„Циљ је био да се постојећа копија филма, која је била доста оштећена, пре свега, због вишедеценијског чувања у лошим условима и која је нарочито страдала од влаге, максимално среди путем дигиталне рестаурације, на дигиталном скенеру, објаснио је Ердељановић.
„Пре месец дана дигитална рестаурација је завршена, а затим смо извели нови подухват у жељи да филм што више личи на оне из периода у коме је настао. У „Синхро-филм“ лабораторији у Бечу ископирали смо филм тако да је урађен процес тинтирања, односно виражирања и добијена боја која личи на боје из периода када је филм настао, слична је духу времена“, рекао је Ердељановић. Он је додао да је „Синхро-филм“ једна од ретких лабораторија у свету, која „још увек зна“ како су се у периоду „немих“ остварења бојили филмови, како су се радиле сцене у различитим тоналитетима и нијансама.
Филм „Карађорђе“ је пронађен у Аустријском филмском архиву у Бечу, као део заоставштине Игњата Рајнталера, валсника биоскопа, пореклом из Осијека. Изузетна колекција овог истинског љубитеља филма садржала је поред немачких и мађарских и 17 филмова првих српских продуцената Светозара Боторића и Ђоке Богдановића.
Филм „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа“ представио је све значајне догађаје из живота Карађорђа Петровића, почев од његовог рођења до трагичне смрти 1817. године. Овај неми филм трајао је нешто дуже од једног сата, што је за оно време било неуобичајено дуго.  „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа“ раме  уз раме може да стоји са осталим историјским играним филмовима из тог периода у Европи, пре свега, захваљујући изузетној вештини Чича Илије Станојевића. Према наводима Ердељановића, оно што је „Карађорђа” разликовало од буквално „снимљеног позоришта”, какви су били филмови тада, било је изванредно кретање и распоред глумаца по дубини простора, што је Чарли Чаплин  неколико година касније довео до савршенства.
Занимљиво је и то да је у оквиру издања „Јубилеји великих српских глумаца“ Пошта Србије емитовала пригодан спомен-блок на којем је приказан Чича Илија Станојевић (1859 - 1930). 
Милена Глувачевић, МРС

Погледајте део филма