Јуче и данас

Прво етничко чишћење у Европи почињено је над Србима у Хрватској 1941. године, речено је недавно први пут, јасно и гласно, усред парламента Италије и забележено у свим италијанским медијима, пренео је римски лист "Темпо".
- Сенатор Ајмоне Финестра је баш тим речима започео обраћање парламенту 14. фебруара поводом поновног објављивања књиге "Југословенски третман за Италијане после 8. септембра 1943." - изјавила је у интервјуу Срни новинарка италијанске државне телевизије РАИ Мила Михајловић, која је и аутор текста у "Темпу".
Михајловићева истиче да је први пут у историји неко други, а не Срби, званично и јавно изјавио, подносећи материјалне доказе, да је прво етничко чишћење почињено над Србима у Хрватској пре равно 70 година, а неколико година касније и над Италијанима, да би се поновило 1995. над Србима у Хрватској.
"На последњих десет страница поменуте књиге објављене су фотографије - сведочанства о злочинима над Србима, недоклане српске деце ишчупане из усташких канџи, израњаваних мушкараца и жена извучених из јама", преноси "Темпо".
"Ту је и пет фотографија непроцењиве историјске вредности, јединих докумената о постојању и ужасима усташког логора на острву Пагу, логора у саставу комплекса Јадовно у коме је за само 132 дана убијено више од 40.000 Срба и Јевреја", пише лист.
Италијани су наредили затварање логора истог часа кад су преузели власт, пренеражени злочином који, према Финестриним речима, људска свест није могла да замисли.

Сутра се навршава осам година од убиства премијера Србије и лидера Демократске странке (ДС) Зорана Ђинђића, који је убијен испред седишта Владе Србије 12. марта 2003. године.
Ђинђић је био први премијер Србије после пада режима Слободана Милошевића 2000. године и доласка на власт Демократске опозиције Србије (ДОС). Влада на чијем је челу био изабрана је 25. јануара 2001. године.
За време његовог мандата покренут је процес демократизације друштва и коренитих економских и социјалних реформи у Србији.
Према оцени западних дипломата, Ђинђић је допринео изградњи добрих односа са свим западним земљама, посебно са САД, након периода вишегодишње нестабилности.
Ђинђићева влада се снажно залагала за сарадњу с Хашким трибуналом за ратне злочине, и за време те владе ухапшено је и изручено том суду неколико хашких оптуженика, међу којима је и бивши председник Србије и СРЈ Слободан Милошевић.
У обраћању посланицима у Скупштини Србије 25. јануара 2001, по избору чланова његовог кабинета, Ђинђић је поручио да нова влада жели да од Србије направи „демократску цивилизацију, односно да успостави основне демократске темеље” државе.

Данас се навршава пет година од смрти бившег председника Србије и СРЈ Слободана Милошевића. 
Од 1989. године, када је после чувеног говора на Газиместану започео његов вртоглави политички успон, Милошевић је на политичкој сцени Србије успео да пређе пут од обожавања до оспоравања - и свргавања после спорних избора, на уличним протестима.
Милошевић је рођен 20. августа 1941. године у Пожаревцу, где је завршио гимназију и матурирао 1960. године, а дипломирао је на Правном факултету у Београду четири године касније.
На првим вишестраначким изборима у Србији после Другог светског рата, децембра 1990. године, изабран је за председника Србије.
Исте године, изабран је за првог председника СПС-а, настале уједињењем Савеза комуниста Србије и Социјалистичког савеза радног народа Србије, на чијем челу је био до смрти.
На превременим изборима, децембра 1992. године, поново је изабран за председника Србије, а од 1997. до октобра 2000. године био је председник Савезне Републике Југославије.

Милошевић је предводио делегацију, у којој су била по три члана из СРЈ и Републике Српске, на преговорима у Дејтону, у новембру 1995. године.

