Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Данас се обележава 17 година од отмице 19 држављана Србије на железничкој станици Штрпци, који су касније ликвидирани недалеко од Вишеграда.
Тим поводом "Иницијатива младих за људска права" и активистички покрет "Моја иницијатива" најавили су да ће организовати уличну акцију код фонтане на Платоу испред Филозофског факултета и Института "Сервантес", а придружиће им се и представнице невладине организације "Жене у црном".
Из воза на релацији Београд-Бар, 27. фебруара 1993. године група војника из Републике Српске, коју је предводио хашки оптуженик Милан Лукић, отела је 18 муслимана и једног Хрвата.
Према оптужници, они су отете путнике одвезли у село Прелово код Вишеграда, где су их у фискултурној сали основне школе постројили, приликом претресања одузели новац, накит и друге вредне ствари, а затим тукли.
После тога, путници из воза су везани жицом, убачени у камион, одвезени у правцу Вишеграда и ликвидирани у гаражи једне од спаљених сеоских кућа недалеко од обале Дрине.

Због учешћа у овом злочину, Виши суд у Бијелом Пољу је 9. септембра 2002. године осудио Небојшу Ранисављевића на 15 година затвора, а Врховни суд Црне Горе је две године касније пресуду потврдио.
У Пријепољу, поред старог моста на Лиму, прошле године откривено је спомен обележје жртвама отмице, а на белом мермерном камену у облику традиционалног муслиманског надгробног споменика "нишана" исписана је порука: "Ко у овој земљи заборави 27. фебруар 2003. и станицу Штрпци одустао је од будућности."
Изградњу спомен комплекса, која је коштала три милиона динара, финансирала је Скупштина општине Пријепоље.
Мешихат Исламске заједнице захтева утврђивање одговорности
Поводом 17 година од отмице на железничкој станици Штрпци мешихат Исламске заједнице у Србији, којом руководи главни муфтија Муамер Зукорлић, затражио је формирање независне комисије за утврђивање одговорности отмице.
"Захтевамо од државних органа формирање независне комисије која би испитала учешће тадашњег политичког, војног и полицијског врха, али и тадашњег руководства Железничко-транспортног предузећа Србије у овом страшном злочину", наводи се у саопштењу.
Мешихат констатује да је поражавајуће то што су почиониоци ове трагедије остали и даље некажњени и захтева решавање егизстенције породица жртава ове отмице, а код локалних власти у Пријепољу покренуо је иницијативу да се плато испред Дома културе у том граду назове "Трг отетих у Штрпцима".
Функционер Социјалдемократске партије Србије и народни посланик Мехо Омеровић оценио је да ће 27. фебруар 1993. године остати уписан као једна од "најсрамнијих и најцрњих мрља на страницама историје државе Србије".
"Држава Србија дугује свим својим грађанима, а пре свега страдалима и њиховим породицама потпуну истину о овом злочину, јер се на основу документације са суђења до сада једином процесуираном - Небојши Ранисављевићу, јасно види да су са припремама за отмицу били упознати највиши државни органи", изјавио је Омеровић.
Бошњачко национално веће поново је позвало надлежне државне органе да у потпуности процесуирају овај злочин и утврде одговорност свих који су у њему учествовали.
Веће у саопштењу подсећа да је за злочин до сада одговарао само један од учесника, Ранисављевић, који је пресудом Вишег суда у Бијелом Пољу осуђен на 15 година затвора.
Жртве злочина у Штрпцима су: Есад Капетановић (19), Илијаз Личина (43), Фехим Бакија (43), Шећо Софтић (48), Рифет Хусовић (26), Сенад Ђечевић (16), Исмет Бабачић (30), Халил Зупчевић (49), Адем Аломеровић (59), Мухедин Ханић (27), Сафет Прељевић (22), Џафер Топузовић (55), Расим Ћорић (40), Фикрет Меметовић (40), Фавзија Зековић (54), Нијазим Кајевић (30), Звездан Зуличић (23), Јусуф Растодер (45) и Тома Бузов, војни пензионер из Београда.
PTC