Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM
Кpajем 1908. године од немачке фабрике балона Аугуст Риедингер, из Аугсбурга, наручени су везани змај-балон модел 98, запремине 630 кубних метара и тежине 380 килограма по цени од 16.500 швајцарских франака, и слободни сферни балон, запремине 540 кубних метара и тежине 220 килограма по цени од 8.300 швајцарских франака. Први регистровани лет ваздухоплова са српским националним ознакама забележен је 19. априла 1909.
Фабрички инжењер Шерле у друштву госпође Ридингер, супруге власника фабрике, и капетана Милетића узлетео је из Герстхофена на пробни лет са слободним балоном, на чијој куполи се налазио велики натпис „Србија“, а на корпи српска застава. После три сата и 45 минута лета, балон се успешно спустио код Фрајзинга. Оба балона су предата српским властима 26. маја 1909.
Током свих ових година, поглед домаће јавности и војних стручњака све се више окретао ка новом чуду технике, направи тежој од ваздуха, чија је способност да лети све више и све даље напредовала готово свакодневно. Томе су нарочито допринели доласци и летови пионира авијације у Србији.
Први лет, са Бањице, код Београда, извео је чешки пилот Рудолф Симон 18. септембра 1910. али се три дана касније, приликом првог јавног лета, његов „Лонер Симон-I“ срушио убрзо после полетања, а сам Симон је лакше повређен.
Крајем године у Београд је са својим аеропланом дошао руски авијатичар Борис Маслеников који је између 18. децембра и 2. јануара 1911. извршио више успешних летова са Бањице, током којих су са њим као путници летели и краљевић Ђорђе Карађорђевић, капетан Коста Милетић, капетан Белић, начелник генералштаба пуковник Петар Бојовић, жена руског посланика у Београду госпођа Хартвиг, поручник Божидар Богићевић и принц Павле Карађорђевић. Док је Маслеников са успехом летео, крајем децембра у Београд је стигао Михаило Мерћеп, српски пионир авијације из Аустроугарске, а првих дана нове године и његов партнер Словенац Едвард Русјан са авионом који су заједно конструисали.
Нажалост, једини лет њиховог аероплана завршио се трагично 9. јануара, падом у Доњи град, на ивици градског бедема, при чему је Русјан погинуо. Још један поданик Аустр-угарске, Чех Јан Чермак је 5. новембра 1911. отворио серију од тридесетак изузетно успешних летова са Бањице на аероплану „Либела II“, који је конструисао са Словенцем Станиславом Блоудеком. Иако је апарат теже оштећен у удесу 12. новембра, високи војни кругови у Србији били су импресионирани његовим наступом.
Доласци првих пионира авијације, а пре свега импресивни летови Јана Чермака, ослушкивање ставова изнетих у водећим индустријским земљама о могућој употреби аероплана у војне сврхе, и коначно, успешна примена авијатике у турско-италијанском рату у Либији 1911. довела је до тога да се и одговорни у Краљевини Србији заинтересују за обуку летачког особља и набавку аероплана за потребе војске.
На конкурсу расписаном фебруара 1912. изабрани су питомци прве класе српских пилота: пешадијски поручник Даниловић, пешадијски поручник Милош Илић, артиљеријски поручник Живојин Станковић, артиљеријски наредник Михаило Петровић, артиљеријски поднаредник Војислав Новичић и пешадијски поднаредник Миодраг Томић. Како је поручник Даниловић убрзо одустао од намере да постане пилот, његово место је заузео инжењеријски поручник Јован Југовић. Питомци су 12. маја 1912. упућени у Француску, где су до краја септембра завршили школовање за пилоте.
Борис Циглић