Јуче и данас

Стогодишњица премијере филма „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа“ обележена је у  Музеју Југословенске кинотеке, приказивањем дигиталне, рестаурисане копије тог филма.
„Обележавање 100 година од првог јавног приказивања првог српског, али и балканског играног филма „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа“ централни је догађај за све љубитеље старих филмова, рекао је директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић,  и додао да је тиме исправљена „неправда“ да је српска кинематографија почела од филма „Славица“ из 1947. године.
Редитељ и сценариста пионирског подухвата српске кинематографије био је славни српски глумац и боем Чича Илија Станојевић, а у главној улози вожда Карађорђа био је један од најпознатијих српских глумаца крајем 19. и почетком 20. века, Милорад Петровић, уз велики ансамбл Народног позоришта  из Београда и помоћ војске и статиста.
Управник Архива Југословенске кинотеке Александар Ердељановић је рекао да је у протеклих, нешто више од годину и по дана, тим стручњака из Одељења дигиталне рестаурације Архива Југословенске кинотеке, радио на пројекту дигиталне рестаурације овог раритетног остварења.

Британска тајна служба СОЕ из Другог светског рата окарактерисала је команданта Краљевске војске у отаџбини Драгољуба Дражу Михаиловића као патриоту који није сарађивао са окупаторима у Другом светском рату, наводи се у извештају који је данас представљен у Вишем суду у Београду.
"Генерал Михаиловић је био патриота, човек велике снаге и способности", наводи се у документу представљеном на рочишту за рехабилитацију Михаиловића и додаје да "нема доказа да је био колаборациониста са Немцима, Италијанима ни са владом Милана Недића".
Тај документ СОЕ сачинио је професор на Оксфордском универзитету Вилијем Мекензи на основу извештаја британских обавештајаца, који су били у посматрачким мисијама у Краљевини Југославији током рата, навео је историчар Слободан Марковић, председник Државне комисије за истраживање околности под којима је убијен Михаиловић.
Извештај британске тајне службе строго је поверљив и носи напомену да могу да га користе само тајне службе и британска влада, а на данашњем рочишту први пут је представљен јавности.

Друго заседање Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) одржано је пре 68 година, 29. новембра 1943. године у Јајцу, у Босни и Херцеговини.
Крајем новембра 1943, у Јајце су стигле делегације представника народа из свих крајева Југославије. На заседању, у локалном Дому културе, било је присутно 142 делегата. Председавао је предратни председник скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца доктор Иван Рибар.
Одлуке Другог заседања АВНОЈ-а прочитане су нешто пред поноћ 29. новембра, па је тај датум узет као датум њиховог доношења. АВНОЈ је конституисан у законодавно и извршно представничко тело Југославије.
Као највиши извршни и наредбодавни орган народне власти конституисан је Национални комитет ослобођења Југославије (НКОЈ), који је имао сва обележја народне револуционарне Владе.
Избегличкој Влади и краљу Петру Другом Карађорђевићу забрањен је повратак у земљу. Донета је одлука да се не признају обавезе и одлуке које је у иностранству у име Југославије склопила избегличка влада.

У Ужицу је данас обележено 70 година од убиства првог академског сликара из овог краја, Михајла Миловановића. Миловановић је 1909. године дипломирао на ликовној академији у Минхену. Учествовао је у три рата, а комунисти су га стрељали у Ужицу на данашњи дан 1941. године, под оптужбом да је енглески шпијун. Суд је одлуку о његовој рехабилитацији донео 2007. године.
Аутор је чувених портрета српских војсковођа Радомира Путника, Живојина Мишића, Степе Стефановића и Петра Бојовића, као и краља Петра И Карађорђевића. Његову слику "Избеглице", која је дуго била у приватном власништву, данас је Народном музеју, у коме постоји од 2003. легат Михајла Миловановића, уручио градоначелник Ужица Јован Марковић.
"Михајло Миловановић је својим животом и делом задужио овај крај и откуп слике је покушај града да му се на неки начин одужи. Намера нам је и да откупимо његову кућу од Министрства одбране и да на том простору направимо савремени музеј", казао је Марковић.

Рестаурација српског првенца "Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа" редитеља Чиче Илије Станојевића, рађена је годину и по дана и биће приказана 30. новембра у Музеју Југословенске кинотеке.
„Пре тачно 100 година по новом календару, дана 30. новембра, у Гранд биоскопу хотела 'Париз', на Теразијама, продуцент Светозар Боторић имао је премијеру првог српског играног филма, истакао је у интервјуу Танјугу управник Архива Југословенске кинотеке Александар Ердељановић.
Редитељ и сценариста пионирског подухвата српске кинематографије био је славни српски глумац и боем Чича Илија Станојевић, а у главној улози вожда Карађорђа био је један од најпознатијих српских глумаца крајем 19. и почетком 20. века, Милорад Петровић, уз велики ансамбл Народног позоришта и помоћ војске и статиста.
Ердељановић је рекао да је у протеклих нешто више од годину и по дана тим стручњака из Одељења дигиталне рестаурације Архива Југословенске кинотеке радио на пројекту дигиталне рестаурације овог раритетног остварења.

