Јуче и данас

На данашњи дан пре 165 година је рођен Никола Тесла.

Никола Тесла је са деветнаест година заувек отишао из родне Лике на студије електротехнике у Грац. Када се девет година касније, без пртљага и са необјављеном књижицом својих стихова, обрео у њујоршкој луци, био је оптерећен знањем о будућности света.

Политехничку школу у Грацу Никола Тесла је уписао са 19 година. Спава веома мало и све време проводи у учењу. Забринути за његово здравље, професори шаљу писма његовом оцу у којима га саветују да испише сина уколико не жели да се убије прекомерним радом. Нажалост, студије напушта јер нема новца за школовање.

Пут га води преко Марибора, Прага до Будимпеште, а потом Париза и Стразбура, да би се на крају у 28. години обрео у Њујорку.

У шест година рада са Едисоном, показао је сву своју спретност, надареност, знање и марљивост.

Своје прве патенте пријавиће 1877. године. Многа су његова открића приписивана другима, али неке забуне су временом исправљене и свет је сазнао да је чаробни визионар,

Никола Тесла био отац радио-технике, радара, пра-отац робота, отац бежичног преноса енергије и бежичне телеграфије.

Предимензиониран у свему, Тесла је био у стању да ради по 21 сат сваког дана, а дешавало се да без тренутка предаха пробди у раду равно 82 сата. Био је стваралац нових принципа, један од визионара наше цивилизације, чудесан човек који није желео да има времена ни зашта друго осим за науку.

Још се чека правда за злочин у Загонима из 1992. године, за који, као ни за многе почињене над Србима у Подрињу, нико није одговарао

У првим данима рата, пре 29 година, у селима око Сребренице и Братунца - Загонима и Крњићима - припадници муслиманских снага починили су злочине над српским мештанима. У братуначком селу Загони 5. јула 1992. припадници муслиманских војних снага из Сребренице и суседних села убили су 15 Срба. Недалеко од тог места, у Крњићима поред Сребренице служен је парастос за 24 погинула српска цивила и војника из овог села, од којих су њих 17 убили припадници сребреничких муслиманских снага. Породице жртава из оба подрињска села погађа то што за смрт њихових најближих нико није одговарао.

Паљењем свећа за покој душа настрадалих и полагањем цвећа уз централни Спомен-крст на градском гробљу у Братунцу обележена је годишњица страдања 15 српских цивила у том братуначком селу. Породице убијених и мештани Загона подсетили су на масакр у Загонима, уз напомену да за тај злочин, као ни за многе почињене над Србима у средњем Подрињу, нико није одговарао. Кажу да ће одавати почаст, сећати се најдражих и причати млађима о њиховом страдању, иако правосуђе БиХ не обраћа пажњу и ништа не чини да починиоци овог злочина одговарају. 

Из логора Јасеновац

Базил Зуколо, последњи преживели учесник пробоја заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу, преминуо је у 99. години, саопштио је јуче Музеј жртава геноцида.

У саопштењу се подсећа на биографију Зукола, који је рођен у Новској 1922, а заједно са братом, као италијански држављани и симпатизери народноослободилачког покрета, успео је да избегне позиве за мобилизацију у јединице хрватског домобранства. Када је 1943. године средњи брат Томислав мобилисан у италијанску војску, Базил и он одлучили су да се прикључе партизанском покрету. Исте године најстарији брат Стјепан и Базил ухапшени су у кратком временском размаку и везани жицом пребачени су у новембру 1944. у Јасеновац. Музеј жртава геноцида даље наводи да су Базил и Стјепан у логору распоређени у радну групу седам - разни теренски послови - чији је задатак у последњим данима логора био да нафту која је у логор стигла у два теретна вагона преточе у мање бачве. „Иста радна група радила је на откопавању масовних гробница, а нафта је коришћена за спаљивање лешева убијених заточеника. Дана 21. априла 1945. године, вече уочи пробоја из логора у Јасеновцу, Базил Зуколо био је затворен на спрату зграде кројачке и обућарске радионице. Заједно са другим затвореницима следећег дана кренуо је у пробој из логора”, подсећа се у саопштењу музеја.

