Јуче и данас

Фељтон о српској заборавности и Јасеновцу као највећем српском стратишту и незапамћеним злочинима хрватског народа чињени на најзверскији начин у њему, завршавам са ставовима академика, професора др Србољуба Живановића.
Са његовим порукама и закључцима који су понајвише упозорење српским властима и свим будућим властодршцима да заборавити на Јасеновац немају право. Посебно немају право да у име поклане српске нејачи праштају хрватским кољачима, а све у име пропалог комунистичког пројекта који се зове братство и јединство.
Примајући награду "Растко Петровић" Матице исељеника Србије за најновију књигу "Јасеновац", академик професор др Србољуб Живановић још једном је подсетио на хрватска зверства чињена током Другог светског рата. Посебно, је подвукао да се не смеју заборављати стравични злочини над Јеврејима, Ромима и Србима које је "хрватски народ чинио у Јасеновцу, Старој Градишки, Доњој Градини", Сиску...
Упорно ћутање
А српској званичној политици озбиљно је замерио на покушају минимизирања тих злочина, на упорном ћутању, зарад мира у региону. Политичарима и државницима Србије што прихватају са запада ревизионистичку политику која умањује, па тако и оправдава те злочине. Државницима наше земље још је одузео право праштања злочинцима у име закланих у Јасеновцу.
На тај начин овај истакнути научни радник међународне репутације, изазвао је реакцију појединих званичника и у Хрватској, али за своје тврдње и наводе понудио доказе најистакнутијих историчара и истраживача са запада.

У Козарској Дубици, на месном гробљу у селу Комленац, данас је обележено 20 година од погибије народног хероја одбрамбено-отаџбинског рата мајора Милана Тепића.

Осим породице мајора Тепића, мајке Милене и сестре Милке, цвеће на породичну гробницу положили су представници Министарства рада и борачко-инвалидске заштите РС, Борачке организације РС, делегација општине Козарска Дубица, представници локалне Борачке организације, СУБНОР-а и Удружења војних пензионера РС.

Сестра погинулог мајора Тепића Милка Николић изјавила је да време не може да избрише тугу и да је њихова агонија једнака као и првог дана. Она је истакла да то најбоље разуму они који су губили на тај начин, и да је чињеница да морају даље да живе, али да је то тешко, јер празнина остаје заувек.

Представник Министарства рада и борачко-инвалидске заштите РС Милан Торбица истакао је да је мајор Тепић "Синђелић нашег народа", док је председник БОРС-а Пантелија Ћургуз изјавио да је мајор јединствен пример како се чува и брани војничка част и официрски понос.

Начелник општине Козарска Дубица Нино Јауз нагласио је да се окупљање на месном гробљу у Комленцу сваке године на дан погибије мајора Тепића чини да би се исказало поштовање породици и одала почаст покојном мајору који је оличење хероја.

У Саборној цркви у Београду данас је обележена 151. годишњица смрти кнеза Милоша Обреновића, једног од најзначајнијих нововековних српских владара. Уз верски обред, одавање државних и војних почасти, на владарев саркофаг у Саборној цркви, положени су ловорови венци.

Кнез Милош Обреновић владао је Србијом у два периода од 1815. до 1839. и од 1858. до 1860. године. Због показане храбрости током Првог српског устанка 1804. године, Карађорђе му је поверио Ужичку нахију на управу и одбрану. После пропасти устанка,Милош је био једини од истакнутијих војвода који је остао у Србији. Добио је амнестију од Турака и постао оборкнез Рудничке, а затим Пожешке и Крагујевачке нахије. Године 1815. Милош је стао на чело Другог српског устанка. Учествовао је у најважнијим биткама и лично водио преговоре са Турцима. Тако је 25. октобра 1815. године склопио усмени договор са Али-пашом о мешовитој српско-турској управи у Београдском пашалуку. Договор је регулисан посебним ферманом, којим је Србија и званично добила неколико значајних повластица. Милош није бирао начина да учврсти свој положај и да избори што већу аутономију за Србију. Турке је поткупљивао, а потенцијалне конкуренте за власт је уклањао.
Када је јула месеца 1817. године у Србију тајно дошао Карађорђе ради договора о организовању заједничког устанка Грка, Срба и Бугара, Милош је из "државних разлога" наредио да се Карађорђе убије.

