Јуче и данас

Шестог новембра „Њујорк тајмс” је, на основу извештаја агенције Ројтерс из Лондона, објавио да ће награду за физику те године поделити Никола Тесла и Томас Едисон. Следећег дана се појавио разговор са нашим научником
У прошлом броју НИТ-a побројана су дела за које су други добили Нобелову награду, иако их је Никола Тесла раније замислио и описао. Награђен је, чак, Гуљермо Маркониза дело које је касније, судским путем, приписано „личком генију”. 
Мало је, међутим, познато да је агенција Ројтерс објавила одлуку Нобеловог комитета да се великан српског рода 1915, ипак, нађе међу добитницима. Шта се затин догодило?
Шестог новембра „Њујорк тајмс” је, на основу извештаја агенције Ројтерс из Лондона, објавио да ће Нобелову награду за физику те године поделити Никола Тесла и Томас Едисон. Следећег дана се појавио разговор са нашим научником, у коме он наводи да још није званично обавештен. Исту вест су пренели и „Личерари дајџест” и „Илектрикал ворлд”.
Међутим, 14. новембра Ројтерс је, без икаквог објашњења, обелоданио обавештење Нобеловог комитета по коме се Нобелова награда додељује оцу и сину, Вилијаму Хенрију Брагу и Лоренсу Брагу. Нобелова фондација је одбила да пружи разлоге за промену одлуке, али такође није одбацила гласине да је Никола Тесла одбио да подели награду са Томасом Едисоном.

У Сремским Карловцима данас је почело 40. јубиларно "Бранково коло", поетска манифестација посвећена једном од највећих српских песника - Бранку Радичевићу (1824-1853).
Песник и академик Милосав Тешић рекао је у беседи на отварању да се поезија Радичевића слободно може назвати исходиштем српског песништва због непревазиђене лепоте и трајности.
- Његова поезија представља тријумф индивидуалног певања, чврсто ослоњеног на изворну и суштинску природу српског језика - објаснио је Тешић на свечаности у чувеној Карловачкој гимназији. Он је истакао и да је црногорски владика Петар Петровић Његош великог српског песника сматрао себи блиским, али одважним и узорним Србином и да га је ословљавао са "роде".
- Његош у једном писму из 1851. године, апострофирајући Бранка са "роде", позива га у заједничку песничку мисију отворене и снажне подршке националном буђењу и ослобођењу Срба тог времена - рекао је Тешић.
У част великог песника српског романтизма говорили су истакнути песници Драган Колунџија, Раша Попов, Крстивоје Илић, Гојко Ђого, Славомир Гвозденовић, Милан Ненадић, Манојле Гавриловић, Војислав Карановић, који су и претходних година отварали ову манифестацију.

У почасну стражу, поред ковчега са телом потпуковника Иље Аризанова, стали су пилоти „мигова 29” који су пре 12 година, у ноћи 24. марта 1999. године, узлетели заједно са њим, бранећи небо СР Југославије. Потом су ветеране заменили млади летачи српских мигова, одајући последњу пошту једном од последњих великих пилота борбених ловаца српског ваздухопловства.
Иља Аризанов, који је преминуо од срчаног удара,сахрањен је јуче у Београду. Мигови нису надлетали рејон изнад Бежанијског гробља у његову част, како је Министарство одбране најавило дан уочи сахране. Зашто, нико није могао званично да потврди. Једна од пријатељица пилота авиона који је узлетео са нишког аеродрома, а затим је у неравноправној борби са ловцима НАТО-а оборен изнад Косова, разочарано је рекла, бришући сузе:
„Иља је заслужио да буде сахрањен у Алеји великана на Новом гробљу!”
Иљи није била потребна таква почаст. Иља је, једноставно, био – херој.
„Он је полетео против много јачег непријатеља, како доликује браниоцима слободе и неба свог народа”, рекао је видно потресен потпуковник Драган Миленковић из некадашње славне 127. ловачке авијацијске ескадриле 204. ловачког авијацијског пука Војске Југославије.

