У писму се упозорава да су притисци, претње, уцене и тортура који се врше над епископом Артемијем свакодневни, као и да је "процес покатоличавања српског народа, кроз увођење римокатоличке праксе у живот и поништавање православног искуства, веома интензивиран последњих година, и сви који указују на опасности тога процеса, и на његове носиоце у Срба, бивају жигосани од стране истих, који су истовремено и узурпатори највиших функција у Српској православној цркви“.
Црноречки монаси у егзилу питају и „откуда, уосталом, толика страст и бескрупулозност за заузимање највиших управних функција у СПЦ (пре свега у Синоду)? Зашто се стално ротирају исти чланови већ годинама – Иринеј Буловић, Григорије Дурић и, већ талични, Амфилохије Радовић (који годинама не излази из састава светог Синода, мимо свих правила и канона, не само божанског него и људског понашања), при чему су поједини Епископи већ годинама запостављени?“.
„Зашто се у Светом архијерејском сабору не уведе ’кључ’ приликом одређивања састава светог Синода, према коме ће сви епископи, према унапред утврђеном редоследу, постајати чланови Синода када на њих дође ред, и тиме бити елиминисана дискриминација једних и фаворизовање других? Коме то не одговара и ко се тога плаши? Одговор на последње питање је јасан“, наводи се у поруци.
Напади на Артемија потичу из Дечана
Сатанизовање епископа Артемија и његових напора годинама се истрајно и организовано спроводи из Дечана, тврде Црноречки монаси у егзилу.
Насртај на епископа Артемија од стране Синода, како се наводи у писму, траје већ више година од, тачније , 2004. године, заправо после избора игумана манастира Високи Дечани Теодосија Шибалића за викарног (помоћног) Епископа липљанског.
„Убрзо после избора за епископа Теодосије Шибалић се у потпуности и свом силином окренуо против свог надлежног и канонског Епископа (који му је уз то био и духовни родитељ) Артемија, а у томе је имао „здушну помоћ Атанасија, Амфилохија, Буловића и њихових следбеника, оних који су, заправо, највише и допринели да он буде изабран на мајском Сабору 2004. за епископа, после вишегодишњег упорног и систематског притиска који су вршили на епископа Артемија да предложи Теодосија Шибалића за викарног епископа“.
„Као што су се некада Ирод и Понтије Пилат, претходно смртни непријатељи, удружили како би предали смрти Исуса Христа, тако је и у овом случају фронт против епископа Артемија ојачан и склапањем савеза са протосинђелом манастира Високи Дечани, Савом Јањићем, са којим је до тада, дуги низ година, Теодосије Шибалић био у правом смислу речи на ’ратној нози’, чак је на само годину дана пре свог избора за викара био спреман да због сукоба са Савом Јањићем напусти манастир Дечане и игуманску столицу, али је то својим посредовањем тада спречио епископ Артемије, трудећи се да ублажи узаврели сукоб између њих“, наводе монаси у егзилу.
Црноречки монаси даље тврде да су Шибалић и Јањић имали здушну подршку већ поменуте групације епископа, предвођене Амфилохијем, Атанасијем и Иринејем Буловићем.
„Већ од 2005. године по Епархији рашко-призренској, и по СПЦ, причало се како ће епископ Артемије бити уклоњен са епархије а да ће на његово место доћи Теодосије Шибалић. Наредне 2006. године они су били готово потпуно уверени у извесност остварења свога циља – рачунало се да ће то бити остварено на мајском Сабору 2006. а свештенство се већ припремало да прихвати новог епископа. Међутим, и те године им се „измакло“ да остваре своју „нечасну работу“, те је, на пример, протосинђел Нектарије (Воргучић) који је живео у епископском двору и коме је претходних година епископ Артемије поверио одговорне епархијске дужности (између осталог и вођење КиМ радија у Чаглавици, који је епископ Артемије својим залагањем и ауторитетом непосредно после доласка Кфора и Унмика на Косово обезбедио за потребе Срба на КиМ), када је сазнао да се Епископ Артемије са мајског Сабора ипак враћа у Грачаницу као канонски епископ рашко-призренски, дан пре његовог доласка скинуо мантију и отишао у свет, поручивши осталим монасима у Грачаници да је очекивао долазак Теодосија Шибалића како би са њим наставио да ради, али пошто се ипак, неочекивано, враћа Артемије, он напушта монаштво. Убрзо после тога се оженио, живи у Чаглавици, наставио је да води КиМ радио, који је претходно безаконим радњама и уз помоћ Унмик-ових и шиптарских институција преотео од Епархије и пренео на своје име“.
