредна два лета, колико је трајало осликавање, бити мати не само својим монахињама већ и споменутим београдским уметницима. Штедљиво сакупљајући новац само од прилога који су посетиоци манастира остављали на целивајућој икони, успела је да обнови цркву и споља и изнутра. На њој - нови бакарни кров, у њој - „неовизантијски екцес”, како је, афирмативно, живопис манастира Тумане описао један историчар уметности. Пантократор, Богородица, архијереји, празници, светитељи - сваког јутра све већи број житеља небеског царства дочекује монахиње које долазе на јутарњу службу. Ту је и нови, зидани иконостас, осликан иконама које, као и читав живопис подсећају на Курбиново, Свету Софију, Студеницу... 

На данашњи дан, пре седам векова, преминуо је српски краљ Стефан Милутин Немањић. Током његове владавине Србија је проширила границе на северу и југу и доживела економски и културни развој. Постављене су основе законодавства и државне управе. Годишњица његове смрти обележава се низом манифестација и у Бугарској, где почивају његове мошти.

Краљ Милутин, други син краља Уроша, дошао је на престо после абдикације старијег брата, краља Драгутина, који се повукао 1282. године.

Немањић који је најдуже владао. Највише богомоља подигао. Милутин је за живота сазидао на десетине цркава и манастира, међу којима су и Грачаница и Богородица Љевишка.

Једини владар кога је суседни народ прогласио својим свецем. Српски краљ Стефан Урош Други Милутин.

За четири деценије његове владавине уписују се бројна ратовања, промена организација државе, јачање војске, привреде, рударства и финансија, подизање градова, цркава, манастира, болница. У месту где почива традиционалном литургијом и литијом централним улицама обележена је годишњица његове смрти.

"Већ 552. године он благосиља наш бугарски народ и разуме се српски народ. Свети краљ није случајно у Бугарској, ту је да покаже и српској и бугарском народу да је потребно да на Христовом путу гајимо међусобну љубав", каже белоградчишки епископ Поликарф.

На данашњи дан навршава се тачно 60 година откако је Иво Андрић добио Нобелову награду за књижевност. До данас, остао је једини наш писац који је добио то признање. Нобелов комитет наградио је "епску снагу приповедања којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље". Новац од награде Иво Андрић поклонио је библиотекама Босне и Херцеговине.

Иако се његово име у Нобеловом комитету помиње већ 1958. иако је 1960. био у најужем избору, 26. октобра 1961. године, Иво Андрић ипак је био изненађен када су му вест из Стокхолма саопштили новинари који су га сачекали испред стана, да се врати из уобичајене шетње.

"Двојица мадих новинара су ми саопштила ту вест па сам ја примио са сумњом. Они су ми рекли - попните се горе, видећете да Вам је стан пун новинара. Потом сам видео да је тачно. Сад морам и ја мало да се средим, да видим каква осећања имам. У сваком случају, ја сам задовољан", рекао је Андрић тада.

Шест деценија пошто је додељена прва Нобелова награда, Андрић се уписао међу добитнике. И шест деценија касније, остао је јендини наш писац на тој листи.

Египатске мумије мењају историју

Анализом мумије која је пронађена у гробници племића Кувија, показало се да су Египћани користили напредне методе балсамовања 1.000 године пре него што се до сада претпостављало. Према новим доказима због којих ће морати да се исправљају датуми у историјским књигама, древни Египћани изводили су софистициране мумификације покојника 1.000 година раније него што се мислило, објавио је Гардијан.

Утврђено је да је очувана мумија високо рангираног племића по имену Куви, откривена 2019. године, далеко старија него што се претпостављало, и да је, у ствари, једна од најстаријих египатских мумија откривених до сада. Ова мумија, како се наводи, потиче из периода Старог краљевства и то онда доказује да су технике мумификације пре неких 4.000 година биле веома напредне.

- Ако је ово заиста мумија из Старог краљевства, биће потребно да се све књиге о мумификацији и историји Старог краљевства ревидирају - истакла је професорка и шеф Катедре за египтологију на америчком универзитету у Каиру Салима Икрам. Она је додала да ће ово "потпуно окренути наглавачке наше знање о развоју вјештине мумифицирања".

- Коришћени материјали, њихово порекло и трговачки путеви повезани са њима драматично ће утицати на наше разумевање старог Египта - рекла је она.

Навршило се 30 година од када је у Госпићу и околним местима, у јесен 1991. године, Хрватска војска и полиција, углавном под маскама, одводила српске цивиле из њихових кућа и станова и ликвидирала их на разне начине и на више места, саопштено је из Документационо-информативног центра Веритас.нЛиквидирани су углавном виђенији Срби који су били лојални новоуспостављеном хрватском режиму.

