Јуче и данас

„Дан победе, дан слободе, дан славе...”, записао је др Александар Белић, тадашњи председник Српске краљевске академије наука, у тексту објављеном у „Политици” у част 20. октобра 1944, дана када су нацистичке трупе изгубиле битку за Београд. Престоница ће данас 67. пут обележити овај датум који је у некадашњој Југославији био један од највећих празника.
Борбе за главни град почеле суу зору 14. октобра 1944. када су припадници Народноослободилачке војске и Црвене армије стигле на јужне ободе престонице и почеле напад. Учествовало је око 40.000 совјетских бораца под командом генерала Владимира Ивановича Жданова, док су партизанске јединице под вођством Пека Дапчевића, Мијалка Тодоровића Плавог и Саве Дрљевића бројале око 60.000 људи. Чекало их је 30.000 добро утврђених Немаца.
– Пробијали смо се од Бањице према Дедињу, па потом до Аутокоманде и Славије. С обзиром на то да је немачка одбрана била прејака у данашњој Улици краља Милана, били смо принуђени да се окренемо према Главној пошти. Потом смо продужили преко Косовске улице, а жесток отпор сачекао нас је код Палате „Албанија”.

Нацистички вођа Адолф Хитлер није извршио самоубиство у Берлину 1945. године, већ је живео у Аргентини до 1962. године!
Тако барем тврде Џерард Вилијамс и Сајмон Данстан, аутори књиге "Grey Wolf: Escape of Adolf Hitler" (Сиви вук: Бекство Адолфа Хитлера).
„Не желимо поново да пишемо историју, али докази које смо нашли се једноставно не могу да буду игнорисани", каже Вилијамс. Новинари Вилијамс и Данстан истичу да су пронашли „тону необоривих доказа" који упућују на то да су Фирер и његова љубавница Ева Браун тајно одлетели из Немачке у ову јужноамеричку земљу.
„Нема форензичких доказа за њихову смрт, а тадашње изјаве очевидаца да су они живи и да се налазе у Аргентини су уверљиве."
Према тврдњама изнесеним у књизи, Хитлер и Ева Браун, тајно су 1945. године одлетели из Њемачке у Аргентину, где су живјели 17 година и подигли две ћерке. Хитлер је, према овој теорији, умро природном смрћу 1962. године.
Такође, у књизи су изнете оптужбе на рачун америчке обавештајне службе која је, како се наводи, допустила диктатору да побегне у замену за приступ нацистичкој ратној технологији.
„Стаљин, Ајзенхауер и Хувер (директор ФБИ) су знали да нема доказа да је скончао у бункеру."

У порти цркве Светог архангела Гаврила у Гучи јуче по подне се, као и пре тачно пола века на истом месту, разлегла химна „Са Овчара и Каблара”, којом најбољи трубачи Србије означавају свој годишњи састанак и мегдан, и почетак традиције која је светом пронела добар глас о нашој отаџбини. Српска православна црква јуче је славила Покров пресвете Богородице а и за сабораше је ово било црвено слово, јер су се 14. октобра 1961. први пут састали у Гучи на првом Сабору.
– Током пола века на позорници у Гучи свирало је 1.059 оркестара са 10.870 трубача, а кроз 51 Сабор прошло је 16 милиона гостију. Или, у просеку, сви становници Србије по двапут – подсетио је Слободан Јоловић, председник Саборског одбора и председник општине Лучани, и позвао на 52. Сабор од 6. до 12. августа 2012.
Као и на првом Сабору, на јучерашњој репризи од 15 сати на позорници у порти свирала су, не такмичећи се већ само саборашима за мерак, четири оркестра. Три из Драгачева, чији су капелници Гвозден Росић из Ртију, Горан Ранковић из Гуче и Милош Перишић и Горачића, а у госте је позван оркестар Дејана Лазаревића из Пожеге, који је победио ове године. На позорници се појавио и Драган Јовановић (75) из Дљина код Лучана, шеф победничког оркестра на првом Сабору.

