Јуче и данас

Изложба Музеја Николе Тесле "Теслин чудесни свет електрицитета" биће отворена данас у њујоршком Холу науке у Квинсу.
После више од 100 изложбених поставки, одржаних у последњих неколико година у 20-так земаља на четири континента, ова изложба први пут гостује у Њујорку, граду у коме је велики научник провео скоро шест деценија и остварио сва своја открића и изуме који су променили технолошку слику 20. века. На изложби ће бити приказани најзначајнији детаљи из живота генијалног српског научника, бројни интерактивни модели његових најважнијих изума који представљају основу друге индустријске револуције, као и низ проналазака којима је начинио пионирске кораке у домену радија, високофреквентних струја, даљинског управљања и бежичних комуникација. Изложба "Теслин чудесни свет електрицитета" биће отворена до 20. октобра.
Научник Никола Тесла, један од највећих умова у историји, рођен је 10. јула 1856. године у Смиљану, у тадашњој Аустро-угарској монархији, као син православног свештеника. Иако је студирао електротехнику, никада је није завршио, међутим његовим изумима у много чему постављен је правац научно-техничког развоја човечанства у 20. веку.

...Првом светском рату
Слободна енциклопедија на српском језику жели да повећа садржај о овој теми пре него што се следеће године обележи стогодишњица од избијања великог сукоба
Слободна енциклопедија „Википедија” на српском језику проширила је недавно садржај о Првом светском рату за 15 чланака, окупивши све заинтересоване за ову тему на једнодневном маратону. Током 24 сата једна група је писала искључиво о великом сукобу започетом 1914, чиме је „Википедија” на српском желела да крене у сусрет стогодишњици од избијања Првог светског рата, која ће бити обележена следеће године.
Ни после окупљања чланова ове интернет заједнице енциклопедија на српском није обимна у довољној мери. Због тога је српски огранак „Викимедије”, организације са седиштем у САД која је покренула „Википедију”, позвао све кориснике светске мреже да употпуне слику о Првом светском рату тако што ће дописивати садржај. „Википедија” је позната као енциклопедија чије одреднице креирају сами корисници, без строгог уредничког надзора. Како каже Филип Маљковић, један од администратора српске „Википедије” и потпредседник српског огранка „Викимедије”, Први светски рат је огромна тема, коју су његове колеге поделиле на посебне чланке.

Српска православна црква и верници, данас, седмог јула, обележавају рођење Св. Јована Претече или Ивањдан.
У народу постоји веровање да је Ивањдан тако велики празник да тога дана сунце на небу три пута од страха стане. Ово народно приповедање је записао Вук Караџић, а слична казивања и веровања су записали и каснији изучаваоци нашег народног живота.
Свети Јован је познат као Јован Претеча, јер је дошао пре Христа, Крститељ је зато што је крстио Христа, Биљобер или Травар јер је живео скромно, хранећи се биљем, бубама, скакавцима и медом дивљих пчела, а одевао у хаљину од кострети. Свети Јован се још зове Игритељ, јер се верује да се сунце, када се тог јутра рађа, игра на небу.
О Ивањдану се плету венци да би се показало да је природа, у развоју, дошла до зенита. У венце ивањског свећа ставља се и бели лук да кућу чува од грома. Девојке, кроз тај венац, гледају рађање сунца да би биле румене као оно. Брање трава и плетење венаца, у којима је главна биљка ивањско цвеће, праћено је песмом девојачким. У многим пределима, као у Шумадији, паљене су по брдима у ивањданској ноћи ватре, око којих су, окићене ивањским цвећем, играле девојке пристигле за удају. По овим ватрама је празник називан и Св. Јован Свитњак.

