Јуче и данас

Обележена 208. годишњица Боја на Иванковцу, једне од најзначајнијих победа устаника у Првом српском устанку. Венце крај споменика вођи устаника Миленку Стојковићу положили представници Министарства одбране, општине Ћуприја и невладиних организација.
На Иванковцу код Ђуприје обележена је 208. годишњица Боја на Иванковцу, једне од најзначајнијих победа устаника у Првом српском устанку.
Бој на Иванковцу, према оцени савремених историчара, означио је преломни тренутак у целом раздобљу Првог српског устанка и "преставља једну од најзначајнијих и највећих победа Карађорђевих устаника против Турске регуларне војске".
"Био је то блистав пример тактички добро осмилшљене и остварене војне оперрације", тврде историчари и војни стратези.
Државни секретар у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике Негован Станковић оценио је да је Влада Србије максимално посвећена достојанственом сећању на све учеснике и догађаје из српске историје, посебно из периода Првог српског устанка.
Бој на Иванковцу је имао за последицу и стремљње у успостављању нове српске државности и зато 208. годишњица Боја на Иванковцу и данас, у савременим условима, има посебно место, улогу и заначај за Србију, оценио је Станковић.

Слободан Милошевић у шокантној поставци Меморијалног музеја Нирнбершког суђења. Бившег председника СРЈ приказали као монструма, иако није ни осуђен у Хагу
Ревизија историје на немачки начин. Да ли је Слободану Милошевићу место уз највеће нацистичке злочинце? Судећи по ауторима изложбе „Међународни судови, од Нирнберга до Хага“ - јесте.
Меморијални музеј Нирнбершког суђења недавно је представио нову поставку у којој су бивши председник СР Југославије и српско руководство приказани као једини кривци за злочине на територији бивше Југославије. Посетиоци тако могу да сазнају о „паралелама“ између Нирнбершког процеса и Хашког трибунала, појединостима о Сребреници (истина, није коришћена реч геноцид), као и о „бруталним акцијама српских војних снага“ у Босни и Херцеговини и на Косову. Наравно, масакри над Србима нису ни поменути.
Аутори изложбе зажмурили су на чињеницу да Милошевић у Хагу није осуђен за злочине који су му се стављали на терет. Чак су поред његове слике поставили и велики постер са паролом „геноцид на Косову“, иако бивши председник и није био оптужен по овом питању.

Србско сабрање "Баштионик", Удружење грађана Јадовно 1941. и Србски народни покрет-Избор је наш, честитају, свима који баштине србско културно насљеђе, велики јубилеј србске штампе, новинарства  и културе - 200 година од издавања  првих дневних новина штампаних на србском језику.
На данашњи дан, 14.08.1813. године у Бечу појавио се први број "Новина сербских из царствујушчега града Виене".
Два студента медицине,  Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић вођени несебичном љубављу ка свом роду, покрећу новине које су излазиле до 1822. године сваким даном осим недјеље и празника.
Сјећајући се ових знаменитих Срба чија је жеља, да у средини у којој живе, својим радом помогну своме отачаству, била је идеја водиља и нама да својим дјелом дамо скромни али искрени допринос обиљежавању овог великог јубилеја србске штампане ријечи.
Баштионик, УГ Јадовно 1941. и СНП-Избор је наш, заједно са сарадницима који су несебично помогли наш труд, поручују да и данас има оних који су спремни ићи путем искреног и страсног љубљења свог духовног и националног бића и своје отаџбине.

