Члан бошњачке делегације у Дејтону Касим Трнка каже да је споразум, нажалост, направио бројне компромисе и очувао све оне ратне опције које су биле током рата, па су те идеологије настављене мирним средствима после Дејтонског споразума.
Годишњица Дејтона овога пута у Босни и Херцеговини у знаку је неуспешних преговора о формирању државне власти, иако је од општих избора прошло четрнаест месеци.
Сарајево тражи централизацију БиХ. Република Српска, међутим, има другачије мишљење.
Председник Републике Српске Милорад Додик каже да он припада другој политичкој опцији за разлику од оне која је код Срба потписала Дејтонски мировни споразум.
"Он је међународни уговор и ја га подржавам. Ако хоћете да разрешите одредбе Дејтонског споразума онда морате добити нашу сагласност. Нашу сагласност сте покушали да добијете наметањем одлука високог представника, а то више не може да прође. Морате да нас уверите да ми ту добро стојимо, а у овоме што они нуде ми само лошије стојимо", каже Додик.
Бошњачка и хрватска страна разлоге за тешко постизање компромиса, између осталог, виде и у Дејтонском споразуму.
Божо Љубић из ХДЗ-а 1990 каже да се формула три конститутивна народа у два ентитета, која је и математички и логички упитна, политички показала као проблем, посебно за Хрвате као малобројније од три народа.
Због различитог виђења и тумачења, парламент БиХ још није ратификовао Дејтонски споразум, иако је саставни део тог документа и Устав по коме БиХ функционише.

РТС