Јуче и данас

Точно пре 140 година рођена је блу џинс одећа која је задњих пола века преплавила свет и постала 'урбана униформа' свих нараштаја, сталежа, професија и за све прилике.
Крајем маја 1873. произвођач одеће Леви Штраус почео је да производи Леви'с марку фармерки пошто су им САД одобриле патент којим се бакрене нитне користе за ојачавање џепова на комбинезонима од џинса. Прије тога, хронике спомињу баварског трговца Штрауса који је средином 19 века фармерке продавао калифорнијским рударима.
Неки сматрају да је најстарији познати претходник џинса дебело индијско платно из 16. века из Бомбаја, а други да су фармерке први пут произведене у Ђенови средином 17. века за припаднике морнарице која је захтевала одела за све временске прилике. Назив џинс долази од францускога Ле Блеу де Генес, што значи ђеновска плава (боја).
У Америци су на почетку служиле као радно одело, а 60-их година 20. века у склопу хипи покрета постају симболом животне филозофије.
РТРС

У Јошаници код Фоче данас је служен парастос за 56 српских цивила које су 1992. године након бруталног мучења убили припадници Армије РБиХ.
Тада су убијени двоипогодишња Данка, десетогодишња Драгана и седмогодишњи Дражен. Најстарија жртва у овом покољу био је 90-годишњи старац, којег нису поштеђели мучења док није издахнуо.
Душанка Лаловић, која је сакривена у шипражју изнад села 19. децембра 1992. године преживела напад, мучења, силовања и убијања 32 мушкарца, 21 жене и троје деце, каже да нико није био поштеђен. Лаловићева истиче да нико није очекивао да ће се тог дана тако нешто десити, јер је већина мештана славила Никољдан - крсну славу.
"Очекивали су госте, али не такве. У саму зору зачули су се пуцњи из свих праваца, повици по селу ‘убијајте’, ‘кољите’. Било је страшно. Око поднева чула сам повике Олге Вишњић и њене кћеркице - `спасите нас`. Свуда је био гареж, измаскарирана тела", каже Лаловићева.
Момир Кулић успео је да се пробије кроз обруч и да се спаси, али од тога шта је доживио и видео оседео је за седам дана.
"Видео сам како су јурили за нашима који су покушавали да побегну. Деца су вриштала. Било је ужасно. Једна од породица Вишњића потпуно је уништена. То је био пакао – тела прекланих комшија и рођака свуда по земљи. Знам и које то урадио и спреман сам да кажем истражним органима", прича Кулић.

Крсна слава и Ђурђевдан номиновани су за Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, а да ли су прихваћени знаће се у другој половини 2014. године, рекао је Танјугу председник Националног комитета за нематеријално културно наслеђе Саша Срећковић.
Славу је Република Србија самостално номиновала за Унескову Репрезентативну листу, док је Ђурђевдан предложен у оквиру мултинационалне номинације.
„Иницијатива је кренула од Турске, која има обичај Хидрелез, са сличном основном функцијом буђења пролећа и природе, и он може да се идентификује са нашим Ђурђевданом. Турци су га номиновали, а ми смо пришли тој номинацији заједно са Румунијом, Молдавијом, Македонијом и Хрватском”, прецизирао је Срећковић.
Објашњавајући разлоге због којих су одабрали баш ова два елемента између 27 уписаних у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа, он је рекао да је важна „идентитетска функција, особеност по којој је карактеристичан један народ и шира заједница и по чему се идентификује највећи део популације једне државе”.
Танјуг

У Београду је отворен обновљени Милошев конак, посвећен заоставштини династије Обреновић.
Београд је добио још један значајан музејски простор. Рестауриран је и обновљен Милошев конак или Резиденција принца Милоша. Конак је изграђен 1831. године и налази се у предивном окружењу Топчидерског парка.
У почетку је принц са својом породицом живио у центру града, недалеко од Калемегдана. Међутим, због близине Турака који су држали тврђаву под опсадом, Милош Обреновић је одлучио да се пресели нешто даље од центра града. Тако је дао наређење да се изгради конак у Топчидерском парку, у који се по завршетку изградње и преселио.
Принчевска резиденција изграђена је у отоманском стилу, а била је тек трећа кућа коју су Срби подигли у Београду. У то време овакве виле биле су импресивне и привлачиле су велику пажњу локалног становништва. Иако сам конак није превелик, својим ентеријером успешно је имитирао раскош и луксуз оригиналних турских кућа. Његовој лепоти доприноси и разгранати платан који је стар више од 160 година.
После пада династије Обреновић, Карађорђевићи Конак претварају Музеј лова и шумарства.

