Јуче и данас

Спреман сам да прихватим одлуке Синода, као што сам их и прихватио, иако се с њима не слажем и не морам увек да се слажем. Држим се става да је најбитније очувати јединство СПЦ. Рекао сам и Синоду да никада не могу прихватити, нити ме неко може натерати да да би правио раскол. Ова порука треба да буде путоказ и свима онима који користећи моје име и положај, у коме се налазим, стварају утисак како владика Артемије са својим присталицама ствара раскол у СПЦ. То једноставно није тачно. Никада на то не бих пристао, нити ћу пристати - поручио је јуче епископ рашко-призренски Артемије.
Епископ рашко-призренски Артемије позвао је јуче на на „мир, јединство и поштовање одлука Светог архијерејског синода Српске православне цркве“, саопштила је Информативна служба СПЦ, позивајући се на Радио КиМ из Чаглавице. Ово је прва јавна изјава владике Артемија после одлуке Синода да га привремено разреши управљања Епархијом рашко-призренском (ЕРП), када се обавезао да неће говорити у медијима.
Он се обратио јавности након сусрета са чланом Синода епископом захумско-херцеговачким Григоријем и министром вера Владе Србије Богољубом Шијаковићем, који су јуче посетили манастир Грачаницу. Њиховом разговору о стању у ЕРП после недавног увођења привремених мера управе, присуствовали су и епископи бивши захумско-херцеговачкм Атанасије, привремени администратор и липљански Теодосије, викар ЕРП, потврђено је Данасу. Извори нашег листа сусрет описују као „мучан“.

Данас се обележава 17 година од отмице 19 држављана Србије на железничкој станици Штрпци, који су касније ликвидирани недалеко од Вишеграда.
Тим поводом "Иницијатива младих за људска права" и активистички покрет "Моја иницијатива" најавили су да ће организовати уличну акцију код фонтане на Платоу испред Филозофског факултета и Института "Сервантес", а придружиће им се и представнице невладине организације "Жене у црном".
Из воза на релацији Београд-Бар, 27. фебруара 1993. године група војника из Републике Српске, коју је предводио хашки оптуженик Милан Лукић, отела је 18 муслимана и једног Хрвата.
Према оптужници, они су отете путнике одвезли у село Прелово код Вишеграда, где су их у фискултурној сали основне школе постројили, приликом претресања одузели новац, накит и друге вредне ствари, а затим тукли.
После тога, путници из воза су везани жицом, убачени у камион, одвезени у правцу Вишеграда и ликвидирани у гаражи једне од спаљених сеоских кућа недалеко од обале Дрине.

Навршило се педесет година од смрти академика Александра Белића 2. 8. 1876–26. 2. 1960) првог српског лингвисте светског гласа, дугогодишњег председника Српске академије наука и уметности (од 17. фебруара 1937. до смрти). Студије је завршио у Русији код најугледнијих слависта и вратио се у Београд на Велику школу, касније Београдски универзитет. Бриљантан студент, наставио је своје научно изграђивање и убрзо стао уз раме најугледнијих лингвиста у свету, и то као први српски лингвиста.
Александар Белић је већ пре Првог светског рата засновао широку научну активност око Београдског универзитета и Српске краљевске академије. Почетком 20. века засновао је српску дијалектологију као научну дисциплину и покренуо часопис Српски дијалектолошки зборник (1905), који излази до данас. Такође је покренуо часопис Јужнословенски филолог (1913), најзначајнију публикацију на словенском југу, један од најугледнијих часописа уопште у словенском језичком свету. После Првог светског рата чинио је велике напоре у обнови српске интелигенције. Те године се памте и по изузетним Белићевим залагањима за помоћ руској емиграцији која је после октобарске катастрофе што је задесила Русију стигла у Србију и нову југословенску државу.

