Јуче и данас

Роман Вука Драшковића ''Доктор Арон'' појавио се у Шпанији, под насловом "Ел доцтор Арон" у издању куће ''Ендyмион'' из Мадрида, у преводу Хуана Фернандеза Елориаге.
Роман ''Доктор Арон'', који се појавио у Србији крајем 2009. године у издању ''Српске речи'', преведен је и ускоро ће бити објављен на енглеском језику у Сједињеним Америчким Државама. Ван граница Србије, ова Драшковићева књига, представљена је у Подгорици, Бечу и Бијељини.
Према речима писца, роман „Доктор Арон“ разоткрива „врховну тајну савршеног ума на капијама времена“. Главни лик у овом делу је психијатар Арон, обогаћен за искуство самог писца. У једном периоду живота и сам књижевник Драшковић, проживео је велику несрећу,  јер су око њега убијани људи, па се  тако, неколико пута сретао са смрћу. У тој  животној драми, рођене су капије времена и трагање за Божјом искром, за врховним умом - рекао је између осталог писац романа „Доктор Арон“ Вук Драшковић.
У Драшковићевом делу, како је оценио драмски писац Душан Ковачевић, „препознаје се све све оно што је прва асоцијација кад се помене име писца Драшковића - историја, прича о нашем страдању у 20. веку, злочину, злочинцима и жртвама,“ читав миље по коме је Вук постао познат као биограф свог народа“ рекао је Ковачевић.

На данашњи дан пре 87 година умро је Алекса Шантић, песник и један од најпознатијих представника новије лирике.
Највећи део свог живота је провео у родном Мостару. Живео је у трговачкој породици у којој нису имали разумевања за његов таленат. После завршетка трговачке школе у Трсту и Љубљани вратио се у родни Мостар. Његов живот је послужио као основа за романтизовану филмску биографију „Мој брат Алекса", у којој је главну улогу тумачио београдски глумац Бранислав Лечић.
У његовом песничком стасавању највише утицаја су имали песници Војислав Илић и Јован Јовановић-Змај, а од страних песника најважнији утицај је имао Хеинрих Хеине, кога је и преводио са немачког језика.
Своју највећу песничку зрелост Шантић достиже између 1905. и 1910. године када су и настале његове најлепше пјесме. То је време бурних друштвених промена у Босни и Херцеговини, у којима Шантић активно учествује. Шантићева поезија пуна је снажних емоција и љубавне туге. Она показују песника снажне емоције, елегичног тона и мелодичног израза, који је остварио низ песама дубоке инспирације и доживљеног тона. У љубавним песмама најчешћи мотив је чежња.
Шантићевева поезија је базирана на веродостојном искуству у стварном животу.

Низом културних манифестација, под називом „Доситеј-Година знања“, биће обележено 200. година од избора Доситеја Обрадовића за министра просвете и 200 година од његове смрти, истакнуто је на скупу у задужбини великог српског просветитеља. На скупу су говорили др Злата Бојовић, др Бојан Ђорђевић, др Снежана Милинковић и Мирјана Драгаш, председница Задужбине.
Тема дијалога „Доситеј-европски интелектуалац“ у себи садржи једну димензију научног скупа који је одржан у Риму 2009. године, рекла је професор др Злата Бојовић и додала:
„Његова широка тема је била „Европски интегритет Србије, будућност прошлости.“ Дакле, тема ванкњижевна, политичка, историјска, актуелна. Око те теме су се окупљали италијански политиколози, историчари и слависти, да са италијанске тачке гледишта, сагледају идентитет Србије и како се она припрема за ЕУ. Како је дебата на ту тему одржана 2009. године - која је била посвећена Доситеју, тада се дошло на идеју да један сегмент великог скупа „Европски интегритет Србије, будућност прошлости“ буде посвећен Доситеју, као примеру европског интелектуалца,“ нагласила  је професорка Злата Божић. Велики просветитељ Доситеј, Србији је приближио Европу и свет и тако отворио прозор за продор нових културних и цивилизацијских тековина.

