На захтев Србије, коју је подржала Русија, 18. фебруара је сазвана хитна седница Савета безбедности, на којој је председник Србије Борис Тадић затражио од генералног секретара УН да распусти привремену Скупштину Косова, а њену одлуку о независности поништи.
Бан Ки-мун то није учинио, али је на заседању изјавио да је важећи правни оквир Резолуција Савета безбедности 1244 према којој је КиМ део Србије.
Скупштина Србије је одмах одржала хитну седницу на којој су посланици потврдили ранију одлуку Владе о поништавању противуставне сецесије, а шеф српске дипломатије Вук Јеремић је одмах повукао амбасадоре из земаља које су признале независност КиМ.
Истог дана су избили протести Срба на КиМ, а затим и широм Србије, а у Београду је 21. фебруара одржан митинг под слоганом "Косово је Србија", а испред храма Светог Саве молебан за све страдале на Косову и Метохији.
Тадашњи премијер Војислав Коштуница је у говору истакао да је "држава Србија поништила и поништиће сваки акт илегалне, лажне државе, силом створене на територији Србије."
Огорчење се, међутим, изродило у неконтролисане нереде у којима је неколико хиљада демонстраната каменовало неколико амбасада, док је америчка запаљена и том приликом је изгубио живот студент Зоран Вујовић (21), док је више од 150 демонстраната и полицајаца повређено.
До противуставне албанске сецесије дошло је осам година након што су НАТО снаге без дозволе Савета безбедности УН напале СРЈ, односно Србију да би потом на КиМ ушле међународне снаге (Кфор) и била заведена привремена Управа УН над покрајином (УНМИК).
Мартовски погром Срба на Космету
Одмах затим у присуству Кфора почео је прогон Срба, који је кулминирао мартовским погромом 2004. године тако да је из покрајине изгано или у енклаве расељено преко 250.000 Срба, Рома и других неалбанаца, уништено и порушено више од 150 цркава, манастира и споменика српске културе уз узурпацију њихове и државне имовине.
У таквим условима, Савет безбедности УН је 11. октобра 2005. године донео одлуку о преговорима власти у Београду и Приштини на основу Резолуције 1244 којом је по окончању сукоба КиМ гарантована сустинска аутономија.
Директни преговори, уз посредовање специјалног изасланика Мартија Ахтисарија, почели су 20. фебруара 2006. године у Бечу, али је албанска делегација одбијала сваки компромис, па и највиши могући степен аутономије инсистирајући искључиво на независној држави Косово.
Ахрисари који се у преговорима није понашао као неутрални међународни посредник, већ изасланик западних сила, сачинио је потом тзв. свеобухватни план за будући статус Косова.
Тај план је 7. фебруара предао председнику Србије Борису Тадићу, а државни врх га одбацио као неприхватљив, јер у етапама води ка безусловној независности покрајине, па су додатни преговори на основу тог плана пропали у децембру 2007. године.
На основу правно непостојећег Ахтисаријевог плана, Савет безбедности УН је 26. новембра 2008. године усвојио одлуку о реконфигурацији међународног цивилног присуства и слању мисије ЕУ (Еулекс) на КиМ.
Статусна неутралност Еулекса
Власти у Београду су се томе успротивиле и после вишемесечних преговора, усвојен је правни оквир за деловање Еулекса којим је на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН дефинисана његова статусна неутралност.
Мисија Еулекса је на КиМ распоређена 9. децембра 2008. године и практично је помагала косовским властима у развоју и јачању независног судства, полиције и царинске службе и косовских институција.
У међувремену је, захваљујућу успешној дипломатској офанзиви Србије, независност Косова признало само 65 од 190 дррзава УН.
На захтев власти у Београду 8. октобра 2008. године Генерална скупштина је покренула расправу пред Међународним судом правде о томе да ли је једнострано прокламована сецесија у складу с међународним правом.
У спор се укључило 35 земаља, а у усменој расправи која је почела 1. децембра, поред Србије и аутора Декларације о независности, учествовало је 28 држава.
Не чекајући одлуку МСП, шеф међународне цивилне канцеларије у Приштини Питер Фејт донео је стратегију која треба да омогући албанским властима да преузму контролу над севером Косова где већински Срби не признају надлежност институција нелегалне албанске државе.
Творци ове стратегије рачунају са тим да ће предстојећа одлука Међународног суда правде бити двосмислена и да ће званични Београд неминовно, на овај или онај начин, тада променити став према Косову.
Шеф српске дипломатије Вук Јеремић назвао је Фејтов план провокацијом "илегалне" Међународне цивилне канцеларије и "илегалних" институција у Приштини и упозорио да то не доприноси стабилности покрајине.
Председник Србије Борис Тадић поручио је уочи Дана државности Србије да Косово, као ентитет, без сагласности Србије никада не може постати чланица УН, нити може бити решен његов будући статус.
РТС