Код споменика страдалим Тимочанима у Легетској бици у Првом светском рату данас је обележена годишњица те битке, која се одиграла 6. септембра 1914. године и имала је трагичан исход за српску војску.
После сјајне победе на Церу, српска војска, тачније делови елитне Тимочке дивизије, прешли су код Чаврнтије на леву обалу Саве где су се на пољу Легет, између Сремске Митровице и Шашинаца сукобили са бројнијом и боље наоружаном аустругарском војском.
Трагедија је настала приликом повлачења преко лоше постављеног и недовршеног понтонског моста, који се услед метежа и панике распао, а стотине војника нашло се у Сави, од којих већина није знала да плива.
Овај маневар српске војске, пун ризика, изведен је на захтев савезника, како би се олакшао положај руских трупа у Галицији.
Споменик страдалим Тимочанима подигло је митровачко Соколско друштво.
Танјуг
Погледајте видео запис

Полагањем венаца и одавањем почасти у спомен цркви на Делиграду код Алексинца у недељу, 4. септембра, биће обележена 205. годишњица боја на Делиграду, у организацији Владе Србије.
Одбор Владе Србије за неговање ослободилачких ратова најавио је данас да ће државни секретар у Министарству рада и социјалне политике Негован Станковић предводити централну манифестацију обележавања годишњице боја.
Бој на Делиграду, који се одиграо 4. септембра 1806. године, представља једну од најзначајнијих и највећих победа Карађорђевих устаника у Првом српском устанку и блистав пример тактички добро осмишљене и остварене војне операције.
Локалитет боја на Делиграду у потпуности је реконструисан у периоду између 2004. и 2006. године средствима Министарства рада и социјалне политике и општине Алексинац, а по пројекту стручњака Завода за заштиту споменика културе у Нишу.
Према пројекту београдског архитекте Момира Коруновића, 1930. почела је изградња спомен цркве са костурницом Светог арханђела Михаила у Делиграду код Алексинца. Средства за изградњу обезбедило је Друштво књегиње Љубице из Београда.
Храм је подигнут у спомен ратницима палим у ослободилачким ратовима Србије до 1918. године, а изградња цркве завршена је 1933. године.

Како би изгледао живот у граду, где је градоначелник чувени српски комедиограф Бранислав Нушић, покушаће да дочарају организатори друге „Нушићијаде“ у Ивањици од 2. до 4. септембра.
И ове године, када маркантни господин са брковима, у црном оделу, са шеширом и штапом, преузме кључеве Ивањице, више ништа неће бити као пре. Додуше, само за викенд, колико траје мандат глумцу који оличава великог писца Бранислава Нушића, али и дипломату, оснивача модерне реторике у Србији, новинара који је живео на прелазу 19. у 20. век. Написао је непролазне комедије о нашим наравима и ситуацијама. У комедији “Госпођа министарка”, једној од најигранијих позоришних представа у земљи, Живка министарка зету Чеди прети речима  “бићеш виђен за Ивањицу”. У то доба, у ову варош одлазило се по казни. Тешко је рећи зашто, али су туристички посленици то искористили за слоган манифестације која има за циљ да врати осмех на лица, а хумор и шалу постави за императив дружења.
Овог викенда улицама ће шетати костимирани грађани, у фраковима и са шеширима, даме у дугачким тоалетама са раскошним украсима на шеширима, обавезним сунцобраном. Све ће одисати чаршијском атмосфером с почетка прошлог века о којој је Нушић писао, а „Нушићијада“ ће, бар на кратко, вратити образац културног живота какав је некада владао у Ивањици – каже Вера Јовановић, координаторка манифестације.
„Прва „Нушићијада“ садржајно је била богатија од онога што Ивањица проживи за годину дана, па је манифестација значајно утицала на богаћење културног живота. То је седам концерата, пет позоришних представа, три изложбе и пуно других садржаја“.

Ускраћивање подршке власти града Мостара "Шантићевим вечерима поезије", које организују СПКД "Просвјета" Градски одбор Мостар и СПКУД "Гусле", показало је да људи из Градске управе желе Србима да наметну како треба да изгледа српска култура у овом граду
"Власт у Мостару жели да наметне како треба да изгледа и сам Шантић и како он у ствари треба да буде босанскохерцеговачки песник српског порекла, рекао је "Гласу Српске" члан УО "Просвјете" Радивоје Круљ.
То је за нас и за самог Шантића, који ће их демантовати скоро сваком својом песмом, заиста скандалозно. Нажалост, не можемо да се отргнемо од политичког утицаја који је очигледан, али ћемо се свим снагама трудити да политика на нас нема никаквог утицаја, него ће мо се као озбиљни људи бавити културом и духовношћу Срба у Мостару, а тиме ћемо доприносити развоју културе Мостара и свих народа који овде живе - казао је Круљ.
Потпредседник ГО СПКД "Просвјета" Мостар Веселин Гатало рекао је да власти у Мостару имају своју визију српске културе, у којој Срба треба да буде јако мало или никако.
"У ФБиХ се мултикултура мери што мањим бројем Срба, осим оних које запошљавају странке у својим структурама и који износе вољу странака, а не свог народа. Очигледна је мајоризација Срба и на културном плану у ФБиХ. У Градској управи су хтели да они одређују ко ће доћи на "Шантићеве вечери поезије", какав је он песник... дакле мешали су се у садржај и говорили који су људи непожељни на манифестацији. Чак су питали зашто Београдска филхармонија, јер и то звучи превише српски", казао је Гатало.

