Свети Јован заштитник је кумства и побратимства, а кумовао је и Исусу Христу крстећи га у реци Јордан.
У народу постоји обичај да се људи на Ивањдан братиме и куме „по Богу и Св. Јовану“, стога што се Јован Крститељ, који је рођен на Ивањдан, по старом рачунању времена, сматра узором карактерности и поштења.
Црква слави три света зачећа: Богородице, Христа и Јована Претече. Од петнаест великих празника у години, седам је у славу Христа, пет припада Богородици, два светом Јовану и један апостолима.
Од ране младости Св. Јован је чезнуо за усамљеничким животом. Зато се, кад је стасао, одважио да оде у пустињу, у пределе око доњег тока реке Јордана да би се, у самоћи, предао својој мисији:
Најављивању Христовог доласка. Свети Јован је последњи велики пророк. На иконама је представљен како крштава Исуса у Јордану, или како стоји и десном руком показује небо, док у левој држи дуги штап с крстом на врху, преко кога стоји трака са речима „Покајте се јер се ближи царство небеско“.
Ивањдан (Јован Летњи) је крсно име појединих родова, али и дан светковина, литија, заветина… Тога дана у Пожаревцу почиње велики Ивањдански вашар, за који, кажу да је један од највећих у Србији, јер се „саборовању одазове толико света да је и земљи тешко“.
Реч народа