Српска православна црква Возвиждење часног крста, Крстовдан, који у црквеном учењу означава успомену на дан када је царица Јелена, мајка цара Константина, обилазећи Свету земљу, у рушевинама Венериног храма, пронашла Часни крст на коме је распет Исус Христос на Голготи

Овај хришћански празник, који у православном календару слови и као Возвиждење Часног крста, слави се још од првих година званичне хришћанске проповеди.

Установљен је годину дана после Првог васељенског сабора у Никеји, одржаног 326. године, у време цара Константина, који је Миланским едиктом (313. године) признао хришћанство као званичну вероисповест.

Према предању, патријарх Макарије је, после открића царице Јелене, пред окупљеним народом уздигао Крст који је Христос носио до Голготе, па отуда и назив Возвиждење у богослужбеном календару где је празник обележен црвеним словом као заветни празник.

Како каже хришћанско предање, народ је одговорио патријарху молитвом Господе помилуј, која се и до данас на исти начин пева на православним литургијама.

На тај празник, истовремено се слави успомена на повратак Часног крста из Персије у Јерусалим.

Крст је чуван у сребрном сандуку у јерусалимској цркви Васкрсења до 614. године, када су Персијанци заузели Јерусалим.

Панчевачки Архив откупио је од колекционара из Опова четири писма сликара Уроша Предића. За ширу јавност, а за оне који се баве истраживањем његовог дела посебно, најинтересантније је оно којим одговара на писмо своје очигледно много млађе колегинице и обожаватељке Вуке. Предић је писао на хартији малих димензија, као да је и на њој штедео. Писмо је датирано са 10. јануаром 1928. године, када је велики сликар имао 71 годину, писано изузетно читко. Милан Јакшић, директор Архива у Панчеву, каже да је реч о младој вајарки која је између два светска рата отишла у Париз. По тону Предићевом види се да му, иако учтиво одбија епитете младе колегинице, прија што је њен идол. Иако отклања њене „набујале осећаје, који неодољиво траже одушка“, како каже, може се наслутити да му пријају „миле, топле и екстатичне речи, какве још нисам читао на моју адресу“, пише Предић, па наставља:

Све је мање наде да ће секундарна гробница, а самим тим и тело команданта Југословенске војске у отаџбини (ЈВО) Драгољуба Драже Михаиловића икада бити пронађени, јер је очигледно учињено све да се униште трагови који би до ње довели, каже за „Политику” Срђан Цветковић, секретар Државне комисије за тајне гробнице после 12. септембра 1944. године:

– Оно што је нађено на Ади Циганлији, на месту где је највероватније погубљен генерал Михаиловић, јесте 17 чаура концентрисаних на релативно уском простору, које су послате на анализу. Истраживање је показало да нема људских остатака на том месту, али то не искључује да су стрељани на Ади Циганлији премештени касније у секундарну гробницу. То место, према досадашњим сазнањима може бити Велико ратно острво на Дунаву или непозната парцела на Централном гробљу, а један сведок тврди да је тело спаљено и пепео расут да се никад не нађе. Радови на Ади Циганлији су завршени пре недељу дана јер на тој позицији људска тела нису нађена – објашњава Цветковић.

Теренским истраживањем на Ади Циганлији руководила је проф. др Марија Ђурић, антрополог у експертском форензичком тиму који је основан по налогу истражног судије Вишег суда у Београду Бранислава Пантелића. Институт за судску медицину Медицинског факултета ангажован је по налогу Пантелића да обави ископавање НН особе на Ади Циганлији, уз северни зид некадашњег затвора, а директор Института Слободан Николић формирао је интердисциплинарни форензички тим да обави овај посао, састављен од археолога, антрополога, судских лекара, стручњака за ДНК, уз могућност ангажовања и других експерата, попут балистичара, објашњава нам професорка Ђурић.

У Призрен је данас званично враћена и, послије дванаест година избјеглиштва, почеће са радом Богословија "Свети Кирило и Методије", сазнаје КиМ радио.

У обновљеном и реконструисаном дијелу комплекса Богословије, који је задужбина Симе Андрејевића - Игуманова, биће смјештени ђаци и професори и за њих су у потпуности обезбијеђени сви услови за рад и смјештај.

Богословија "Свети Кирило и Методије" престала је са радом у јуну 1999. године, одмах након досласка снага КФОР-а на Косово и Метохију, а тада су у њене просторије ушли призренски Срби који су били истјерани из својих домова.

У мартовском погрому 2004. године комлекс зграда је запаљен и уништен, а у самој згради страдао је Душан Недељковић.

Привремено сједиште Богословије, једне од најпознатијих просвјетних установа, до сада је било у Нишу.

