Током лета, рецимо, више пута су доношене такође неуставне и неканонске одлуке, попут забране боравка на Косову и Метохији, забране духовне бриге над духовном децом, забране свештенодејства... Поштовао сам и ту забрану чинодејствовања да не бих дао повода за нешто даље и горе, али сам први пут 13. септембра изјавио да се убудуће таквим одлукама нећу повиновати. Јер, ја сам канонски епископ Епархије рашко-призренске доживотно или до валидне пресуде црквеног суда, пред којим би поступак био вођен на један регуларан, канонски начин. Али, таквог процеса није било девет месеци па нема ни пресуде. Постоје само одлуке које се доносе гласањем, као да се не ради о цркви већ о некој народној скупштини – истиче владика Артемије.
Он признаје и да је очекивао и веровао да ће се то на Сабору разрешити и, како каже, „вратити на почетак, на уставни поредак у српској цркви”.
– Али, на Сабор нисам позван и уместо да се то питање стави на дневни ред и да се донесу нормалне одлуке они су почели да попуњавају Епархију рашко-призренску. Поставили су за епископа нашег Теодосија Шибалића поред живог канонског епископа. То је канонски преступ за лишавање чина. Када сам то из медија дознао хтео сам и практично да покажем да сам ја канонски епископ, отишао сам у манастир Дубоки Поток и одслужио литургију – објаснио је свој одлазак на Косово и Метохију, али је одбацио и одлуку од одузимању чина.
– Јесте, они су донели и одлуке о рашчињавању, али за мене и све те одлуке од 15. септембра немају никакав значај. Ја сам и даље епископ рашко-призренски, нисам се ни од кога одвојио, и даље сам у јединству са светом саборном и апостолском српском црквом, са светим апостолима, светим оцима, васељенским саборима, Светим Савом, оцем Николајем, Јустином и свим православним хришћанима који поштују тај црквени вековни поредак.
Упитали смо нашег саговорника да ли се из Краљева враћа у манастир Шишатовац. Он нам је казао да „тамо више нема места”.
– А, куда ћемо чуће се – наставио је Артемије. – Ето, добили смо нетражено и полицијску пратњу, чували су нас и ноћас, овде. Сада ће нас, вероватно, и према Београду пратити, можда ће ме тамо предати јер чујем да ми прети хапшење. Нека, нека се и то упише у биографију владике Артемија, шта се може и затвор је за људе. Само знам да не постоји разлог и нема доказа за моју кривицу. Кажу узурпирао црквену имовину. Шта сам урадио? Нисам, ваљда, понео цркву на леђима!?
Наметнуло се и питање да ли постоји решење и какво.
– Решење увек постоји – тврди Артемије. – Има излаза из свих безизлаза. То је у овом случају покајање, што значи укинути неканонске одлуке Синода и Сабора. То подразумева позицију пре 11. фебруара и нека се води регуларан црквени судски поступак, па ако се моја кривица докаже и донесе валидна судска пресуда ја престајем да не будем оно што јесам. Јесте, написана је оптужница и у мају поднета Сабору, али ништа није доказано, није је било поступка, није се чула друга страна јер није било саслушања. Знате, и у римском праву и целоме свету, а и у Уставу СПЦ, изричито стоји да нико не може бити кажњен без претходног саслушања, без доказане кривице – истиче, према одлуци Светог архијерејског сабора рашчињени, владика Артемије.
Мирољуб Дугалић, Политика