Полагањем венаца и ружа на спомен-обележје у центру Бањалуке, почело је обележавање 21 године од смрти 12 бањалучких беба.
На обележавању 21. годишњице трагичне смрти 12 беба у Бањалуци, Председник Републике Српске Милорад Додик је рекао да светски моћници данас у неком другом облику настављају спровођење исте политике стереотипа и кривице само једних, као и тражења да се остваре давно зацртани модели, без обзира што они не функционишу.
"То је доказ да су прије почетка рата, они који одлучују о глобалним процесима, одлучили да казне српски народ, Српску и Бањалуку и свакога ко је на овим просторима већ био окарактерисан као кривац," истакао је Додик. Он је додао да је туга још већа када се зна да за овај злочин нико није одговарао.
"Сви наши ранији покушаји нису уродили плодом, јер се Савет безбедности УН оградио и тога морамо бити свесни, али сваког морамо довести на овом место да види шта се дешавало 1992. године", рекао је председник Српске. Он је изразио захвалност и граду Бањалуци што обележава овај трагични дан.
"Нама остаје да бол трпимо и да ту бол претворимо у снагу која треба да нас охрабри да живимо даље," истакао је председник Додик.

Литургијом коју је у Саборној цркви у Београду служио патријарх Иринеј са 12 епископа означен је почетак редовног пролећног заседања Светог архијерејског Сабора.
Током литургије патријарх је одржао молитву за успешност заседања највишег законодавног органа Цркве. Патријарх Иринеј помолио се за успешно заседање пролећног Светог архијерејског Сабора СПЦ и очувања Косова и Метохије.
"Нека Господ благослови рад овог Сабора, али и Цркву која се налази у великом искушењу, као и народ", рекао је патријарх Иринеј поручивши да ће Косово и Метохија остати српско. Патријарх је замолио Господа да сачува Косово и Метохију где се, како је рекао, налазе светиње које су обливљене крвљу светих мученика.
"Док је наша љубав и мисао везана за Косово и Метохију оно ће бити и остати наше, као што и јесте било", поручио је Патријарх у беседи након литургије којом је означен почетак пролећног заседања Светог архијерејског Сабора СПЦ.
Прво саборско заседање биће одржано поподне.
Упркос различитим најавама о томе шта ће бити теме дневног реда редовног мајског заседања Сабора СПЦ, првих неколико дана не треба очекивати ништа спектакуларно јер ће се скупштина архијереја бавити питањима из живота Цркве, речено је Танјугу у Патријаршији.

Митрополија црногорско-приморска, на челу са митрополитом Амфилохијем, свештенством и бројним народом, прогласила је јуче Петра Другог Петровића Његоша свецем. Свечаним уношењем иконе Светог Митроплита Петра Другог у Храм Рождества Богородице Цетињског манастира, јучерашњи дан, 19. мај, на нивоу Митрополије црногорско-приморске, установљен је као датум празновања Петра Другог Петровића Његоша као светитеља.  Митрополит Амфилохије за „Политику“ каже да је свечано уношење иконе у цркву на Цетињу, као што се то практикује, део припрема за Његошеву канонизацију на нивоу Српске православне цркве.
– Ту икону је урадила настојатељица манастира Дуљево, мати Ангелина, која је академски сликар и иконописац. Та икона је јуче свечано унета у Храм и остала је у току литургије, поред кивота Светог Петра Цетињског, Његошевог стрица. Отпојана је и уобичајена песма у част Светог Петра Другог у току Богослужења, које сам вршио са свештенством, ђацима Богословије цетињске и бројним народом. Све је ово уобичајена припрема за Његошево саборско прослављење, односно за канонизацију која се очекује на заседању Светог архијерејског Сабора у Београду – наглашава митрополит Амфилохије, прецизирајући да је Његош проглашен светим на територији Митрополије црногорско- приморске.
Према речима Амфилохија, митрополит Петар Други Петровић Његош је попут Светога Саве и свога стрица, Светог Петра Цетињског, сведок Христовог васкрсења.