То што су Ивица Дачић и СПС данас утицајнији од мене, видим као мој лични пораз, али и пораз целог друштва
Девети март симболизује борбу за демократску и европску Србију. Чисту и многим жртвама обележену борбу стотина хиљада људи која ће да траје до 5. октобра 2000, а може започети поново, јер су ти људи постали и највеће жртве такозване демократске транзиције. Они су огорчени и њихов гнев је налог коалицији „За европску Србију“ за прекид свих компромиса са антиевропским снагама и вођење државне политике у складу са уговорима са народом објављиваним на деветомартовском Тргу слободе – оцењује у интервјуу за Данас Вук Драшковић, председник СПО и лидер деветомартовских демонстрација 1991. године.
Чега се прво сетите, односно која вам слика прва искрсне када помислите на тај дан? Командовали сте демонстрантима „јуриш”!
- Најпре се сетим оног напада полиције када су, усред мога говора, из свих праваца покренули пешадију, цистерне, транспортере и коњицу, уз подршку сузавца и дресираних паса. Следио сам се од страха да ће сабијени људи газити и давити једни друге. Моја одговорност за животе хиљада била је огромна. Командовао сам „јуриш“ са жељом да се сабијена опруга људских тела одапне у супротном смеру и ослободи се смртоносног обруча, што се и десило.
СПО данас у много мањој мери учествује у креирању друштвених прилика и власти од СПС-а. Да ли је то у извесном смислу пораз нашег друштва, или ваш?
- То јесте пораз и нашег друштва и мој лични пораз и пораз свих који су се десет година жртвовали за нову, европску Србију.

Због тога што Срби на априлском попису становништва неће бити уписани у обрасцима на српском језику и ћириличним писмом, јуче је Основном суду поднета тужба за дискриминацију против црногорског Завода за статистику Монстата.
Пре тужбе бројне захтеве и писма подносилац ове тужбе Српски национални савет упутио је председнику Црне Горе и Владе Филипу Вујановићу и Игору Лукшићу, шефу делегације Европске уније у Црној Гори Леополду Мауреру, генералном директору Унеска Ирини Боковој, заштитнику људских права и слобода Шућку Баковићу, парламентарним партијама...
Бројне невладине просрпске организације и неке партије саопштиле су да резултате пописа у Црној Гори неће признати уколико Монстат не штампа пописне формуларе и на ћириличном писму, јер „нулти примерак” сведочи да је пописни листић штампан искључиво латиницом.
„Уколико се овом легитимном захтеву Српског националног савета за поштовање Устава не изађе у сусрет и не омогући да се грађани српског језичког идентитета попишу на обрасцима штампаним ћирилицом, сматраћемо да је то посебан вид притиска и дискриминације српског народа”, саопштио је председник Савета др Момчило Вуксановић.

За православне вернике данас почиње вишенедељни велики Васкршњи или Часни пост, који се завршава празником Васкрсења Исуса Христа - Васкрс, који се ове године прославља 24. априла. Датум почетка Часног поста зависи од датума празновања највећег хришћанског празника Васкрса, којег православни верници славе увек у недељу пуног месеца после проЛећне равнодневнице.
Први дан православног Часног поста је Чисти понедељак, који долази после Бијеле недеље, завршног дана Месопусне недеље, која је врхунац славља пред пост у који треба да се уђе достојанствено и са што мање грехова.
Прва недеља поста зове се Чиста, а последња је Недеља православља, док се до Васкрса, уз посебна правила, смењују - Пречиста, Крстопоклона, Средопосна, Глува, Цветна и Страшна или Страдална недеља.
Према православном учењу, Велики пост нас учи покајању, праштању и правој молитви, а циљ је да се у миру и тишини дочека највећи хришћански празник Васкрс, јер је вера у Васкрсење основ хришћанства.
Велики или Часни пост, који је име добио према Часном крсту на којем је страдао Исус Христос, установљен је по узору на подвиг Спаситеља који је, после крштења на реци Јордан, отишао у пустињу и постио четрдесет дана и ноћи, после чега је изашао као победник из изкушења коју му је поставио Сотона.

На крају посете Чикагу, у част Његове светости, Патријарха Иринеја, у недељу је у саборном храму "Свето Васкресење Христово" на Редвуд драјву приређен величанствен банкет, коме је присуствовало више од 500 људи.
Патријарху у част говорили су старешина храма, отац Дарко Спасојевић, председница Управе, Биљана Шевић, председница Певачког друштва "Бранко Радичевић" , Јелена Стојаковић, директор Академије "Свети Сава", Марко Бојовић, председница Кола српских сестара, Мира Ђорђевић.
Патријарх није крио речи хвале и позитивне утиске.
"После ове посете Чикагу носим изузетно повољне утиске, веома сам задовољан и пријемом, и дочеком и сусретима са свештенством и нашим верницима. У Америци сам од 1985. године био много пута, и одлично познајем а и сећам се тадашњег
стања у нашој располућењ цркви, па сам данас још срећнији када видим да су те поделе превазиђене и пребољене, да су оне иза нас. Да је то трагично време иза нас, за шта захваљујемо Богу и нашем народу. Сада је ово право јединство наше заједнице, и доказ праве хришћанске љубави. Зато одавде одлазим радосна срца. То ме храбри и уверава да овај народ овде остаје веран својој цркви и свом народу. То благодатно јединство је наша драгоценост", каже за "Вести" патријарх Иринеј.

