Као и свака револуција, и ова је имала и хероје и жртве, победнике и поражене, резултате и изневерена очекивања.
За 11 наредних година Србија је ”преживела” атентат на премијера, нова условљавања од света, раскид државног савеза са Црном Гором, једнострано проглашење независног Косова, економску кризу, таљигање до Европе, политичке вратоломије и ”немогуће” коалиције... И ту смо где јесмо.
Данас, 11 година после, Србија није ни приближно онаква какву је желео народ петог октобра. Нестала је и она нада, која је носила грађане те јесени и тог историјског дана за Србију. Али, страница се, ипак, окренула.
БИВШИ ЛИДЕРИ ДОС ЗА ”НОВОСТИ”
Војислав Коштуница: Деценија притисака
Србија је 5. октобра, вољом народа, изабрала да се развија као слободна и демократска држава и да на међународном плану гради са свима пријатељске односе. Ову одлуку и жељу Србије, водеће западне силе су разумеле тако да су уместо подршке Србији започеле снажан процес дезинтеграције државне заједнице са Црном Гором, као и разбијање саме Србије. Србија од 5. октобра заправо бије битку за очување својих граница, а видимо да западне силе ни после 11 година не смањују огроман притисак на нашу земљу.
Расим Љајић: Изневерена нада
Грађани и чланови опозиционих странака су с великом надом дочекали пад режима, али су очекивања већим делом изневерена. Уочи тог судбоносног митинга и за време његовог трајања осећао се велики ентузијазам, али та енергија није на ваљан начин искоришћена. Зато сам убеђен да велики број грађана неће ни изаћи на наредне изборе.
Чедомир Јовановић: Забрањене промене
И данас, 11 година од промена, Србија је неспособна да се модернизује. Не стоји изговор да је за све крив Слободан Милошевић. Политичке и друге елите забраниле су Србији да се мења, зато што су у томе виделе шансу да задрже своје позиције и ауторитарну моћ. Српско друштво је немоћно да одговори на сопствене потребе.
Велимир Илић: Презадужена земља
Данас сам убеђен да је 5. октобар био велика превара народа и то једне интересне групе која је само желела да се докопа власти, а не да од ове земље направи боље место за живот. Сада је проблема више него икад, земља је презадужена, хиљаде фирми је у стечају, не можемо да развежемо косовски чвор...
Драган Миловановић: Свеопшта криза
Чињеница је да је Србија данас на истом месту на којем је била пре 5. октобра. Нису исти актери на власти и у опозицији, али суштински се није много тога променило. Тачније, вратили смо се у 1999. - имамо проблем са Косовом, свеопшта је криза у друштву и даље постоји мафија која се богати...
Јожеф Каса: Изгубљени кораци
Моја очекивања су умногоме изневерена, што се не би десило да Зоран Ђинђић није убијен. Изгубили смо корак који би нас брже одвео у ЕУ, а у влади су социјалисти против којих смо се борили. Ситуација с Косовом нас удаљава од Европе, а грађани мисле да теже живе него у време Милошевића. Зато нам је потребан ”нови 5. октобар”.
Жарко Кораћ: Пропуштена шанса
И данас сам поносан на тај дан када смо имали велику шансу коју смо само делимично искористили. Много боље живимо него деведесетих, али далеко горе него што сам очекивао. Не водимо више ратове, али је економска ситуација лоша.
САТНИЦА ДОГАЂАЈА КОЈИ СУ ОБЕЛЕЖИЛИ 5. ОКТОБАР 2000. ГОДИНЕ
7.00 Крећу прве колоне демонстраната из унутрашњности ка Београду.
9.00 Начелник ГШ Небојша Павковић активирао Колегијум Врховног штаба, који је у сталном заседању. Полиција одбила наређење да гађа ”зољама” аутобусе пуне људи.
11.45 У Београд први стижу Чачани и блокирају саобраћај код Савезне скупштине.
12.00 Заказан састанак лидера ДОС у Симиној. Први сукоби са полицијом, демонстранти покушавају да провале у Скупштину СРЈ.
12.20 Демонстранти са Трга Републике, превођени Млађаном Динкићем, у Палати правде предају кривичну пријаву против Савезне изборне комисије.
13.00 - 14.00 Штаб ДОС премешта се из просторија ДС у Крунској на Теразије 3, иза блиндираних врата Демократске алтернативе Небојше Човића. Ту су, поред њега, Зоран Ђинђић, Чеда Јовановић и Предраг Марковић.
15.00 Заказан почетак митинга, на улице се слило пола милиона људи.
15.15 Милошевић тражи од Павковића да пошаље војску пред Скупштину јер се ”руши држава”.
15.32 Демонстранти пробијају кордон и упадају у Скупштину. Битка за Скупштину трајала је тачно 37 минута.
16.00 Дим куља из зграде Скупштине, полиција одговара сузавцем.
16.30 Запаљена је и зграда РТС. Претучен први човек телевизије Драгољуб Милановић.
16.40 Полицајци масовно долазе испред Теразија 3 да се сами предају.
17.00 РТС је освојен, а демонстранти упадају и у Студио Б. Јединица ЈСО, којом је командовао Легија, и САЈ (Бранко Ђурић) одбијају наређења министра полиције Влајка Стојиљковића да заузму зграде РТС и Скупштине.
17.20 Опозиција проглашава да држи савезни парламент под контролом.
18.00 Заузета полицијска станица у Мајке Јевросиме. Припадници САЈ и ЈСО, у ”хамерима”, поздрављају се и љубе са грађанима. ”Ослобођени Студио Б” почиње да емитује програм.
18.30 Милошевић од Павковића тражи да баци експлозив на ”Београђанку”.
19.30 Војислав Коштуница обраћа се окупљенима испред Скупштине.
19.45 Опозиција објављује да је успоставила контакте са ВЈ.
20.00 Полицијски генерал Обрад Стевановић и Стојиљковић издају наређење да се спали сва компромитујућа документација.
20.30 Начелник ваздухопловства Спасоје Смиљанић позвао војску да се придружи народу.
21.20 Нова РТС почиње да емитује програм.
22.00 Владан Батић обзнанио да ДОС има чврсто обећање да неће бити војне и полицијске интервенције. Милошевић тражи од Павковића: ”Шаљи војску у Кошутњак и заустави РТС.”
23.00 Почиње седница Скупштине Београда, где је за градоначелника изабран Протић.
00.00 Пред зграду Градске скупштине стиже пет униформисаних полицајаца из Интервентне бригаде МУП, да би се са балкона обратили народу. Током ноћи стижу и други полицајци, и веће количине оружја и муниције. Контраудар се очекивао између 3.00 и 4.00.
00.00 У ГШ ВЈ стиже списак са именима 40 људи које ”до зоре војска треба да пронађе и ухапси”.
03.00 Емитован први Дневник са ”ослобођеног” РТС.
04.00 Стиже вест да у Србију долази тадашњи шеф руске дипломатије Игор Иванов. Касније тог дана доћи ће до сусрета Иванова са Милошевићем и Коштуницом, након чега ће Милошевић признати да је изгубио изборе.
СРБИЈА У БРОЈКАМА 2000. 2011.
Просечна плата 2.389 дин. 37.091 дин.
Број запослених 1.907.000 1.754.691
БДП по глави становника 3.397 евра 4.518 евра.
П. В., В. Новости