Јуче и данас

Српска православна црква данас, 31. октобра, обележава два празника - Светог апостола и јеванђелисту Луку и Светог Петра Цетињског, који су, иако представници две различите епохе, својим делима задужили православље.
Свети Лука је један од првих проповедника хришћанства, савременик Исуса Христа и аутор једног од четири Јеванђеља. Црква га сматра оснивачем хришћанског иконописа, пошто је живописао три иконе Пресвете Богородице и иконе Светих апостола Петра и Павла. Сматра се да је Свети Лука лично познавао Богородицу и да су три иконе са њеним ликом које је светитељ насликао најближе њеном правом изгледу.
Позната је "икона у икони" која представља Светог Луку и у перспективи икону Богородице коју светитељ осликава.
Овај светитељ родом је из Антиохије. У младости је изучио грчку филозофију, медицину и живопис. У време Христове делатности на земљи, Свети Лука дође у Јерусалим, где виде Спаситеља лицем у лице, чу његову спасоносну науку и би сведок чудесних дела његових.

Професор за савремени српски језик на Филолошком факултету у Београду Милош Ковачевић изјавио је Срни да се данас води борба против српског језика и да његов положај на просторима бивше Југославије и у региону никад није био гори, као и да траје "тиха окупација" енглеским језиком. Он је констатовао да данас у Србији, уместо Вукових правила, важе "правила бабе Смиљане", коју је у својим максимама овековечио управо овај велики лингвиста.
"Правила бабе Смиљане била су правила где можете да пишете како год хоћете и да радите шта год хоћете, јер устаљених правила нема. Данас су на сцени управо таква правила", упозорио је Ковачевић који је професор и на Филозофском факултету у Источном Сарајеву. Он је рекао да Срби данас, посебно они млади, говоре језиком који најблаже речено може да се назове "англосрпским", јер није ни енглески ни српски, додајући да је посебно погубно то што млади имају негативан став према матерњем језику.
"Енглески језик се увукао у све поре живота грађана у Београду, баш као и у Бањалуци и заузео поре наших живота, онако како је говорио Петар Кочић за немачки језик", рекао је Ковачевић.

Српска православна црква (СПЦ) празнује 27. октобар, дан Преподобне мати Параскеве - Свете Петке, заштитнице жена, светитељке која је помагала болесне и сиромашне.
Култ Свете Петке негује се вековима у југоисточној Европи, а поштују је и неки нехришћански народи на истоку.
Верници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља. Поред храмова Свете Петке често се налазе извори лековите воде коју људи узимају верујући да ће им залечити ране и заштитити их од болести.
Параскева је рођена у Епивату, код града Каликратије у Малој Азији, при крају десетог или почетком 11. века. По предању, света Петка је многе године провела у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу.
Предање даље каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.
На њеном гробу, каже легенда, догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен 1238. по једнима је отео, по другима једноставно пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново. Кад су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши.

УН славе свој дан, 24. октобар, у знак сећања на усвајање Повеље светске организације, која је ступила на снагу 1945, по завршетку Другог светског рата.
Пошто је Повељу ратификовала већина тадашњих чланица УН, међу којима и свих пет сталних чланица Савета безбједности, УН су званично почеле да постоје пре 68 година.
Дан УН се слави од 1948. године, при чему је Генерална скупштина УН 1971. године препоручила државама чланицама да 24. октобар обележавају као празник на својим територијама.
Поводом Дана УН, огласио се и генерални секретар светске организације Бан Ки Мун, рекавши да је то прилика да се призна колико "ова незамењива Организација доприноси миру и општем развоју". Он је у поруци упозорио да је сукоб који и даље траје у Сирији највећи безбедности изазов за свет, подсетивши истовремено да милиони људи зависе од хуманитарне помоћи Уједињених нација.
"Стручњаци УН раде заједно са представницима Организације за забрану хемијског оружја на уништавању залиха које поседује Сирија и ми се залажемо за дипломатско решење да би се зауставила патња људи која предуго траје", нагласио је Бан. Као један од изазова који се налазе пред светском организацијом, први човек УН је поменуо и одрживи развој, који би у наредном периоду требало да постане реалност.

У недељу 20. октобра навршава се 69 година од ослобођења Београда у Другом светском рату, када су јединице Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) и совјетске Црвене армије ослободиле град након четворогодишње немачке окупације.
Партизанске јединице под командом генерала Пеке Дапчевића и совјетске јединице на челу са генералом Владимиром Ждановом ослободиле су Београд 20. октобра 1944. године.
Током нацистичке окупације Београда, страдао је велики број Београђана, а град је претрпео велика разарања.
На спомен-гробљу ослободиоцима Београда пише да су за ослобођење овог града своје животе дала 2.944 борца Народноослободилачке војске Југославије и 961 борац Црвене армије, док су немачке снаге имале 16.799 мртвих и 8.739 заробљених.
Заједнички напад јединица НОВЈ и Црвене армије на град из више праваца, односно четири колоне, уследио је током послеподнева 14. октобра, али Немци су пружали отпор.

ТОМИНДАН - СВЕТИ ТОМА (6. октобар), по бројности свечара на дванаестом месту слава код Срба. Томиндан је дан посвећен Св. Апостолу Томи. Овог Апостола зову и "неверни Тома", јер није поверовао у Васкрснуће Господа, па се Исус Христос поново јавио ученицима, а Томи посебно обратио да пружи руку и додирне му ребро, тако да више не буде неверан. Тома није био само неверан, већ је и са временом имао проблема. Остало је записано да је једини од Апостола закаснио на погреб Пресвете Богородице, па је на његово инсистирање отворен гроб. Тада се видело да је њен гроб празан, да се Богородица вазнела на небо, и да је у гробу остао само свети покров који је касније пренесен у цркву у Цариграду.
Начин прослављања
Томиндан се прославља исто као и све друге Крсне славе, припремом славског колача, кољива и вина, и освештањем које обавља свештенство Цркве. Уколико падне у мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико падне у посни дан (среда, петак), спрема се посна трпеза. То је непокретни празник.
Срби за Св. Тому причају да кад су свеци делили улоге да је он узео печат од облака, али не доноси олују већ драгоцену кишу. Верује се да Св. Тома, ако се наљути, може једног дана да донесе други потоп, али како га надгледа Пресвета Богородица, то неће бити ускоро.