Савремено истраживање о крсној слави и њено позиционирање на листи националног регистра нематеријалне културне баштине пут је и ка заштити тог друштвено значајног обреда у светском културном поретку, закључак је округлог стола "Крсна слава", у организацији Етнографском музеју у Београду.
Начелник сектора за заштиту културне баштине у Министарству културе Оливера Марковић је прву фазу истраживања, коју је одобрило и током девет месеци финансијски подржало ресорно Министарство, оценила "круном" рада стручњака у Музеју. "Очекујем да ускоро буде формирано радно тело у складу са обавезом коју је држава преузела усвајањем конвенције о заштити нематеријалне културне баштине, потом да крсна слава буде уписана у национални регистар, а затим да се кандидује за светску листу УНЕСКО-а", навела је Марковић.
Вршилац дужности директора Етнографског музеја Вилма Нишкановић је истакла да је крсна слава један од првих пројеката заштите нематеријалног културног наслеђа у који је утиснут истраживачки "печат" стручњака из Музеја - руководиоца пројекта Весне Марјановић и виших кустоса Милоша Матића и Марка Стојановића.
Говорећи о намери да се крсна слава уврсти у Регистар, Марјановић се осврнула на циљ, резултате, одрживост и дилеме након прве фазе пројекта.

Србија данас обележава Међународни дан матерњег језика, који је Генерална скупштина УНЕСКО-а прокламовала 1999. године. Брига о матерњем језику и матерњој култури потреба је сваке одговорне и озбиљне нације и сваког озбиљног друштва, кажу лингвисти. Лингвисти кажу да неговање матерњег језика значи и очување свих оних специфичности јужњачког, војвођанског, београдског изговора.
Језик и језичка култура је битна карактеристика идентитета. Стручњаци подсећају да се о језику мора водити рачуна на свим нивоима, од школских до законодавних и скупштинских. Српски језик је данас, кажу лингвисти, запуштен, од улице до медија, школства, па и скупштинске говорнице.
Вељко Брборић са Филолошког факултета у Београду каже да статус језика није дефинисан, јер постоји колизија у Уставу Републике Србије и Закону о службеној употреби језика.
"Закон о службеној употреби језика је стар 20 година, од тада нам се поприлично променила и историја, и географија, стигла су нова уставна решења", каже Брборић.
Професори сматрају да је језик најугроженији у медијима. "Посебно у једном броју, сви кажемо жуте штампе, језике је угрожен, јер је ту све кренуло ка комерцијали. На срећу, још увек има медија, још увек има озбиљних кућа која воде, колико је то могуће, рачуна о језику", истиче Брборић.

Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије (Шибалић) јуче је поставио дечанског јеромонаха Илариона (Лупуловића) за вршиоца дужности настојатеља манастира Драганац, недалеко од Гњилана, у Косовском поморављу, саопштила је епархијска Информативна служба.
Да подсетимо, јеромонах Иларион (Растко Лупуловић) рођен је 1974. године у Београду. Љубитељима филмске уметности остао је, између осталог, упамћен по филмовима "Биће боље" и "Пакет аранжман", док га обожаваоци позоришта памте не само по сјајним улогама, већ и по награди за глумачку бравуру "Зоран Радмиловић" коју је добио на Стеријином позорју у Новом Саду 1996. године.
Отац Иларион (Растко Лупуловић), некадашња велика нада и изузетан таленат српског глумишта, како филмског тако и позоришног, али и бивши гитариста београдске рок групе "Канда, Коџа и Небојша", пре више од једне деценије одлучио је да живот заувек посвети Богу. На изненађење колега у позоришту Атеље 212, где је био ангажован, и пријатеља из рок групе, без икаквих јавних наговештаја, напустио је световни начин живота и августа 1996. отишао у манастир Високи Дечани, где се затим закалуђерио.