Богословију у Призрену, основану 1871. године, завршили су или су у њој били професори скоро све најважније личности српског црквеног живота и новије историје, а међу њима патријарси Варнава, Гаврило (Дожић), патријарх Павле и садашњи српски патријарх Иринеј.

У Лозници данас почињу седмодневни програми 77. Вуковог сабора, а ту најстарију традиционалну манифестацију посвећену великану наше културе Вуку Караџићу отвориће министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић.
Првим у низу програма, под називом ''Мој град'', биће представљен Крагујевац, а том приликом у Вуковом дому културе пригодну реч имаће градоначелник Лознице Видоје Петровић и председник Скупштине града Крагујевца и народни посланик Саша Миленић.
У Центру за културу ''Вук Караџић'' у Лозници Танјугу је речено да се у оквиру тог програмског циклуса сваке године приказује град из наше земље или из иностранства, који је на одређен начин "повезан" са Вуковим животом и његовим прегалаштвом.
Лозничанима ће данас најпре да буду приближена туристичка обележја Крагујевца, а затим ће да буде отворена документарна изложба фортографија крагујевачког Фото клуба ''Аполо'' под називом ''Завичај модерне Србије''.
Онда следи представљање књига Издавачке куће ''Кораци'', а центални део уметничког програма представљаће наступ Књажевско-српског театра који ће да изведе позоришну представу ''Ђаво и мала госпођа'' чији је аутор Ђорђе Милисављевић, а редитељ Жанко Томић.
После тога, свакодневно ће да се одвијају програми којима ће да буде представљена Матица српска, Вукова задужбина, Институт за књижевност и уметност и Етнографски музеј, уследиће подсећање на 200 година од смрти нашег просветитеља Доситеја Обрадовића и низ других разноврсних садржаја.

На планини Гучево код Лознице, полагањем венаца на споменик припадницима Српске војске палим у двомесечним борбама у првој години Првог светског рата и подсећањем на та збивања, данас је обележена 97. годишњица војне операције познате и као ''Битка на Дрини''.
Гучевска операција вођена је у склопу друге аустријске офанзиве на Србију непосредно после Церске битке 1914. у којој је српска војска извојевала своју прву победу у том рату, али и савезника. Током ратних операција 1914. године централни положај српских снага на планини Гучево означен је као "кота смрти", а борбе које су почеле 8. септембра трајале су 55 дана.
У част погинулим српским борцима на врху планине је 1929. године подигнута спомен-костурница у облику пирамиде високе 16 метара. Споменик је подигло Удружење резервних официра и ратника као знак трајног сећања на ту значајну битку у историји српског народа.
Венце су положиле делегације града Лознице, Центра за културу ''Вук Караџић'', Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова до 1918. године из Београда и његове одвашње подружнице и лозничке Основне школе ''Јован Цвијић''.
Пред спомен-костурницом, у којој заједно почивају посмртни остаци палих српских војника и старешина и припадника аустро-уграских јединица, по чему је тај споменик познат као један од ретких не само код нас него и у свету, одржан је традиционални комеморативни скуп.

Обележавање 16 година од страдања Срба из Возуће и долине реке Криваје у општини Завидовићи почело је јутрос маршом "Путем егзодуса Срба из Завидовића и Возуће 2011", дугим 40 километара.
Спонзори ове традиционалне манифестације Срба из Возуће и долине реке Криваје су председник Републике Српске Милорад Додик, министар рада и борачко-инвалидске заштите Петар Ђокић и начелник општине Добој Обрен Петровић, а организатор је Завичајно удружење Завидовићана са седиштем у Добоју.
Протерани Срби из Возуће и долине реке Криваје у општини Завидовићи у БиХ допутовали јутрос аутобусима из Добоја до насеља Тумаре на Озрену, где ће испред православног храма Свете Огњене Марије, оскрнављеног и порушеног у прошлом рату, пешке кренути према насељу Стог, удаљеном око 15 километара од Завидовића.
Учесници марша кретаће се такозваним "камионским путем", правцем Бријесница, Малчићи, Кврга и Боровци, према насељу Стог, рекао је Срни председник Завичајног удружења Звидовићана са седиштем у Добоју Зоран Благојевић.
У Стогу ће православни свештеници служити парастос за све погинуле српске војнике и цивиле из возућко-озренског краја, а затим ће код масовне гробнице у том насељу бити освештан Спомен крст посвећен 21 погинулом српском војнику и цивилу, чији су скелетни остаци, без глава, есхумирани пре неколико година.