Први лет, са Бањице, код Београда, извео је чешки пилот Рудолф Симон 18. септембра 1910. али се три дана касније, приликом првог јавног лета, његов „Лонер Симон-I“ срушио убрзо после полетања, а сам Симон је лакше повређен.
Крајем године у Београд је са својим аеропланом дошао руски авијатичар Борис Маслеников који је између 18. децембра и 2. јануара 1911. извршио више успешних летова са Бањице, током којих су са њим као путници летели и краљевић Ђорђе Карађорђевић, капетан Коста Милетић, капетан Белић, начелник генералштаба пуковник Петар Бојовић, жена руског посланика у Београду госпођа Хартвиг, поручник Божидар Богићевић и принц Павле Карађорђевић. Док је Маслеников са успехом летео, крајем децембра у Београд је стигао Михаило Мерћеп, српски пионир авијације из Аустроугарске, а првих дана нове године и његов партнер Словенац Едвард Русјан са авионом који су заједно конструисали.
Нажалост, једини лет њиховог аероплана завршио се трагично 9. јануара, падом у Доњи град, на ивици градског бедема, при чему је Русјан погинуо. Још један поданик Аустр-угарске, Чех Јан Чермак је 5. новембра 1911. отворио серију од тридесетак изузетно успешних летова са Бањице на аероплану „Либела II“, који је конструисао са Словенцем Станиславом Блоудеком. Иако је апарат теже оштећен у удесу 12. новембра, високи војни кругови у Србији били су импресионирани његовим наступом.
Доласци првих пионира авијације, а пре свега импресивни летови Јана Чермака, ослушкивање ставова изнетих у водећим индустријским земљама о могућој употреби аероплана у војне сврхе, и коначно, успешна примена авијатике у турско-италијанском рату у Либији 1911. довела је до тога да се и одговорни у Краљевини Србији заинтересују за обуку летачког особља и набавку аероплана за потребе војске.
На конкурсу расписаном фебруара 1912. изабрани су питомци прве класе српских пилота: пешадијски поручник Даниловић, пешадијски поручник Милош Илић, артиљеријски поручник Живојин Станковић, артиљеријски наредник Михаило Петровић, артиљеријски поднаредник Војислав Новичић и пешадијски поднаредник Миодраг Томић. Како је поручник Даниловић убрзо одустао од намере да постане пилот, његово место је заузео инжењеријски поручник Јован Југовић. Питомци су 12. маја 1912. упућени у Француску, где су до краја септембра завршили школовање за пилоте.
Борис Циглић