Куршумлија се нашла на туристичким мапама захваљујући Ђавољој вароши, у коју хрли на хиљаде посетилаца из земље и света, али углавном не зна да је ту у првој престоници Стефана Немање подигнут први храм посвећен Светој Богородици још 1156. године, од кога је мало остало: два стуба портика на задњој страни, зидови од опеке, олтарска апсида... Зашто је препуштен зубу времена манастир јединствен у Србији по архитектури, грађен по угледу на цариградске цркве 11. века, у коме је живела мајка Светог Саве, а после о њему бринула султанија Мара?
– Пре годину дана покренули смо иницијативу и упутили захтев Заводу за заштиту споменика културе у Нишу, да се обнови манастир Свете Богородице у Куршумлији, први од око 200 манастира изграђених у епохи Немањића – рекао нам је директор сектора за развој туризма „Планике” Радован Танасковић додавши да су у Куршумлију тим поводом долазили и из Министарства културе Републике Србије.
„Планика” би уложила део средстава у обнову овог споменика културе од изузетног значаја, бројни су и донатори спремни да то учине, колико нам је познато урађен је и пројекат, али би прво требало урадити археолошка истраживања, појашњава наш саговорник.

Од првог серијски произведеног аутомобила -модела трицикла „дајмлера“ - до модерних еколошких возила на струју прошло је 125 година. Облик и технологија су се мењали, али је сврха остала иста - да олакша живот човеку. Историју аутомобила код нас обележио легендарни „фића“.
Пре тачно 125 година, 28. јануар 1886. године, немачки инжењери Готлиб Дајмлер и Карл Бенц произвели су први серијски аутомобил на свету. Био је то изум који је променио животе и убрзао развој технологија. За воланом се прва нашла жена, а два модела су оставила највише трага - легендарни „форд те", и, нама још познатија, „фолксваген буба".
Иако нема тачних података, сматра се да је од првог модела трицикла „дајмлера" произведеног 1886. године, на свету направљено и коришћено неколико милијарди аутомобила.
Када је лиценца на мотор познатог инжењера Николауса Отоа истекла, то су искористили Бенц и Дајмлер и направили први трицикл са двотактним мотором, који је урађен у, за то време, невероватној серији од 30 примерака. Прва вожња аутомобилом ипак је припала једној дами.

Српска православна црква и верници прослављају Светог Саву, утемељивача српске цркве, државе и школства. Патријарх српски Иринеј служио је, поводом Савиндана, свету архијерејску литургију у Храму Светог Саве, у Београду и поручио да је Свети Сава данас једина кохезиона сила која сабира и окупља српски народ око његове историје, културе и цркве, како у Србији, тако и широм света. Савиндан се обележава у свим школама у Републици Српској, као школска слава.
Поводом Светог Саве школске славе у Банском двору у Бањалуци вечерас је одржана Светосавска академија, коју традиционално организују Црквена општина Бањалука, град Бањалука, Културни центар Бански двор и Српске пјевачко друштво Јединство.
Свети Сава је кроз целу историју српског народа као и данас јака сабирна снага нашег народа и цркве која нас својом светом личношћу сабира даје надахнуће и покреће на све што је добро и свето за живот у овом времену и све што нам је потребно за будући живот вечни, рекао је отварајући Светосавску академију епископ бањалучки господин Јефрем.
Беседећи о лику и делу Светог Саве јереј епархије бањалучке Драган Максимовић, рекао је да је ретко који народ у једној личности имао толику свестраност служби коју је испунио Свети Сава.

Верници Српске православне цркве 27. јануара прослављају Светог Саву, свог првог архиепископа, тога дана је школска слава, одржавају се академије, духовне вечери посвећене овом изузетном човеку.
Српски народ је изнедрио бројне велике људе, владаре, светитеље, научнике, уметнике али је изнад свих њих Свети Сава. У чему је његов значај? Живео је јеванђелски угледавши се на Господа Исуса Христа, успео је прво себе да преобрази а онда да буде узор другима, све оно што је радио, цео живот свој посветио је Богу и народу.
Свети Сава је био син великог српског жупана Стефана Немање и звао се Растко. Рођен је 1169. године и још као дечачић опчињен Божијом науком бежи са очевог двора, одлази на Свету Гору и замонашује се. Забележено је да је живео монашки скромно, да је мало јело, да се пуно молио, да је свима помагао, једном речју, оставивши блага и задовољства овога света тежио је ка небеском. За својим сином на Свету Гору убрзо одлази и његов отац, српски жупан Стефан, који добија монашко име Симеон. Њих двојица, отац и син, обновише напуштени и опустошени манастир Хиландар, који је византијски цар Алексије III предао Србима у власништво и отада је Хиландар за српски народ извор духовности, просвете и културе. Савиним устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и самостална Српска православна црква.

