Мартиновић је истакао да су Срби, захваљујући ангажовању умних људи, питање обнове своје независности и државности успешно поставили као важну међународно-политичку тему тог времена.
"Данас, више од два века након тих судбоносних догађаја, Србија се креће оним истим смером којим су је упутили Карађорђе, Доситеј Обрадовић, Кнез Милош и други великани", истакао је Мартиновић.
Он је прецизирао да је то пут јачања државних и других капацитета, друштвеног, културног и привредног напретка и укључивања наше државе у савремене међународне токове.
Опредељење Србије савремена правна држава
Према његовим речима, савремена Србија, у чије су стварање уткане велике жртве, опредељена је да живи у миру, сарадњи и пријатељским односима са суседним и другим народима и државама, као и да истрајно гради демократску, правну државу, утемељену на поштовању закона, личних и грађанских права и слобода.
"Неоптерећени бременитом прошлошћу, ми са оптимизмом гледамо у будућност која ће Србији, несумњиво, донети прикључење европској породици народа, што је у претходим вековима представљало једну од основних тежњи српске политичке и интелектуалне елите", закључио је Мартиновић.
У реализацији Културно-просветне заједнице Србије изведен је музичко-сценски приказ, а у програму су учествовали драмски уметници Рада Ђуричин и Миодраг Радовановић, песник Љубивоје Ршумовић, хор "Браћа Барух" и други уметници.
Свечаности су присуствовали и представници цркве, дипломатског кора и наше дијаспоре из великог броја земаља.
Оснивање Совјета био је један од најзначајнијих потеза устаничких првака, предвођених Карађорђем, а све са циљем постепене успоставе органа извршне власти у једној држави у настајању.
Иако је деловао свега неколико година, Правитељствујушчи совјет српски представљао је, поред Скупштине устаничких првака, први стални орган власти, чиме је устаничка Србија кренула путем обнове државности након вишевековне отоманске владавине.
РТС