Тадић је истакао да јачање капацитета за укључивање Србије у међународне научне пројекте и заустављање одлива мозгова морају бити један од државних приоритета и задатака Српске академије наука и уметности.
"Не желимо да школујемо младе истраживаче за друге, од нас богатије, већ да овде створимо радне и животне услове, перспективу за њих, да првенствено овде остварују своје професионалне циљеве и потврђујући себе развијају и унапређују привреду, друштвени и културни живот у својој земљи", рекао је Тадић.
САНУ ће, како је рекао, наставити да доприноси изградњи богатијег, социјално уравнотеженог и солидарног друштва, тако што ће на научним принципима дефинисати проблеме и креирати атмосферу која ће довести до нових, дугорочних решења базираних на чињеницама и научном методу.
Министар просвете и науке Жарко Обрадовић рекао је да научно-истраживачка делатност, заједно са високим образовањем, мора имати улогу покретача свеукупних економских и друштвених промена и реформи у процесу у стварању друштва заснованог на знању.
Србија данас у изузетно комплексном цивилизацијском и друштвеном тренутку од своје научне елите и стваралаца очекује праве одговоре, рекао је Обрадовић и нагласио да САНУ мора бити један од носилаца привредног и друштвеног развоја Србије.
Министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић честитао је Академији рођендан и оценио да ће у будућности Академија остати конзервативна каква и треба да буде, али и да ће наћи начин да повезује младе људе и институције на пројектима и пословима који се морају завршавати.
Традиција дуга 170 година
Академици чине Академију и никада не смемо заборавити људе који су установили темеље наше државе, науке и уметности, рекао је Марковић и навео да је 170 година толика традиција да морамо бити свесни да је већа наша обавеза према Академији него њена према нама.
Централној прослави на Дан Академије присуствовали су и председница Скупштине Славица Ђукић Дејановић, потпредседници владе Божидар Ђелић и Јован Кркобабић, патријарх Иринеј, као и представници верских заједница, културних и научних институција и дипломатског кора.
У уметничком програму изведено је "Чудо у Шаргану" најмлађег академика Исидоре Жебељан.
Текстове првих чланова Друштва српске словесности - Јована Стерије Поповића, Симе Милутиновића Сарајлије, Вука Стефановића Караџића и Петра II Петровића Његоша, које је приредио академик Љубомир Симовић, читали су драмски уметници Наташа Нинковић, Гојко Шантић и Нeбојша Дугалић.
Прослава јубилеја најстарије српске научне установе почела је у четвртак концертом минијатура композитора-чланова САНУ у Галерији САНУ.
Годишњица је обележена и откривањем бисте Лазе Костића и отварањем изложбе "Академици - ликовни уметници, из уметничке збирке САНУ" а биће завршена сутра концертом камерне музике композитора-чланова САНУ у Коларчевој задужбини.

РТС