Данас се навршава 10 година од убиства двоје и рањавања четворо српске деце у Гораждевцу, на КиМ. За тај злочин нико још није одговарао.
У локалној цркви Пресвете Богородице владика Теодосије служио је помен убијенима Пантелији Дакићу (12) и Ивану Јововићу (19). Парастосу је присуствовао и директор канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Александар Вулин.
И поред награде од милион евра и обећања из УНМИК-а да ће "преврнути сваки камен да нађе убице", за злочин над недужном децом нико није одговарао.
Еулекс је крајем 2010. године, услед недостатака доказа, затворио истрагу коју је по доласку на Косово преузео од УНМИК-а.
Иван Јововић и Пантелија Дакић убијени су из аутоматског оружја 13. августа 2003. године док су се купали у реци Бистрици, а њихови другови Богдан Букумирић (14) (на слици), Марко Богићевић (12), Драгана Србљак (13) и Ђорде Угреновић (20) тешко су рањени.
УНМИК је после напада у Гораждевцу саопштио да је "непознат број људи из жбуња отворио ватру из 'калашњикова' на педесетак деце и младих, већином Срба из гораждевацке енклаве".

Влада Србије и удружења грађана која негују традиције ослободилачких ратова обележиће сутра код Шапца 207. годишњицу Боја на Мишару који представља једну од највећих победа у Првом српском устанку против регуларне војске Отоманског царства.
Бој на Мишару одиграо се 13. августа 1806. године и био је прва велика победа српских устаника над регуларним оружаним снагама Отоманског царства.
Устаници, предвођени Ђорђем Петровићем и истакнутим првацима попут Јакова Ненадовића, Милана Обреновића, Симе Марковића и попа Луке Лазаревића, након те победе учврстили су положај у ослобођеној Србији и угрозили статус Турака у оквиру Београдског пашалука.
Претпоставља се да је српска војска у тој борби имала око 6.000 пешадинаца и око 2.000 коњаника, као и пет топова који су били распоређени у шанцу који је изграђен између Саве и Јеленачке шуме.
На турској страни, коју су предводили босански везир Сулејман-паша Скопљак, Синан-паша Сијерић, Али-паша Видајић, Мехмед-бег Куленовић и остале истакнуте босанске војсковође, било је око 40.000 војника, коњаника и артиљерије.
После неколико неуспешних фронталних јуриша на српске положаје Турци су изгубили иницијативу и застали са нападима.

Епископ Атанасије Ракита устоличен је данас, у присуству патријарха српског Иринеја и епископа Српске православне цркве, за владику бихаћко-петровачког.
Устоличење у Храму Светих апостола Петра и Павла у Босанском Петровцу, седишту бихаћо-петровачке епархије, почело је служењем Света архијерејске литургије, а присуствовали су му црквени великодоствојници, представници католичке и муслиманске вере, као и званичици из Србије, Босне и Херцеговине и Републике Српске.
Новоустоличени владика Атанасије поручио је у беседи да епарихију преузима у "добром поретку", са многим обновљеним светињама, али и да још много тога треба да се поправи у епархији на просторима Западне Босне, чији су житељи претпрели тешка времена.
"Празнина још одзвања Западном Босном и изазива сећање на тешка времена... Много је порушеног, нарочито у људским душама и много још има да се поправи", рекао је владика Атанасије. Он је истакао и да је епархија бихаћко-петровачка велика, али да има свега 40.000 правосланих душа и то махом остарелих људи, који су се вратили из избеглиштва.
"Међутим, подсећам да је ова епархија већа него што се очима види. Убрајам у њу и све оне који су одавде отишли у далеку Аустралију, Америку, земље Западне Европе, као и оне упокојене, који су мир нашли код Бога", казао је владика.

Букурештански мир/уговор закључили су делегати Бугарске, Румуније, Србије, Црне Горе и Грчке 10. августа 1913. године. Будући да је Бугарска у Другом балканском рату остала потпуно изолована и да је на северној граници била веома ангажована у сукобу сa Румунијом, на западној граници са савезницама Грчком и Србијом, а на истоку сa Турском, нашавши се у безизлазној ситуацији, морала је да се повинује условима које су јој наметнули њени противници који су из рата изашли као победници.
На бројним састанцима комитета детаљно су били договорени сви значајни аранжмани и уступци који су се тицали исправљања спорних међународних линија разграничења, унети у посебне протоколе и званично ратификовани на накнадној седници генералне скупштине делегата.
УСЛОВИ - У складу са условима Уговора, Бугарска је уступила Румунији целокупно подручје Добруџе северно од линије која се протеже од Дунава непосредно изнад Туртукаје до западне обале Црног мора, јужно од Екрене. Овај значајан територијални уступак обухвата површину од 2687 квадратних километара, 286.000 становника, а укључује тврђаву Силистрија и градове Туртукаја на Дунаву и Балчик на Црном мору. Поред тога, Бугарска је пристала да уклони све постојеће тврђаве и обавезала се да неће изграђивати утврђења у Рушчуку ни у Шумли, нити на било ком делу територије између та два града односно у пречнику од 20 километара око Балчика.