У том периоду су, према Веритасовим подацима, убијена најмање 124 лица српске националности, међу којима и 38 жена, од чега скоро половина 17. и 18. октобра. Међу ликвидиранима је и 10 брачних парова.

До сада су пронађени и сахрањени посмртни остаци 50 ликвидираних, док се за осталима још трага.

Са ликвидацијама српских цивила био је упознат цели политички, војни и полицијски врх хрватске државе.

Припадници ЈНА су крајем децембра исте године пронашли 24 полуугљенисана леша српских цивила у зони раздвајања сукобљених страна.

Са тиме су, преко познатих светских медија и хуманитарних организација, упознати и представници међународне заједнице, под чијим "притиском" је тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман наредио истрагу о тим ликвидацијама.

Током октобра 1941. године немачка окупациона власт извршила је низ крвавих злочина масовним стрељањима код Лознице, у Краљеву и у Крагујевцу. Историчар и вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида Дејан Ристић каже за РТС да је то била порука окупатора да неће толерисати било какав отпор. Поред објављивања допуњених издања књига о жртвама тих злочина, Музеј је први пут продуцирао и филм о стрељању у Шумарицама, истиче Ристић.

У Краљеву се обележава Дан сећања на 80. годишњицу злочина у којем су немачки окупатори током Другог светског рата од 15. до 20. октобра стрељали више од две хиљада невиних цивила, док су се масовна убиства у Шумарицама и селима у околини Крагујевца трајала од 19. до 21. октобра 1941.

Поводом годишњице тих трагичних догађаја, Музеј жртава геноцида објавио је измењена и допуњена издања књига Име и број Станише Бркића и Идентитети жртава стрељаних у Краљеву октобра 1941. Силвије Крејаковић.

Историчар и вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида Дејан Ристић истиче да је посебно крвав октобар 1941. године, који су обележила три масовна злочина над цивилима - у Драгинцу код Лознице, у Краљеву и у Крагујевцу.

После скоро пола века Јапанци помажу рестаурацију фресака у капели краља Драгутина, у комплексу манастира Ђурђеви ступови у Новом Пазару. Тај манастир подигао је Стефан Немања 1171. године, док је Драгутин доградио манастирску цркву и тада је осликана припрата. Вредност пројекта је више од 24.000 долара.

Фреске у капели краља Драгутина, другог ктитора манастира Ђурђеви ступови представљају јединствен спој религиозне уметности и историјско-правних докумената. Новац за обнову вредног културно-историјског наслеђа обезбеђен је захваљујући Саћи Шимади, која је пре 19 година завршила историју уметности на Филозофском факултету у Београду.

Вредност пројекта је преко 24.000 долара, а средства су стигла од фондације "Сумитомо", 22.000 долара, и компаније "Кинчо", више од 2.000 долара, из Јапана. 

"Србија је место културних размена између Запада и Истока, а фреске приказују јединствену културу. Обишла сам бројне манастире и уверила се у лепоту фресака", каже историчарка уметности Саћи Шимада.

Рестаурација се изводи под надзором Републичког завода за заштиту споменика културе.

Сви конзерваторско-рестаураторски радови у случају зидних слика, почев од фиксирања одвојених делова живописа, изводе се и на фрескама капеле краља Драгутина.

На Новом гробљу, у Алеји великана, на годишњицу смрти Милунке Савић (28. јун 1892. - 5. октобар 1973.), наше хероине, чланови Завичајног удружења Рашчана „Милунка Савић” у Београду Горан Дрманац, Драган Марковић и Зоран Хр. Радисављевић положили су венац.

Милунка Савић рођена је у селу Копривница код Јошаничке Бање, општина Рашка. По објављеној мобилизацији, октобра 1912, Милунка се пријавила на једном од мобилизационих зборишта у Београду и регистровала се под именом Милун Савић. Под тим мушким именом борила се у балканским ратовима 1912. и 1913. У то време женама није било дозвољено да буду војници и учествују у борбама. Њен стварни идентитет откривен је после рањавања, у бици на Брегалници, 1913.

У Првом светском рату такође се пријавила као добровољац. Била је борац - бомбаш легендарног „Гвозденог пука”, најелитнијег Другог пука Српске војске „Књаз Михајло”. У јесен 1915, у Македонији, тешко је рањена у главу и тако повређена са осталим борцима повлачила се преко Албаније. После неколико месеци опоравка вратила се на Солунски фронт, у свој пук, где је учествовала у биткама 1916. Посебну храброст показала је у бици на Кајмакчалану, када је заробила 23 бугарска војника. У балканским ратовима и Великом рату рањавана је четири пута.