Поред ниске бисерних уставних текстова Кнежевине и Краљевине Србије, оних довољно аутентичних да се могу сматрати „каменима међашима” националне уставности (Сретењски устав из 1835, Намеснички устав из 1869, Радикалски устав из 1888. и тај исти, незнатно кориговани, Устав из 1903), стоји један који формално није био Устав Србије, али за који се везују сва противречја својствена не само старим него и модерним српским уставима. То је Устав Краљевине СХС од 28. јуна 1921. или, кратко, Видовдански устав. Премда његов назив носи са собом величину српске историје и дубину српске духовности, у државно-правном смислу то је био први југословенски устав.

Краљевина СХС наследила је све међународне уговоре које је пре Првог светског рата закључила Краљевина Србија. Са становишта међународног права, она је била стара држава. Устав је био, процедурално, а добрим делом и садржински, нов. Краљевина СХС је, тако посматрано, била нова држава.

То противречје ове државе утицало је на суштинска обележја Устава. Државна творевина, настала 1. децембра 1918. године фактичким путем, није почивала на друштвено-политичком консензусу и искреној вољи за политичким заједништвом три идентитетски различита народа - Срба, Хрвата и Словенаца. 

На Албанце гледамо као на браћу

Поглавар Српске православне цркве (СПЦ) Порфирије рекао је данас, у манастиру Грачаница, да „дом православних Срба јесте Косово и Метохија, земља у којој смо се родили за Христа и наравно стекли много тога што други или не могу, или не желе да разумеју”.

„Наша имена и презимена јесу Грачаница, Дечани и Пећка Патријаршија, Св. Тројица, Девич, Богородица Љевишка, Косово и Метохија, наше име и наше презиме јесте православна црква”, казао је патријарх Порфирије, који ће данас служити у Газиместану парастос српским јунацима погинулим у Косовској бици. Како је рекао, Грачаница и светиње јесу драгуљ светске културне баштине, али је додао да „светско не постоји ако негде није поникло и ако нема своје име и презиме”.

„Јесу то бисери и драгуљи светске културне баштине али пре тога јесте баштина наших отаца, наша баштина, баштина Срба православних и то не треба никоме да смета. Свако има своју баштину, свако има своју културу и свако се на неки начин Богу моли. Ми православни Срби се молимо хришћански православном Христу распетоме и васкрсломе”, рекао је Порфирије.

Навео је да су сви људи и народи добили од Бога различите дарове, а Срби управо овај. То не значи, додао је, да дарови различитости треба да буду повод за сукобе, неспоразуме и раздвајања.

Мирослав Мика Антић преминуо је на данашњи дан, 24. јуна 1986. године, а своју "In memoriam" песму сам је написао.

„Највише бих волео да сами измислите моју биографију. Онда ћу имати много разних живота и бити најживљи међу живима. Остало, што није за најаву писца, него за шапутање, рекао сам у песми "In memoriam". И у свим осталим својим песмама“, написао је једном приликом Мирослав Мика Антић.

Ипак, баш та "In memoriam" песма могла би да изненади поштоваоце његовог лика и дела, а можда и да им га додатно приближи - прочитајте песму у којој је легендарни Мика Антић спаковао причу о самом себи.

In memoriam

Постоји један невероватан гад који се зове

Мирослав Антић

Ждере мој хлеб прави моју децу носи моја

Одела

Са мојом женом леже у кревет на моје

Рођене очи

Јер зна да сам тог тренутка сигурно негде

Далеко у Лењинграду

И тај Антић што ме је упропастио и као

Писца и као човека

Дакле тај који ће на крају лећи у моју

Сопствену гробницу

Пита ме једно јутро шта вам је бога му

Човече 

Краљица којој је проводаџија био Никола Пашић, венчање режирао Бранислав Нушић, хвалио је Николај Велимировић а учитељ српског Ђура Даничић

Краљица Марија од Југославије рођена је 9. јаунара 1900. године у саксонском градићу Готе, као друга кћерка, а треће дете румунског краља Фердинанда. Надимак „Мињон“ добила је, како се претпоставља, по називу опере коју је њена мајка гледала непосредно пре него што ју је родила.

Основно образовање Марија - „Мињон“ стекла је на румунском двору. По завршетку Првог светског рата школовање је наставила у Хилфилд школи у Енглеској.

