Иако су у састављању текста учествовали највиђеније Срби тог доба, највеће заслуге за доношење устава припадају ученом Димитрију Давидовићу, новинару, књижевнику и дипломати, оснивачу крагујевачких „Новина сербских“ и аутору првог српског алманаха „Забавник“, који је покренут у Бечу, 1815. године. Иако је био човек од највишег кнежевог поверења, Давидовић је касније пао у немилост владара и његових сарадника. Умро је три године по доношењу устава, 1838. у Смедереву.
Заслугом Давидовића, Сретењски устав је добио крајње либералне обрисе, о чему сведочи и беседа коју је кнез Милош Обреновић одржао пред народним посланицима, 14. фебруара 1835.
„Из њега (Устава) ћете видети да су општенародна права која ће сваки Србин уживати пространо и онако описана и разграната како ји само човечанство предписује. У њима ћете наћи да је личност сваког Србина слободна, и да је сваки Србин господар од свог имања“ – говорио је српски кнез.
У Сретењски устав била су инкорпорирана законодавства најразвијенијих европских земаља, а неке одредбе указују и на Декларацију о правима човека и грађанина, тековину Француске буржоаске револуције. Устав је имао 142 члана и био је подељен на 14 поглавља. Њима је прокламована подела власти на законодавну, извршну и судску.
Сретењска скупштина, најављена годину дана раније, на Светотрифунском заседању 1834, а заказана на Савиндан 27. јануара 1835, изазвала је велико интересовање и страних сила, пре свих Турске, Аустрије и Русије. Ниједна од ових држава, међутим, није благонаклоно гледала на дешавања у Србији. Свака је имала своје разлоге, а притисци који су уследили довели су до краха устава. Сретењски устав је суспендован само два месеца пошто је проглашен. Трајао је свега 55 дана.
Бране Карталовић, Политика
На слици - Димитрије Давидовић творац првог српског устава