Главни тужилац БиХ Милорад Барашин рекао је данас да ће предмет "Добровољачка" бити предат суду средином године, предмет "Силос" за неколико месеци, а да у предмету "Касарна Виктор Бубањ" тужилац приводи истрагу крају. Барашин је, учествујући у Хагу у панел расправи Конференције о процени наслеђа Хашког трибунала, нагласио да "онај ко је починио злочин мора бити кажњен". Одговарајући на питање председника Савеза логораша Републике Српске Бранислава Дукића када ће бити процесуирани починиоци злочина над Србима у овим предметима, Барашин је одговорио да су "сва три предмета у истрази".
"Предмет ’Добровољачка’ биће предат суду средином године, предмет ’Силос’ за пар месеци, а у предмету ’Касарна Виктор Бубањ’ тужилац коме је предат приводи истрагу крају“, рекао је Барашин.
Тужилац Србије за ратне злочине Владимир Вукчевић изјавио да "Србија не чува Ратка Младић". "Мислим да је то свима јасно, после хапшења Радована Караџића. Ми ћемо тај посао завршити", рекао је Вукчевић.
Одговарајући на питање модератора расправе, главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца о раду на хапшењу Младића и Горана Хадића, Вукчевић је рекао да је то "јако деликатно питање, али да Србија чини све да се то заврши".

Дан матерњег језика обележава се данас широм света. Генерална скупштина УНЕСКО-а одредила је 1999. године 21. фебруар за Дан матерњег језика у знак сећања на студенте који на тај дан 1952. убијени у Даки у Источном Пакистану, данашњем Бангладешу, због протеста што њихов матерњи језик није проглашен за званични. Чланице Организације УН за образовање, науку и културу (Унеско) обележавају медјународни Дан матерњег језика - 21. фебруар, у циљу промовисања језичке културе и разноврсности, као и мултилингвизма.
Србија је 2006. године ратификовала Европску повељу о регионалним и мањинским језицима.
У нашој земљи има више од 30 националних мањина, а према речима саветнице за образовање националних мањина Министарства просвете Весне Ацковић, мањинским језицима у Србији не прети опасност од изумирања, као што је то случај у неким другим деловима Европе и света, јер Закон о основама система образовања и васпитања даје посебан акценат обезбеђењу квалитета образовања деце припадника мањинских група.
Домаћи лингвисти сматрају да би требало више да се бринемо о српском језику, о развијању језичке културе, очувању традиције, као и да су нам потребна новија издања правописа, речника и осталих нормативних приручника.

На данашњи дан, пре две године, политички представници албанске националне мањине у Приштини једнострано су прогласили независност Косова и Метохије. Дипломатска битка Београда за легално, праведно и одрживо решење статуса Космета, такође, траје пуне две године.
Косовски Албанци су декларацију о независности усвојили 17. фебруара 2008. године акламацијом у привременој скупштини, којој нису присуствовали српски посланици, нити шеф Привремене управе УН и командант Кфора.
Декларацијом је Косово проглашено "независном и сувереном државом", формираном на основу плана Мартија Ахтисарија, који никада није разматрао Савет безбедности УН, нити га је Србија прихватила.
У тексту од 12 тачака, који је прочитао председник привремене косовске владе Хашим Тачи, писало је да ће "независно Косово бити демократско и мултиетничко друштво" које ће надгледати мисија Европске уније.
Дан касније осам земаља признало једнострану одлуку привремене скупштине, прво Авганистан, затим САД, Француска, Албанија, Турска, Велика Британија и Сенегал.
То је учињено и поред најоштријег противљења власти Србије, а ЕУ је упркос томе, без одобрења Савета безбедности УН, 16. фебруара одлучила је да на основу раније усвојеног Оперативног плана пошаље своју мисију на КиМ.

Данас се навршава девет година од напада на аутобус "Ниш Експреса" у селу Ливадице, код Подујева, када је 12 Срба погинуло, а 43 повређено.
У експлозији мине, постављене испод моста на магистралном путу Ниш-Приштина, дигнут је у ваздух први од шест аутобуса којима су расељени Срби са Косова и Метохије ишли на задушнице у Грачаницу, у пратњи војника Кфора.
Врховни суд Косова је у другостепеном поступку у марту прошле године ослободио Фљорима Ејупија, јединог осумњиченог за "случај Ливадице", због, како је тада наведено, недостатка доказа.
Еулекс је покренуо нову истрагу, а шеф тима Еулексових тужилаца Тео Јакобс је у јуну прошле године изјавио да тај случај воде људи из канцеларије специјалног тужиоца који су задужени за случајеве ратних злочина и да они немају јасне осумњичене, али да знају да иза оног што се догодило у Ливадицама није могла стајати само једна особа.
Пре девет година у нападу на аутобус "Ниш експреса" живот су изгубили Ненад Стојановић, Милинко Краговић, Лазар Милкић, Драган Вукотић, Сунчица Пејчић, Живана Токић, Слободан Стојановић, Мирјана Драговић, Небојша Цокић, Снежана Цокић, Данило Цокић и Вељко Стакић.