Министар породице, омладине и спорта Републике Српске Нада Тешановић изјавила је данас на централној свечаности 46. Кочићевог збора у Стричићима, да је данашње време време Кочићевске борбе за земљу и народ.
- Превише је оних који атакују на Републику Српску и српски народ. Зато морамо доследно да следимо Кочића, јер ће нам он показати како ћемо изборити битку - рекла је Тешановићева. Она је истакла, да ће Влада РС и град Бањалука учинити све да не избједи сећање на писца и народног трибуна Петра Кочића, а да манифестација њему у част "Кочићев збор" добије међународни карактер.
Председник Завичајног друштва "Змијање" и министар саобраћаја и веза Недељко Чубриловић рекао је, да је Петар Кочић историја и прошлост, а историју и прошлост треба памтити, проучавати и из њих извлачити поуке.
- Ово је време када се наш народ бори за опстанак и када нам други, као и у Кочићево време, замерају што хоћемо да говоримо свој језик и да са својим обичајима уђемо у Европу - истакао је Чубриловић, додавши да српски народ треба да проучава Кочића и из његових дела учи како да данас бране своје интересе.
Градоначелник Бањалуке Драгољуб Давидовић рекао је да је Кочићев збор један од најважнијих догађаја током године за овај град. "Змијање има будућност да оживи и на томе пуно радимо, јер Бањалука без Змијања не би била то што данас јесте", сматра Давидовић.

У Великом Борку код Барајева, на данашњи дан пре 206 година, основан је Правитељствујушћи совјет српски, претача савремене Владе Србије. Оснивачка скупштина Совјета одржана је у време Првог српског устанка у кући кнеза Симе Марковића на Велику Госпојину 27. августа 1805. године.
Одлука о оснивању овог органа, који ће временом прерасти у српску владу, један је од најзначајнијих потеза устаничких првака, са вождом Карађорђем на челу.
Совјет је, уз Скупштину устаничких првака, представљао први стални орган власти и, мада је деловао само неколико година, његова је огромна важност у томе што је означио почетак обнове српске државности после вишевековне отоманске владавине.
За првог председника Совјета изабран је прота Матеја Ненадовић, а за совјетника Београдске нахије Павле Поповић из Вранића. Совјет се састојао од 12 изабраних представника из 12 нахија, међу којима се председник бирао сваког месеца, а од 1811. године у Совјет су уведени и министри, тадашњи попечитељи.
Они су, такође, бирани из реда чланова Совјета, а били су задужени за војску, финансије, правду, просвету, цркву, иностране и унутрашње послове. Прво седиште Совјета било је у манастиру Вољавча под Рудником, а убрзо затим у манастиру Боговађе, где је овај први извршни орган власти израдио свој печат, грб Србије, крст са четири оцила, као и грб древне Тривалије, старог назива за Србију.

У Бањалуци је у недељу увече свечано отворен 46. Кочићев збор, културна манифестација посвећена Петру Кочићу, великом српском писцу и народном трибуну. Oдржано је књижевно вече на којем су наступили бањалучки писци Живко Вујић, Миладин Берић, Панто Стевић, Слободан Јанковић и Станоје Плавшић. У Културном центру Бански двор отворена је изложба слика учесника колоније Ликовно саборовање „Змијање 2011”, на којој је учествовало 10 сликара из Републике Српске и Србије.
Ратко Јанковић, сликар из Бора, за „Политику” је рекао да други пут учествује на Ликовном саборовању, да је насликао борбу бакова и родну кућу Петра Кочића. „Задовољство ми је да учествујем у Ликовном саборовању посвећеном тако великом писцу и трудим се да из мене, као уметника, изађе оно што је најбоље”, казао је Јанковић.
Милинко Ристовић из Рашке први пут је учествовао на овој колонији, о чему каже: „Осећао сам се слободно и узвишено, јер сам се учешћем на овој манифестацији одуживао великом српском писцу и народном трибуну Петру Кочићу и српском народу. Сликајући наша данашња села, која су руинирана и полупуста, враћам се у детињство и чувам успомене на пропланке и природне лепоте у којима сам одрастао.