Најпожељнија удавача Европе

Као праунука енглеске краљице Викторије, са титулом принцезе Енглеске и северне Ирске, уз то и унука кнегиње Марије, сестре руског цара Александра Другог, била је, кажу, најпожељнија удавача оног доба. Као девојка је, приповеда се, стално говорила да се никада неће удати. Одлуку је променила пошто је упознала краља Александра Првог Карађорђевића.

Проводаџија Никола Пашић

План о женидби краља Ујединитеља почео је са последњом жељом његовог оца Петра I, који је на самртној постељи задужио Николу Пашића да његовом сину одабере адекватну супругу. Сину Александру умирући краљ је препоручио да слуша Пашића, осведоченог пријатеља династије.

Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска саопштила је да је, услед све чешћег спречавања верника расељених са Косова да посећују гробља или учествују у црквеним прославама, прекинула контакт са приштинским институцијама. У саопштењу објављеном на сајту епархије наводи се да ће се тај контакт поново успоставити када и „пуно поштовање владавине права и судских одлука”.

Епархија је оценила и да Приштина све чешће показује „отворену дискриминацију на етничкој и верској основи”, а да је Српској православној цркви (СПЦ) ради опстанка „ургентно потребна заштита од незаконитог и дискриминаторног деловања самих косовских институција, што је неопходно размотрити и у контексту дијалога у Бриселу”.

„Епархија рашко-призренска у међувремену апелује на међународне представнике да уразуме приштинске власти да поштују сопствене законе, јер овакво дискриминаторно понашање према верницима СПЦ и нашој цркви угрожава безбедност, подиже тензије и дугорочно наноси штету свима у региону”, оцењује се у саопштењу. Епархију посебно забрињава и изостанак јавне реакције међународних представника на „све чешће дискриминаторно понашање косовских институција према СПЦ”.

Парастосом у храму Светих Апостола Петра и Павла у Смиљану и над крашким јамама - масовним гробницама на обронцима Велебита, одржан је помен жртвама логора Јадовно-Госпић-Паг. Дан сећања на Јадовно, на 80-ту годишњицу страдања, ораганизовало је Удружење потомака и поштовалаца жртава комлекса логора смрти НДХ "Јадовно 1941".

Под старом липом, крај цркве у Смиљану и родне куће Николе Тесле - заједничка гробница за 530 убијених Срба. Парастос у храму и наставак путовања, трагом страдалника 1941. и злочина који су прикривани. У јамама на Велебиту, и губилиштима на острву Паг, током четири месеца усташе су ликвидирале 42.000 људи - Срба, Јевреја и Рома, из Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије.

"Мислим да је наш највећи посао, без којег је све ово бесмислено и привремено и да тако кажем, некакав одбљесак у мраку, једна свијећа задушница која полако тиња и која има свој рок и која ће се угасити, ако ми не постигнемо да свако дијете, припадник српског народа зна за Јадовно", каже Данијел Савић из Удружења "Јадовно 1941." из Бањалуке.

Јама Шаран, најпознатије је стратиште Јадовна, а новооткривена, јама Бадањ, код села Ступачиново, према документима Земаљске комисије за ратне злочине и изјавама самих злочинаца, прогутала је током јула и августа 1941. око 10.000 Срба и Јевреја.

Наранџасти мачак, познат по томе што му је омиљена храна лазања, први пут се појавио давне 1978.године, и сутра 19. јуна, слави свој 43. рођендан.

Омиљеног јунака Гарфилда, у истоимено стрипу који се дистрибуира свакодневно, осмислио је цртач стрипова Џим Дејвис. Сваке године 19. јуна у стрипу Гарфилд слави свој рођендан. Стрип прати доживљаје свима познатог наранџастог мачора, његовог власника Џона Арбакла и пса Одија.

Гарфилд је веома брзо постигао успех на тржишту. 1981 године излазио је у 850 листова и зарадио преко 15 милиона долара од продаје сувенира, која је постигла толике размере да је Дејвис морао да оснује посебну компанију за вођење продаје.

Године 2007. Гарфилд је држао Гинисов рекорд по броју листова у којима је излазио, тада их је било 2.580.

Сабрина Бешири, Нова.рс

ЗДРАВО ДЕТЕ - МАЧАК ГАРФИЛД