"Брутално убиство 2 950 житеља Јадра и и злочини који су наредних дана уследили у Краљеву и Крагујевцу нису донели жељени резултат својим монструозним планерима јер се Србија није покорила него је, оплакујући своје најмилије, устала против суровог окупатора и квислиншких формација", рекао је Љајић.
Он је поручио да су жртве које су страдале у Драгинцу, Краљеву, Крагујевцу, Новом Саду, Зрењанину, Нишу, Бојнику, Јајинцима и на бројним другим стратиштима широм наше домовине, највеће сведочанство онога што се десило, али и опомена шта би се могло догодити уколико их заборавимо.
Глумци Народног позоришта из Београда и Градски мешовити хор Центра за културу "Вук Караџић" из Лознице извели су пригодан програм, а овогодишњу вишедневну манифестацију "Октобарски дани у Јадру" у знак сећања на невине жртве житеља Јадра у Другом светском рату организовали су Министарство рада и социјалне политике, Град Лозница, Центар за културу и Основна школа "14. октобар" из Драгинца.
Одмазда Вермахта за пораз од партизана
Јединице Вермахта су у јесен 1941. године кренуле у офанзиву, како би повратиле изгубљене територије у западној Србији. Једна експедиција упутила се ка Крупњу, али је на мосту преко Јадра код места Гајића Стена, у близини Драгинца, 14. октобра заустављена и разбијена од партизанских одреда.
Немачке окупационе снаге су, као одмазду за овај пораз, из Драгинца и околине сакупиле и затим на неколико места у том селу стрељале 2950 цивила, међу којима је било 305 деце млађе од 10 година, а најмађе старо само три дана. После тога су их све затрпали у заједничке гробнице.
Гробнице су после рата уређене и обележене, а 1961. године сви посмртни остаци пренети су у заједничку спомен-костурницу изван села која је обележена гранитним спомеником висине седам метара, аутора Остоје Горданића Балканског.
На меморијалу су исписани спомен-текстови, а на месту ранијих гробница остале су уређене хумке на којима се налазе плоче са стиховима Ђорђа Радишића.
Спомен-костурница у Драгинцу код Лознице у потпуности је обновљена средствима ресорног Министарства рада и социјалне политике 2011. године.
Злочин у Драгинцу, који је претходио сличним трагичним догађајима у Краљеву и Крагујевцу током октобра исте године, у претходним деценијама постепено је заборављан тако да је седамдесет година касније мали број грађана Србије о њему имао сазнања, подсетило је Министарство рада и социјалне политике.
РТВ