Име Радослава Грујића, нажалост, већини Срба не значи пуно. Али, време је да сазнамо зашто је овај човек битан за српску истирију. Радослав Грујић рођен је у Земуну 1878. године, а умро на Хвару 1955. године. Био је српски православни теолог, дописни члан Српске краљевске академије.

Његов живот биће пун авантура, али и лоших ствари. Тако ће га аустроугарске власти ухапсити као „велеиздајника“ 1914. године.

За нашу причу, која се фокусира на српску историју, наважнији су подаци о томе шта је све учинио за српску историју и Српску православну цркву. Кренимо редом. Основао је и уређивао 'Гласник скопског научног друштва', основао је 'Музеј Јужне Србије' и покренуо његово гласило, бавио се историјом и археологијом и знатно допринео очувању српских споменика у земљи и иностранству. Такође, током Другог светског рата помагао је избеглицама и збрињавао их, као и што је прикупљао податке и сведочанства о геноциду над Србима.

Свако ко је посетио српски царски град Призрен, није могао, а да не обиђе манастир Светих арханђела код Призрена. То је место где се и дан-данас налази, реконструисан, гроб цара Душана. 
Какве везе има прота и професор са два факултета и човек од вере и науке Радослав Грујић са тим? ВЕЛИКЕ, јер је он 1927. године открио опљачкани гроб цара Душана код манастира надомак Призрена. Иако је гроб опљачкан, оно највредније није узето.