У рејону Шаранове јаме на Велебиту код Госпића и у заливу Слана на острву Пагу одржана је комеморација жртвама комплекса усташких логора из Другог светског рата, у којима је убијено на десетине хиљада цивила, највише Срба, али и Јевреја и припадника других народа.
Логори су са седиштем у Госпићу деловали од успостављања Независне државне хрватске (НДХ), до краја лета 1941. године.
Јадовно је деловало од априла до августа 1941. године и тамо је, по проценама историчара Ђуре Затезала, побијено преко 40.000 људи, од тога 38.000 Срба.
Логори су били у заливима Метајна и Слана на острву Пагу, где су лешеви жртава, великим делом жена и деце, бацани у море.
У августу 1941. године усташе су у самом логору побиле око 1.500 људи, а око 1.300 пребациле у друге логоре, међу којима и Јасеновац који је био у оснивању.
Комеморацији, коју низ година организује Српско народно вијеће (СНВ), представници јеврејске заједнице и антифашисти у Хрватској, присуствовали су високи званичници Хрватске, Србије и Републике Српске. Комеморације се врше од 2009. године, а 24. јун је, на предлог "Удружења Јадовно 1941", означен као Дан сећања на Јадовно.

Чувена битка, која се одиграла на Косову пољу, један је од најзначајнијих догађаја у српској историји. Прича о овом догађају је убрзо после завршетка битке, прерасла у легенду, која се са поносом препричава и међу дањашним генерацијама. Захваљујуци тој легенди овај чувени сукоб је у народној свести био и остао средишњи догађај целе српске историје. Тај догађај је стекао жалосну, али и горду славу највећег српског пораза у којем су Срби изгубили своју самосталност, иако се данас мора основано сумњати да су уопште и доживели војнички пораз.
Пре самог Косовског боја, кнез Лазар је неколико пута долазио у сукоб са Турцима. Први сукоби Турака са облашћу кнеза Лазара, забележени су 1381. на Дубровици код Параћина. У сукобу код Плочника 1386, Турци, које је предводио султан Мурат I (1362-1389) су изгубили битку.
Признањем вазалитета краљу Зигмунду Луксембурском, кнез Лазар је себи осигурао простор за обрачун са Турцима. Тако су започеле припреме кнеза Лазара за Косовску битку.
Војска султана Мурата састојала се од одреда из Европе и Азијског дела Османлијског царства са искусним војсковођама:

Сарајевски атентат догодио се на велики српски православни празник Видовдан, 28. јуна 1914. године у Сарајеву. Тада су чланови организације “Млада Босна” убили надвојводу Франца Фердинанда, аустроугарског престолонаследника и његову супругу Софију Хотек.
Иако аустроугарска влада није располагала ни са једним материјалним доказом о умешаности Србије у атентат и иако се у тако компликованим ситуацијама не може пребацити одговорност једној држави, Аустроугарска је оптужила Србију да је она организовала атентат. Убрзо је Аустроугарска објавила рат Србији, а атентат се сматра поводом за избијање Првог светског рата.
Предуслови
На Берлинском конгресу 1878. одлучено је, између осталог, петом тачком споразума, да Аустроугарска има право да окупира БиХ на тридесет година. Територије су формално и даље биле под турском влашћу, али под очигледном контролом Аустроугарске. Окупација територија од стране Монархије значила је њихово контролисање. Монархија је завела свој режим званично контролишући само финансије, али је то у пракси значило целокупну контролу државе.

Владика захумско-херцеговачки Григорије служио је данас прву Свету архијерејску литургију у новоизграђеном храму посвећеном цару Лазару и косовским мученицима у Андрићграду.
Владика Григорије је у беседи истакао да ће овај храм бити саборна црква овог дивног града и сведочанство да овде има Лазаревих Срба и хришћана. Он је храм, који је изграђен за само два месеца, назвао вишеградским Дечанима.
Владика Григорије нагласио је да је Видовдан празник за оне који виде и препознају Христа и Лазареве ратнике, који су се увек борили за парче слободе, неба и земље.
- Слобода је икона Божија у човеку, то је највећа светиња и без ње је немогућ живот и самим тим и љубав - нагласио је владика Григорије. Према његовим речима, слобода је за Србе или видовданска или је нема, а до ње се долази само Лазаревим косовским путем.
У храму је за време Свете архијерејске литургије изложена и Порт Артурска икона Богородице, коју су у Вишеград из Русије донели чланови породица погинулих руских добровољаца.
Храм у Андрићграду висок је са куполом и крстом 26 метара и доминира над другим објектима у граду од камена. Смештен је на новоизграђеном Тргу Његоша на ушћу Рзава у реку Дрину.