Бошко Бркић и Адмира Исмић, сарајевски Ромео и Јулија, погинули су на данашњи дан, 18. маја 1993. године, док су покушавали да побегну из ратом захваћене Босне и Херцеговине. Овај пар, различите националности, убијен је снајперским хицем на Врбања мосту, а слика њихових мртвих тела, како загрљени леже обишла је свет.
- Адмири је 13. маја био рођендан, ближи се и годишњица погибије, а све је то заиста превише за мене - рекла је Адмирина мајка агенцији Анадолија, која ју је контактирала у жељи да се поводом годишњице погибије исприча цела њихова прича, објавио је Радио Сарајево.
Млади и заљубљени, Србин и Босанка, православац и муслиманка, у времену када је то било готово немогуће, припремали су венчање и бег из неподношљиве стварности. А тог кобног мајског дана, преноси Радио Сарајево, у поподневним сатима, у нади да ће успети да побегну из Сарајева постали су Ромео и Јулија.
Бошков отац је умро, а мајка и брат су отишли у Србију. Он у Сарајеву није више имао никога, осим своје средњошколске љубави Адмире. Како је он остао због ње у Сарајеву, тако је она желела да с њим оде у Србију.

Десанка Максимовић била је песник, приповедач, романсијер, писац за децу. Најчешћи мотив у њеној поезији била је љубав. Њена поезија се одликује читавим обиљем нових алитерација и рима. Њено основно песничко гесло је било да поезија треба да буде разумљива, јасна, искрена, отворена према човеку и животу.
Од 16. маја 1898. године, дана у којем је рођена ова велика српска песникиња, навршило се тачно 115 година.
Живот
Максимовићева је рођена у Рабровици код Ваљева, детињство је провела у Бранковини где је њен отац био сеоски учитељ. Гимназију је завршила у Ваљеву, а студије светске књижевности и историје и историје уметности на Филозофском факултету у Београду.
После факултета једну школску годину била је професор Учитељске школе у Дубровнику, а предавала је и у гимназијама у Обреновцу и Београду.
У Првој женској гимназији (сада Пета београдска гимназија), где је најчешће предавала француски, пензионисана је најпре ратне 1943. и коначно 1953. године.
Од 1959. је била дописни, а од 1965. редовни члан Српске академије наука и уметности.

Данас је дан Светог Василија Острошког, кога је пре три века народ прогласио светим и у чији култ и чудотворство верују не само православни и хришћани, већ и они који припадају другим верама.
Култ Светог Василија Острошког настао је пре три века када га је народ, још за живота, прогласио светитељем. У освит 12. маја пут Острога, где почивају његове мошти, о манастирској слави у литији буду хиљаде људи, без обзира на веру и нацију. Многи храмови у Србији посвећени су овом светитељу.
Једно од најпосећенијих православних светилишта свакако је манастир Острог, надомак бјелопавличке равнице у Црној Гори.
Пут манастира на поклоњење чудотворцу Светом Василију више од 340 година долазе верујући, али и људи добре воље.
Верује се да мошти некадашњег тврдошког калуђера, затим митрополита захумско-скендеријског, исцељују болесне и оплемењују друге људе, врлинама светитеља који је за живота био велики мисионар православља. У престоноци Србије два храма су посвећена овом светитељу.
Парох Храма Светог Василија Острошког у београдском насељу Бежанија Вукашин Милићевић каже да тај храм у духовном смислу краси поклон који смо добили од митрополије Црногорско приморске.