"У овој фази истраживања могуће је закључити да је крсна слава као део обредне праксе српског народа задржала своје значење и функционални облик у правцу интегративног празника са одликама окупљања породице и блиских особа и представља статусни породични симбол. Духовни аспект славе данас је у многим облицима секундаран", тврди руководилац пројекта Марјановић. Матић је додао да је прелиминарни закључак истраживања да су друштвени односи који се јављају у славском церемонијалу уклопљени у ширу културну структуру социјалних односа, односно да крсна слава може да се сагледа и као ситуација у којој "слављеник" одашиље и дефинише свој социјално-културни став. Истраживач Стојановић поручио је да "комуникациони елементи у ритуализованом времену и простору током припреме и прославе", говоре о томе да уз мноштво сведених архаизама и уведеног новог понашања, "крсна слава као елемент културног наслеђа и даље представља интегрални део идентитета српског народа".
Округлом столу присуствовао је и етнолог светског реномеа - дугогодишњи професор Филозофског факултета у Београду Петар Влаховић, који је рад представника Музеја и Министарства оценио као "добар пут и начин" да крсна слава (о којој прва сазнања датирају из 1018. године) буде уписана у национални регистар нематеријалне културне баштине.
Танјуг