Пред спомеником у Драгинцу, код Лознице, где почивају посмртни остаци 2950 житеља Јадра, које су на данашњи дан 1941. године стрељали припадници немачке војске, одржана је државна комеморација коју је предводио министар рада и социјалне политике Расим Љајић, поручивши да је антифашизам, који је утемељен је у сржи цивилизацијских вредности, данас актуелнији него пре.
У оквиру обележавања 70 година од првог масовног страдања цивилног становништва у тада окупираној Србији, уз државне и војне почасти, на спомен-костурницу су положени венци владе Србије, града Лознице, Основне школе "14. октобар" у Драгинцу и удружења грађана.
Љајић је на комеморацији рекао да је злочин у Драгинцу и околним местима био "монструозни чин, први тако застрашујућег обима и немерљивих последица у окупираној Србији" и да је представљао "почетак четворогодишњег страдања недужних - деце, жена старих и болесних... свих који се нису мирили са окупацијом своје домовине". Он је указао да тај и многе друге злочине почињене над цивилима на нашој територији током Другог светског рата, треба сагледавати у непокорном духу наших људи - "у храбром и недвосмисленом антифашистичком легитимисању нашег друштва након приступања Краљевине Југославије Тројном пакту".

У најужем центру Новог Сада данас је, уз богат културно-уметнички програм, откривен споменик Лази Костићу, најпознатијем представнику српског романтизма, поводом 170. годишњице његовог рођења.
Споменик, рад академског вајара Стевана Филиповића, открио је градоначелник Новог Сада Игор Павличић, а свечаном чину у Улици Модене присуствовали су покрајински и градски функционери, представници културних институција Новог Сада и више стотина грађана.
"Велика ми је част што могу да откријем споменик Лази Костићу, једном од најобразованијих људи тог времена, великом песнику, драмском писцу, есејисти, преводиоцу, новинару, дипломати, који је својим целокупним делом обележио једно доба", изјавио је Павличић.
Костић је рођен у оближњем Ковиљу (1841), умро у Бечу (1910), а сахрањен у Сомбору, али га бројне нити везују за Нови Сад, где је похађао гимназију, потом био и средњошколски наставник и стално му се враћао.
Право је завршио у Пешти, тако да је, након педагошког рада, осам година био адвокат, судски бележник и председник суда. Потом се посветио књижевним делима, пре свега поезији.

Откривањем спомен плоче са цитататом из дела Иве Андрића, почело обележавање јубилеја нашег нобеловца. Манифестације посвећене Андрићу биће организоване у наредних годину дана у више од 40 земаља света.
Прослава јубилеја књижевника, дипломате и јединог нашег добитника Нобелове награде Иве Андрића почела је на андрићевом венцу у Београду, откривањем спомен плоче са његовим цитатом.
На откривању цитата Иве Андрића министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић рекао је да ће манифестације посвећене Андрићу бити организоване од 9. октобра 2011. до 9. октобра 2012. године.
Марковић је рекао да ће у наредних годину дана у више од 40 земаља бити организован низ манифестација које ће свету учинити видљивијим дело нашег нобеловца.
На степеништу у подножју споменика нобеловцу на Андрићевом венцу у Београду, постављен је цитат: "Отишао сам. Иза мене остало је све што су људи рекли, као прамичак магле који се губи. А све што су урадили, понео сам на длану једне руке".
"Хоћемо да у наредних годину дана помогнемо свакоме од нас да још једном види опомену Андрићевог дела, да нам смисао онога што је он, свесно се определивши да говори о прошлости, давно исписао, очистио од сувишних значења и оставио нам, не да се дивимо, већ да сваку реч прихватамо као опомену", рекао је Марковић.

Његова светост патријарх српски Иринеј служио је свету архијерејску литургију и освештао новосаграђену цркву посвећену Покрову пресвете Богородице у модричком насељу Вишњик. Пре служења свете архијерејске литургије, патријарх Иринеј је благословио новосаграђени храм, све присутне вернике и цели род српски, хришћански и Божији.
Патријарха Иринеја у Модричи дочекало је свештенство Епархије зворничко-тузланске предвођени владиком Василијем, епископ моравички Антоније и будимљанско-никшићки Јоаникије, као и грађани Модриче са начелником Младеном Крекићем.
Служењу свете архијерејске литургије присуствовали су председник РС Милорад Додик и премијер Александар Џомбића, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић посланици у Народној скупштини РС.
Овом приликом председник Републике одликовао је патријарха српског Орденом Републике Српске на ленти.
Обиљежавање чина освештања овог храма почело је синоћ свечаним вечерњим богослужењем, које је служио Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Василије, уз саслужење бројних свештеника из Модриче и суседних општина.