Ослонац Атанасија Јевтића
"Нектарије Воргучић био је (пре него што је скинуо мантију) један од главних ослонаца Атанасија Јевтића и фамозне „синодске Комисије“, која је требало да уочи мајског Сабора 2006. исфабрикује податке који ће бити основ за уклањање епископа Артемија са катедре. Још један од ослонаца завереника против епископа рашко-призренског Артемија био је тадашњи секретар ЕУО Епархије рашко-призренске Срђан Станковић, који је у очекивању смене епископа Артемија, уочи заседања Сабора у мају 2006. организовао побуну свештенства против надлежног епископа, потрудивши се да се на време „престроји“ и приклони очекиваној новој управи. Као награду за своје деловање Срђан Станковић је одмах по доласку администратора у Грачаницу 13. фебруара 2010. године враћен на пређашњи положај секретара ЕУО.
Амфилохије се залаже за улазак у НАТО?
Црноречки монаси подсећају и на "вишегодишње деловање Амфилохија Радовића са позиција члана Европске експертске групе, чији су основни циљеви и задаци 'подршка свеукупним политичким, економским и друштвеним реформским процесима у Србији, у циљу учлањења у европске и евро-атлантске интеграције', као и 'афирмисање проевропски и евроатлантски оријентисаних актера'.
"Сагласно статуту Европске експертске групе, њени чланови се обавезују да ће будући „чврсто уверени у добробит перспективе учлањења Србије у европске и евроатлантске интеграције, уложити све своје професионалне и личне потенцијале за остварење овог цивилизацијског пројекта“.
"Посебно је питање како архијереј Православне цркве може да постане члан једне такве организације (и чак да 'уложи све своје професионалне и личне потенцијале' за остварење 'евроатлантских' интеграција, тј. учлањење у НАТО савез, асоцијацију која је немилосрдно бомбардовала Србију пуних 78 дана 1999. године и при томе нанела непроцењиве материјалне штете држави Србији и побила велики број недужних цивила, жена и деце; током бомбардовања 1999. заједно са Албанијом вршила агресију на територију суверене државе Србије; која је затим са великом војном силом ушла на Косово и Метохију и својим присуством и деловањем омогућила Шиптарима да у кратком времену протерају 250.000 Срба, побију преко 1.000, киднапују преко 1.000, несметано обављају трансфер Срба са КиМ у Албанију, тамо врше вађење органа из живих људи и затим организују њихову препродају; да несметано и без икаквих сметњи узурпирају већи део српске имовине на КиМ, да без икаквих сметњи поруше преко 150 српских цркава, од којих су неке биле у непосредној близини НАТО снага, итд.)...
Исфабрикована афера у манастиру Црна Река
"Познато је да је чувена исфабрикована афера са центром за лечење наркомана у Црној Реци, која је лансирана крајем мајског Сабора 2009, базирана на видео снимцима које је на Сабор донео Теодосије Шибалић, са жељом да што више убрза пад свога Оца... Томе је претходила скандалозна афера са посетом Џозефа Бајдена манастиру Високи Дечани, када је Епископ Артемије ускратио свој благослов за реализацију те посете, док је Сабор, за све неочекивано, по хитном поступку поништио одлуку епископа Артемија, и донео другу којом се Бајдену упућује порука добродошлице у Дечанима. У одлуци коју је потписао Епископ бачки Иринеј, између осталог, стоји да је „посета потпредседника САД легитимна посета државама у региону, међу њима и Србији“. Подсетимо се, које то државе у региону је посетио Бајден, а међу њима и Србију? Познато је да је том приликом био у посети БиХ и Србији, тј. посетио је Сарајево, Београд и Приштину. Зашто онда треба наглашавати да је био у посети „државама у региону, међу њима и Србији“, када је посетио само две државе – БиХ и Србију? Или, заправо, Саопштење жели да стави до знања да је посетио три државе – БиХ, Србију и Косово? Тек тада добија смисао изјава да је посетио „државе у региону, међу њима и Србију“, дакле посетио је БиХ, Косово и Србију!
Вести