Први пут, заједно и на једном месту, широј јавности ће бити представљени вредни ћирилски рукописи из збирке манастира Високи Дечани, на изложби која ће бити отворена сутра у Народној библиотеци Србије. Посетиоци ће моћи да виде сву уметност, значај и лепоту 33 рукописа, међу којима су Изборно јеванђеље из 13. века, рукопис који је чак старији и од самих Високих Дечана, чијој збирци припада Дечанска крмчија, један од најстаријих преписа Номоканона Светог Саве, препис познатог средњовековног романа „Варлам и Јоасаф”, Књига заклетве дечанских монаха из 18. века, са поименичним пописом дечанске братије која се заклиње на верност свом заштитнику, светом краљу Стефану Дечанском. Аутори изложбе, Јасмина Недељковић и Владан Тријић, наводе да им је циљ био да представе најрепрезентативније и најразноврсније рукописе из богате дечанске збирке, укажу на значај који је књига имала у средњем веку, обухватајући период од 13. века до друге половине 19. века. Изложбом „Предање Дечанских рукописа”, организованом са благословом Светог архијерејског Синода Српске православне цркве и владике рашко-призренског Теодосија, Народна библиотека Србије обележава 50 година постојања свог Археографског одељења, објаснио је управник библиотеке, Сретен Угричић.

Пре 16 година се с нестрпљењем ишчекивала вест из Охаја. После тронедељних преговора, челници Босне и Херцеговине, Хрватске и Савезне Републике Југославије, уз посредовање Сједињених Америчких Држава, постигли су договор и окончали рат. Дејтонским споразумом стављена је тачка на рат у Босни и Херцеговини, најтрагичнији сукоб у Европи после Другог светског рата.
Алија Изетбеговић, Фрањо Туђман и Слободан Милошевић парафирали су споразум, а три недеље касније, 14. децембра 1995. године, у Јелисејској палати у Паризу, званично су га потписали.
Дејтонским споразумом Босна и Херцеговина установљена је као држава са два ентитета, Федерације БиХ и Републике Српске, и три конститутивна народа.
Шеснаест година касније, још трају спорења о томе да ли Дејтонски споразум уважава реалност Босне и Херцеговине.
Члан српске делегације у Дејтону и универзитетски професор Радомир Лукић каже да је споразум на првом месту истакао значај конститутивних народа и за досадашњу историју, а и будућу БиХ.
"Оцртао је њихову неотклоњиву улогу, дао им је одговарајуће место и, отприлике, процес могућег уређења Босне и Херцеговине довео до извесности", каже Лукић.

Свечаном академијом у Београду обележено је 170 година Српске академије наука и уметности. Обележавању јубилеја присуствовали су високи функционери из земље, представници дипломатског кора и верских заједница.
Председник САНУ Никола Хајдин оценио је, у поздравној речи, да је сваки проблем који заокупља друштво истовремено и проблем САНУ и да она тим проблемима треба да прилази полазећи од научних чињеница без икаквих других примеса.
Хајдин је нагласио да је "основни задатак Академије да анализира и изучава просветне проблеме на научној основи и да у том правцу јавно делује".
"Само укључивањем научног расуђивања можемо помоћи укупним напорима у том правцу. То је заправо наш задатак који у последње време према нашим могућностима и извршавамо", рекао је Хајдин и подсетио на други и много важнији задатак, који се састоји у схватању да је сваки проблем који заокупља друштво и народ у исто време и проблем Академије.
Присутнима се обратио и председник Србије Борис Тадић који је рекао да мисија те институције није да буде у служби дневне политике, нити да буде арбитар у сукобу интереса изван њеног домена, већ да остане оно што је и до сада била - стожерна национална научна и културна институција.

"Српска културна баштина на Косову и Метохији данас је најугроженије наслеђе у Европи, а огромно српско културно благо косовски Албанци својатају, фалсификују историју и бришу траг о постојању хришћанске културе", рекао је Бранко Јокић, директор Музеја у Приштини, измештеног у Београд.
"Прекрштавају и наше националне јунаке, па је тако Стефан Немања постао Стојан Нимани, а Обилић албански витез Милош Копилићи.
Уз помоћ неких међународних институција све чине да део српског етнографског наслеђа које се, стицајем околности затекло у Београду уочи великог српског погрома, врате на Косово", рекао је Јокић за "Вечерње новости" и додао да Албанци, у непрестаном негирању постојања свега српског на Косову покушавају да створе некакав "косоварски" културни идентитет.
"Не може бити 'косоварско', већ 'са Косова' и у ту замку ми нећемо упасти", каже Јокић.
Вечерње новости, Коментари

У Српском културном друштву "Просвјета" у среду увече је одржано књижевно вече посвећено српском песнику Бранку Миљковићу, као спомен на 50. годишњицу његове трагичне смрти у Загребу 1961. године.
На скупу, који је организовала Централна библиотека Срба у Хрватској, говорили су загребачки академик и критичар Тонко Мароевић и књижевник проф. београдског Филолошког факултета Михајло Пантић, који је Миљковића назвао једним од најбољих српских песника средине прошлог века.
„Миљковић, који је један од најбољих песника средине прошлог века, свакако би се бар с десет песама кандидовао за златну књигу српске поезије", рекао је Пантић. Он је казао да је Миљковић мајсторски користио књижевни језик, иако је био из Ниша, наводећи да је сам песник једном рекао да чим проговори, одмах знају одакле долази.
Пантић је подсетио на Миљковићев симболизам, наводећи да сваке године изиђе нека књига или студија о њему. "Својим студентима који мају по 23 године кажем, ето Миљковић је у вашим годинама имао четири књиге сабраних дела, а то нису била мале свешчице", рекао је Пантић.