Патријарх српски Иринеј рекао је да Српска православна црква још није одлучила какав ће крст поставити у Нишу и да је начелно разлика у крстовима само у стилу, односно грађевинска.
"Не постоји суштинска разлика између латинског, католичког и византијског, православног крста, као и између било ког другог крста кога у служби користе хришћани", рекао је патријарх Иринеј, реагујући на тврдње рашчињеног владике Артемија да ће се у Нишу поводом обележавања 1.700 година од доношења Миланског едикта градити велики католички крст.
"У суштини, сви крстови су исти, разлика је само у форми", рекао је патријарх за новосадски лист "Национални грађански".
Рашчињени владика Артемије рекао је да ће се, према његовим сазнањима, у Нишу градити велики католички крст, у коме ће бити један мањи, православни крст.
"Ако то заиста тако и буде, а нема разлога да у то не верујем, симболика је јасна. Она каже да ће велики латински прогутати мањи православни крст, односно народ", рекао је Артемије за новосадски лист.

Светосавске академије, поводом обележавања 27. јануара - Дана духовности, биће одржане у свим земљама региона, а многима ће присуствовати и представници државе Србије - заменик премијера и министар полиције Ивица Дачић, саветник председника Србије Млађан Ђорђевић и државни секретар у Министарству дијаспоре Миодраг Јакшић.
Светосавске свечаности у Црној Гори почеће данас у Котору у организацији Српске црквене општине и Српског певачког друштва "Јединство, а наставити сутра у Подгорици у организацији Митрополије црногорско-приморске. На Светосавској академији у Подгорици говориће Слободан Ракитић. У Бијелом Пољу Светосавска академија ће бити одржана 27. јануара у организацији Епархије будимљанско-никшићке, а наступиће национални ансамбл "Коло". Истог дана, Светосавска академија ће бити одржана и у Херцег Новом у организацији те општине и уз благослов Митрополије, саопштио је Национални савет за сарадњу са Србима у региону.
У петак, 28. јануара, свечана академија поводом Савиндана биће одржана у селу Кучевиште, на Скопској Црној Гори у организацији Српског просветног и културно-информативног центра "Вук Караџић" и Централног савета српских асоцијација у Македонији. Свети Сава ће тог дана бити обележен као национални празник Срба у Македонији, који је признала македонска држава.

Задужбина Доситеја Обрадовића (1739?-1811) најавила је данас да ће два века од његовог постављења за првог српског министра образовања и од његове смрти, 28. марта 1811, бити обележено на државном нивоу. Управница Доситејеве задужбине Мирјана Драгаш је на конференцији за новинаре рекла да је задужбина усвојила програм "Доситеј- Година знања" и предложила да Влада Србије 2011. годину прогласи за годину јубилеја.
Драгаш је потврдила да су министарства образовања, културе и дијаспору дала начелну подршку програму и најавила да ће се обратити и министарствима за спорт и омладину и вера да се укључе у обележавање годишњица. Она је упутила позив свим институцијама просвете, науке и културе, медијима, али и професорима, учитељима, славистима, ствараоцима и посленицима културе да, заједно са Задужбином, достојанствено и на прикладан начин обележе ове важне датуме. Задужбина је повела акцију да се током године постави спомен плоча на месту где је била кућа коју је Карађорђе поклонио Доситеју у Београду, да се коначно установи "Доситејева награда" - врхунско признање за изузетан допринос у остваривању културно-просветне сарадње и повезивања међу народима и да се одржи изложба "Хале и Лајпциг - прекретница на путу Доситеја." Такође Задужбина планира да са обнови акција "Најдражи учитељ" -са Министарством просвете, Културно-просветном заједницом Србије, Радио Београдом, Савезом учитеља Србије.