Србија данас слави Дан државности, који се на Сретење слави у знак сећања на 15. фебруар 1804. године, кад је у малом шумадијском месту Орашцу почела борба за коначно ослобођење од петовековног робовања под Турцима. Истог датума, на Сретење, али 1835. године, кнез Милош Обреновић прогласио је први српски Устав, који је сматран за један од најлибералнијих и најмодернијих у Европи тог времена. Овај датум је узет као почетак стварања модерне српске државе и као национални празник се слави од 2001. године.
Први српски устанак је, у својој основи, био побуна против тираније, али је прерастао у револуцију са националним, верским и социјалним захтевима – ослобађање народа од турске окупационе власти и феудалних обавеза, ослобађање цркве од притисака исламизације и формирање независне државе окренуте повратку у круг европских народа. Устанку је претходио сукоб власти и турског двора, Порте и јањичара, који је тињао током целог 18. века. У жељи да придобије бунтовне становнике пограничне провинције, познате као Београдски пашалук, Порта је, на челу са султаном Селимом Трећим, низом аката донетих у периоду од 1793. до 1797. гарантовала извесне олакшице. Већ 1798. године српска народна војска и малобројне трупе Порте сузбиле су упад јањичара у Србију.

На ливади крај цркве кнеза Милоша Обреновића, у Крагујевцу, уз присуство око 10.000 знатижељника пристиглих из свих крајева од устанака још ровите Србије и 2.400 народних посланика изгласан је 15. фебруара 1835. први устав Србије. По празнику када је скупштина одржана, овај највиши правни акт, први у историји модерне Србије, назван је Сретењски.
Сретењска скупштина, најзначајније окупљање представника српског народа за време владавине Милоша Великог, трајала је три дана, од 14. до 16. фебруара. Отворена је заједничком молитвом и призивањем Светог духа, а остатак дана је био предвиђен за кнежеву беседу. Устав је изгласан другог дана заседања, 15. фебруара. Трећи дан је био резервисан за прославу и ватромет, а посланици су своме кнезу предали поклоне: сабљу са натписом „Благородна Сербија Књазу Своме Милошу Првом“ и украшени путир. Церемонија је била уприличена на утрини крај Милошеве цркве, где је била подигнута трибина за кнеза, његову породицу, саветнике и црквене великодостојнике.

Празници Свети Трифун, кога славе православни верници, и Свети Валентин који је део западне традиције, обележавају се данас истовремено као заштитници искрене љубави свих хришћана. Српска православна црква Светог Трифуна слави као великомученика који је пострадао за хришћанску веру, не искључујући његов значај као заштитника брачне љубави и верности, које су део хришћанске проповеди.
Према хришћанском учењу, брачна љубав је у равни љубави према Богу, о чему својим делима најбоље сведоче Христови великомученици, међу којима је и свети Трифун.
У Срспкој православној цркви кажу да прослава светог Валентина припада више западном маркетингу него истинској вери и да тај начин славља није баш близак нашој и традицији православних народа, већ неком другом духовном простору. Житија и хришћанско страдање оба светитеља нашли су место у "Охридском прологу" владике Николаја Велимировића, према коме је великомученик Трифун погинуо 250. године у Никеји од мача христоборног римског цара Дакија.
Владика Николај говори о скромности и исцелитељској моћи светитеља Трифуна, који је "у детињству чувао гуске и једини могао помоћи лудој кћери цара Гордија". Сахрањен је скромно, на сопствени захтев, у селу Кампсади у Фригији, где је и рођен.