За разлику од Париза, у овом граду ниједна улица не носи име познатог писца, нити постоји спомен-табла на месту његовог рођења

На згради, бр. 16, у улици Гросије откривена је спомен-табла којом је град Париз обележио некадашњи дом књижевника Данила Киша. У присуству стотинак пријатеља, из Париза и Србије, како је известио Мирослав Караулац за „Нашу борбу”, одата је почаст писцу 15. октобра 1996. године, седам година након смрти.

Овај новински текст подстакао је тада суботичког ствараоца Бошка Крстића да се запита због чега никада није ни пронађено ни обележено место где је велики писац рођен у Суботици, 22. фебруара 1935. године. Подухватио се трагања, укрштајући аутобиографске записе и књижевну фикцију Киша са рационалношћу земљишно-књижних извода. Захваљујући Крстићевом истраживању и трагању за кућом где је Кишова мајка на пропутовању за Мађарску била смештена и где се он родио, данас се поуздано зна где се кућа налазила. Она више не постоји, порушена је током савезничког бомбардовања Суботице 1944. године, и на њеном месту подигнута је нова четвороспратница, чији један део на месту бивше Кишове родне куће. Крстић је о том открићу написао и књигу „Потрага за Улицом дивљих кестенова” мислећи да је то довољно, али од тада узалуд покушава да се Кишу и у родном граду ода почаст и постави спомен-обележје.

Тачно један век прошао је од увођења монтажне траке у Детроиту. Хенри Форд се досетио како да драстично повећа ефикасност производног процеса, што је условило огромне промене, не само у привредној производњи већ и у друштвеним односима и социјалном статусу радника.

Амерички предузетник и индустријалац Хенри Форд, пре тачно 100 година, започео је радикалну трансформацију производње увођењем монтажне траке. Није ни слутио колики ће утицај имати не само на ефикасност већ и на животе људи и социјалну структуру друштва.

Драстично смањујући трошкове производње коришћењем стандардизованих делова и прецизном поделом рада, Фордове фабрике су успевале да обичном човеку омогуће да има луксуз, слободу и све оно што аутомобил пружа.

Друге гране индустрије ускоро су прихватиле иновације и данас све фабрике, било да производе овсене пахуљице, намештај или авионе, примењују исти принцип монтажне траке који је устоличио Хенри Форд.

Пре него што је осмислио монтажну траку, велики амерички индустријалац гледао је да на све начине упрости производни процес.

„Ако бих могао да уштедим сваком свом раднику по 50 корака дневно, могао бих да сачувам миље до краја године“, рекао је Форд једном приликом.

Тринаест је година од петооктобарских догађаја 2000, када је након масовних демонстрација присталица Демократске опозиције Србије (ДОС) с власти отишао дотадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић.

Грађани су на позив лидера ДОС-а, а пошто је Изборна комисија оспорила победу њиховог кандидата Војислава Коштунице на изборима 24. септембра, почели да се окупљају на простору испред здања Дома Народне скупштине и то је потрајало неколико дана.У међувремену, лидери ДОС-а, али и више других релевантних извора, инсистирали су на томе да је Коштуница победио већ у првом кругу свог противкандидата Милошевића, док је Изборна комисија саопштила да је кандидат ДОС-а освојио 49 одсто гласова, због чега је најављен наредни круг гласања.

Прваци ДОС-а су то одбацили, народ се и даље свакодневно окупљао, а уследио је и позив на генерални штрајк који је кулминирао протестом рудара у Колубари.

Паралелно с председничким изборима тог септембра 2000 одржани су и избори за тадашњу Савезну Скупштину и Скупштину Војводине и на свима је надмоћно победио ДОС.

Протест који је затим одржан у центру Београда био је најмасовнији од почетка деведестих година, мада постоје опречна тумачења броја присутних.Између осталог, у главни град су тог дана, 5. октобра, дошли организовано и масовно људи из унутрашњости који су подржавали тадашњи ДОС.

Навршено је девет година откако су гардисти на одслужењу војног рока Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић убијени у касарни на Топчидеру, али њихова ликвидација још увек није расветљена, нити су ухваћени њени извршиоци.

Породице убијених гардиста Драгана Јаковљевића и Дражена Миловановића положиле су венце у касарни на Топчидеру.

Правни заступници породице захтевају од Републичког тужилаштва и Вишег тужилаштва у Београду да донесу наредбу о спровођењу истраге против Н.Н. лица, како би се утврдио идентитет убице.

"Нови Кривични законик омогућава да се спороводи истрага против Н.Н. лица због кривичног дела убиства, док ранија законска решења нису дозвољавала да се спроводи истрага, већ само поједине истражне радње. Сматрамо да су се коначно стекли услови да се расветли случај убиства по условом да постоји политичка воља", рекао је новинарима правни заступник породица Преград Савић.

Јанко Јаковљевић, отац убијеног гардисте Драгана Јаковљевића, рекао је да се девет година од тог догађаја још увек не зна "ко је децу побио".

Навео је да ће затражити пријем код првог потпредседника Владе Александра Вучића, као и министра правде Николе Селаковића, коме је, како је рекао, послао три захтева, али их он још није примио.