Свештеници СПЦ у Црној Гори ових дана славе годишњицу Косовске битке, настојећи да је прикажу као битку која припада и Црногорцима, оцењује портал Аналитика.
У опширном коментару о тој теми, подгорички портал констатује да "српски национални радници у Црној Гори у последњих 170 година непрестано представљају Косовску битку као битку која припада и Црногорцима".
Косовску митоманију у Црну Гору, према изнесеним наводима, у Црну Гору је донео Његошев учитељ Сима Милутиновић Сарајлија, који је и сам знао да Црногорци нису учествовали у Косовској бици 1389, али му је мит о том догађају био потребан да би остварио свој политички пројекат.
Према историјским изворима, тврђење да Црногорци нису били у Косовској бици први је изнео црногорски владика Василије Петровић, у својој књизи "Историја о Црној Гори", издатој у Москви 1754. Године.
То је знао и Петар Други Петровић Његош, пише у коментару Аналитике, у коме се, такође, подсећа на тврдње више српских историчара, Сима Ћирковића и других, да Балшићи, који су у време Косовске битке владали Зетом, нису били учесници боја на Косову. Ђурађ Страцимировић Балшић је штавише, како се наводи, наговарао Турке да нападну босанског краља Твртка.
И сам Вук Караџић, кад је први пут посетио Црну Гору 1834., године, записао је да је у то време у Црној Гори био веома снажан култ Ивана Црнојевића, "као да је јуче био", а да није постојала прича о Косову.

Сутра је Силазак Светога Духа на апостоле, Тројице или Духови, празник који је установљен као спомен на догађај силаска Духа Светога на апостоле у граду Јерусалиму 50-тог дана послије Христовог Васкрсења.
Педесети дан после Васкрса Господа нашега Исуса Христа, десети дан после Спасовдана, наша Црква слави Духове или Свету Тројицу. На тај дан апостоли су се сви заједно окупили на једном месту. Одједном је настала хука са неба која је испунила кућу у којој су седели. Пламтећи језици испуњени Светим Духом поставили су се на сваког од њих. Сада су апостоли примили Светог Духа и постали су жива душа. Апостоли су тада почели да говоре другим језицима - како им је Дух Свети дао да говоре. Народ се туда окупљао и слушао како говоре њиховим језиком. Сви су се дивили и чудили говорећи: " Гле, зар нису сви ови што говоре Галилејац? "
На тај начин Господ је послао апостоле да проповедају веру хришћанску по целом свету.
Тако се испуни оно што је Исус својим ученицима пред одлазак на небо обећао.
Сила Светог Духа одмах је почела да дејествује, јер је Петар ватреном речју придобио тога дана три хиљаде људи за Христову науку.

Агресија на Миљевачки плато, извршена 21. јуна 1992. године и то је прва веца агресија војних снага Републике Хрватске на Републику Српску Крајину, пошто је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на подручју РСК.
Разултат агресије је био 40 убијених и измасакрираних милиционера РСК.
Заробљени милиционери су под претњом смрти масакрирали убијене милиционере и бацали их у јаме које су Хрвати затим напунили смећем. Два месеца после масакра снаге УНПРОФОР-а омогућиле су вађење тела српских милиционера и предају српској страни. Колико су тела била измасакрирана најбоље илуструје то што патолози нису могли да саставе ни једно тело.
То што се догодило 21. јуна 1992. год. на подручју Миљевачког платоа, требало би да уђе у анале српско-хрватског сукоба као најмонстроузнији злочин над човеком. За припрему акције од стране хрватске војске, коришћена су чак и деца, односно Међународни фестивал детета који је тај дан требао да почне у Шибенику. Том приликом хрватска страна затражила је од српске стране суздржавање од провокација да би то исто јутро безобзирно напала српске положаје. О овом догађају извештај чланица Савета Безбедности генералног секретара Бутрос Бутрос Гали.