Не постоји износ којим би ми платили бол и злостављања која сам доживела, али сам срећна и задовољна да правда коначно излази на видело. То је прва реакција Олге Драшко за "Глас Српске" на пресуду требињског суда којом је ФБиХ наложено да јој исплати 100.000 марака одштете због тортуре и мучења које је преживела у логору "Дретељ" код Чапљине од почетка маја до августа 1992. године.
Требињски суд донео је прву пресуду у БиХ којом је наложена исплата одштете логорашима.
Без обзира на пакао који је преживела Олга Драшко је остала храбра жена. Храбра је јер је сведочила о зверствима када други нису смели и што је успела да започне нови живот у Требињу где је окупила породицу.
- Задовољна сам јер правда коначно излази на видело. Надам се да ће и они који су нас злостављали коначно одговарати и платити цену за своја недела - каже Олга.
Њен ход по мукама почео је 5. маја 1992. године када су је са радног места из Дома здравља у Чапљини припадници ХВО-а одвели у логор "Дретељ". Олгина породица била је угледна у Чапљини и комшије Хрвати и Бошњаци су јој обећавали да јој неће фалити длака са главе. Догодило се супротно.
- Одвели су ме са радног места и у логору сам остала до 18. августа 1992. године. Била сам први заточеник тог логора у којем сам брутално злостављана и мучена. Тукли су ме чиме су стизали, шакама, ногама, палицама, а испод ноката су ми забијали игле - присећа се Олга најтежих дана и животу.

Пре 11 година народ предвођен лидерима ДОС срушио режим Слободана Милошевића. Србија није ни приближно онаква земља какву је народ желео тражећи промене Петог октобра
Тачно 11 година прошло је од како је црни густи дим прокуљао из Скупштине СР Југославије и означио почетак једне нове епохе у историји ове земље. Тог дана, 5. октобра 2000. године, завршена је деценија владавине Слободана Милошевића. Завршена је деценија трагичних ратова, економских санкција, изолације. Завршена је и борба опозиционих странака против режима, која је 18 лидера ДОС и њихове странке довела у прилику да реформишу и упристоје Србију. Да остваре снове читаве генерације која је излизала патике, губила посао, хапшена и пребијана да би их довела на власт.
После серије избора и десетогодишње политичке битке - 9. марта, Видовданског сабора, тромесечних демонстрација коалиције ”Заједно”... - први пут су се 5. октобра 2000. године поклопиле баш све околности да режим положи оружје:
* Кандидат ДОС Војислав Коштуница победио је 24. септембра Милошевића у првом кругу избора за председника СР Југославије.
* На таласу генералног штрајка којег су потпалили рудари Колубаре, практично је устала цела Србија да одбрани изборни резултат који је власт покушала да фалсификује.
* Српска опозиција добила је неподељену политичку и логистичку подршку свих најважнијих центара моћи у свету.
* У Београду се кључног дана окупило више људи него на свим ранијим и потоњим демонстрацијама.
* Режим је почео да се урушава изнутра, а на страну народа практично је прешао апарат државне силе.

Сателитска мерења активности Сунца потврдила су тачност српског народног календара и изреку да се на Преображење мењају гора и вода, тврди експерт за телекомуникације и истраживач Београдске школе метеорологије Милан Стеванчевић.
"Подаци са свемирских сонди показују и да се датуми наших највећих верских празника поклапају са годишњим Сунчевим електромагнетним циклусима који доводе до највећих метеоролошких промена у Земљиној атмосфери", рекао је Стеванчевић.
Међутим, остаје тајна, каже Стеванчевић, како су наши преци знали за те процесе на Сунцу кад се они могу регистровати само најновијим инструментима помоћу сателита.
"Резултати најновијих истраживања падавина показују да киша заиста суштински мења хемијски састав у недељи око Преображења. Наиме, анализе показују да се у капима кише од Ђурђевдана до Преображења налазе тешки хемијски елементи који долазе са наше звезде као млаз елементарних честица - Сунчев ветар. После Преображења концентрација тих елемената нагло се смањује и киша од благо киселе, са пХ вредношћу од 5 до 6, постаје неутрална", појашњава он.
Српски календар био је у званичној употреби све до 19. века. Сунце је код Срба имало сва одличја човека: рађало се, имало детињство, младост, зрелост и умирало је. Ново младо Сунце, Божић, рађа се 22. децембра, а 1. јануара постаје дете, Мали Божић. Пунолетство достиже око Ђурђевдана, и живи до 22. децембра, када умире.