У БиХ почињу да ничу национално-револуционарне организације. Једна таква организација била је и “Млада Босна”, коју је створила омладина из редова сва три народа у БиХ, а чији је циљ био борба против аустроугарске окупаторске власти. Крајњи циљ њихове борбе било је ослобођење и уједињење свих јужнословенских земаља.
Атентат
Сам атентат није био усмерен да значајно ослаби Монархију и намерно покрене рат јер ниједан од атентатора није био довољно политички образован да би могао тако нешто исковати. Сви учесници у атентату су били студенти или малолетници.
Атентат није у почетку ни био усмерен на престолонасљедника, већ на гувернера БиХ Оскара Поћорека. Планови за Фердинандово убиство почели су да се кују тек пошто се сазнало да долази у Сарајево да надгледа војне маневре. Аустроугарска је наиме, на Видовдан организовала војне маневре код Сарајева, а чији је циљ био провокација.
У самом атентату учествовало је седам особа распоређених по маршрути од поља где су се одржавали маневри до Градске вијећнице: Мухамед Мехмедбашић, Васа Чубриловић, Недељко Чабриновић, Цветко Поповић, Данило Илић, Трифко Грабеж и Гаврило Принцип.
Чабриновић је бацио бомбу на поворку, али је Фердинанд одгурнуо са крова и она је пала на следећи аутомобил у колони. Гаврило Принцип, као и остали атентатори низ улицу су чули експлозију бомбе и напустили своја места. Необичним сплетом случајности надвоводин аутомобил је у тренутку прошао поред Принципа који је искористио прилику и потегао пиштољ. Први хитац је ранио надвојводу у врат, а други, намењен Поћореку, ранио је Софију. Обоје су подлегли ранама на путу ка резиденцији гувернера. Принцип је, као и Чабриновић, покушао да изврши самоубиство, капсулом цијанида, но и у његовом случају је отров затајио. Покушај да себи испали хитац у главу предухитрили су припадници полиције.
Судски процес
Принцип и остали атентатори, као и бројне особе које је аустроугарска полиција идентификовала као сараднике, били су ухапшени. Суђено им је у Сарајевском процесу од 12. до 23. октобра 1914. године. Пресуде су донесене 28. октобра.
Петорици завереника изречена је смртна казна (Илићу, Чубриловићу, Керовићу, Јовановићу и Миловићу), док су Принцип и Чабриновић, јер су били малолетни, добили максималну казну од 20 година затвора.
Принцип је казну служио у чешком Терезину, где је и умро од туберкулозе 28. априла 1918. При крају живота је имао око 40 килограма.
Последице
Вест о убиству је била као поручена за Аустроугарску која је само тражила повод да зарати са Србијом, убеђена да ће је покорити и уништити једним ударцем. Аустроугарска монархија је тако одмах по доспећу вести о атентату оптужила Србију и њену владу за организовање преврата ван своје територије, а затим спровела само формалну истрагу.
Објава рата Аустроугарске Србији активирала је низ савезништава која су покренула ланчану реакцију објава рата. До краја августа 1914. већи део Европе се нашао рату.
Глас Српске