Јединство народа у Црној Гори не разбија Црногорска православна црква, која своју државу и народ брани и благосиља, већ га уништава Амфилохијева верска и окупаторска организација у црквеним одеждама, саопштио је митрополит ЦПЦ Михаило.
У саопштењу Црногорске православне цркве које достављено Побједи истиче се да није ништа друго него најгори цинизам, малициозност и мржња и према ЦПЦ, и према Црногорцима и Црној Гори, али и према Европи, Амфилохијева тврдња да градња, архитектура, па и чин освештања српскога храма Христова васкрсења у Подгорици, јесте допринос европској цивилизацији.
- Ако је српска окупација Црне Горе и окупација црногорског духовног и верског простора од стране СПЦ цивилизација, онда су људска, национална и државна слобода сваког народа и црногорског, нецивилизација. Овакве небулозе и контрадикције, својствене су само Амфилохију Радовићу. Клеветао је Европу и Европску унију са причом о лудим европским кравама, а сада те вредности велича ако су у финкцији освештања СПЦ – каже митрополит ЦПЦ Михаило. Према његовим речима догађај освештења храма Христова васкрсења СПЦ у Црној Гори, није ништа друго него њено опело Црној Гори, Црногорцима и Црногорској цркви и још један израз циничног тријумфализма над црногорским духовним гробом.

Навршило 150 година од рођења Хенрија Форда (30. јули 1863.), чије су иновативне идеје учиниле револуцију у транспорту и омогућиле масовну мобилност. Трајан утицај Хенрија Форда се препознаје кроз догађаје и декларације - широм САД и широм света.
Фордово увођење аутомобила на масовно тржиште трансформисало је пољопривредна газдинстава у Сједињеним Државама и широм света у напредна индустријска и урбана тржишта. Многи историчари му приписују заслуге за стварање средње класе у Америци. Висока минимална зарада коју је давао запосленима - револуционарна за то време - преседан је за фер расподелу компанијске добити којии је касније утицао на праксу управљања.
Хенри Форд се у почетку борио да Форд Мотор Цомпанy добије солидну финансијску основу, али је продор настао легенардним Моделом Т. То возило-икона је дебитовао октобра 1908., отварајући нову еру у Америци. Више од 15 милиона Модела Т је направљено и продато као део стратегије Форд Мотор компаније да нацију “стави на точкове”.
После успеха Модела Т, иновативни дух Хенрија Форда узео је маха у многим другим облицима, укључујући:

Сутра се навршава 18 година од почетка хрватске војне акције "Олуја" која је довела до егзодуса више од 200.000 Срба из Хрватске.
У Хрватској је 5. август државни празник који се слави као Дан победе и домовинске захвалности за акцију "Олуја" којом су под хрватску управу враћени последњи делови територије које су држали припадници српских војних јединица. Од 2000. тај дан се обележава и као Дан оружаних снага Хрватске.
Акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. офанзивом хрватске војске, полиције и Хрватског вијећа обране (војска босанских Хрвата) на подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације, односно на самопрокламовану Републику Српску Крајину. Дан касније, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу.
У операцији "Олуја" учествовало је 138.500 припадника хрватске војске, МУП-а и Хрватског вијећа обране. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 31.000 војника.
Подручје захваћено хрватском офанзивом напустило је готово целокупно српско становнисство. Колоне избеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима су преко подручја под контролом босанских Срба у западној и северној Босни кренуле ка Србији.