Јуче и данас

Скоро 70 година од завршетка Другог светског рата и даље није познато која су све културна блага и вредно уметничко благо нацисти однели из Србије. Масовно су пљачкани јеврејски станови, али и музеји.
Са кључевима својих станова, Јевреји из Београда имали су обавезу да се пре тачно 73 године - 8. децембра 1941. - пријаве у канцеларију "Јеврејске полиције" у Улици Џорџа Вашингтона број 21 (у близини данашње Ботаничке баште). Одатле су депортовани у логор на Старом сајмишту. Њихови станови, куће и радње затим су пљачкане, али готово да не постоје подаци колико је новца, злата и уметничких дела нестало.
"Аризација" јеврејске имовине
"Немци су вредне предмете одвозили у Хамбург, који је био један од центара за прикупљање одузетих ствари из целе Европе", објашњава Милан Кољанин, са Института за савремену историју. "Тамо су драгоцености продаване по багателним ценама и завршавале у кућама Немаца. Део јеврејске имовине у Србији био је продаван, а добијени новац је одлазио на рачун Банкферајна (банкарског друштва) у Београду, а онда пребациван у Немачку." О пљачкању станова Јевреја постоје докази на копијама микрофилмова, које је Србија добила шездесетих година од Америчког архива у Вашингтону.

Сада већ давне 1991. године Црвена звезда је освојила све, у Барију је постала шампион европе, а у Токију шампион света. Данас на прослави од играча само голман Звонко Милојевић и тренер Владица Поповић. 
Коктелу су присуствовале легенде клуба Драгослав Шекуларац и Владимир Петровић Пижон, председник Драган Џајић, спортски директор Зоран Стојадиновић, тренер Славиша Стојановић, а поред многих других, присутан је био и потпредседник "вечитог" ривала Партизана Ратомир Бабић.
Некадашњи голман фудбалера Црвене звезде Звонко Милојевић рекао је да му је једина жеља да се понови успех из Барија и Токија, када је београдски тим, пре 22 године, освојио титуле европског и светског шампиона.
"После 22 године смо поново овде и имам једну, једину жељу - да се понови успех из Барија и Токија. То ће бити тешко али се надамо да ће се остварити", рекао је Милојевић на коктелу поводом обележавања 22. годишњице од победе над екипом Коло-коло, у финалу светског клупског првенства.
Звезда је 8. децембра 1991. године у Токију победила чилеански Коло-коло са 3:0 и тако после европске титуле освојене у Барију, освојила и светску.

Споменик српском цару Душану постављен на Мосту цивилизација испред Уставног суда у Скопљу поделио је македонске историчаре, политичаре и јавност. Постављен је недавно, а нико не зна ко га је направио, платио и по чијој одлуци је постављен. Од њега перу руке и у Министарству културе, и у граду Скопљу, и у општини Центар.
Са жестоким критикама огласиле су се поједине опозиционе партије и грађанска удружења, поготово Албанаца у Македонији. За Албанце, цар Душан је био "српски окупатор албанских крајева који је терорисао домородачко становништво". Они сматрају да постављање споменика осликава кризу идентитета македонског народа и србофилију оних који су га поставили. Албанско удружење грађана "Разбуди се" затражило је да се споменик под хитно сруши.
Ништа блаже нису реаговали ни из македонског политичког блока. Опозициони Социјалдемократски савез (СДСМ) сматра да споменик представља срамоту, невиђени скандал и перверзију, а цара виде као проблематичну личност и поробљивача.
Српска заједница у Македонији сматра да је цар Душан добио заслужено место међу споменицима у Скопљу.

Акцијом званичног назива „Не ћирилици” у 200 сакралних објеката Католичка црква је директно и без скривања имала логистичку улогу у прикупљању потписа за референдум о укидању ћирилице, пише загребачки „Јутарњи лист”.
Објављујући попис места где су потписи прикупљани, лист преноси изјаву једног загребачког свештеника који је рекао:
”Ми смо уз народ, а после свега што се догодило ћирилици није место у Вуковару”.
Тиме је, пише хрватски дневник, он барем незванично објаснио зашто је Црква ушла у аранжман око, и етнички и законски, изузетно спорног референдумског предлога.
Подсећа се да је још у априлу кардинал Јосип Бозанич у Вуковару подржао настојања удружења ветеран да се тај град прогласи местом осебног пијетета и изузме од примене Уставног закона који дефинише увођење ћирилице у јавну употребу.
Католичка хијерархија више се не труди да прикрије свој велики анимозитет према влади Зорана Милановића, пише лист и додаје да су у прошлости критике ишле преко неформалних медијских порука, а сада, како наводи, чак и бискупи потпуно отворено пласирају увредљиве поруке.

Пре 95 година, 1. децембра 1918. проглашена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, односно од 1929. Краљевина Југославија.
Краљевина Србија је још почетком Првог светског рата званично објавила да су њени ратни циљеви уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, што је потврђено Нишком декларацијом Скупштине Краљевине Србије, 7. децембра 1914. године.
"Уверена у решеност целог српског народа да истраје у светој борби за одбрану свога огњишта и своје слободе, влада Краљевине сматра као свој најглавнији и у овим судбоносним тренуцима једини задатак, да обезбеди успешан свршетак овог великог војевања које је, у тренутку кад је започето, постало уједно борбом за ослобођење и уједињење све наше неслободне браће Срба, Хрвата и Словенаца".
Убрзо је уследило формирање Југословенског одбора 1915. године, који су сачињавали истакнути Срби, Хрвати и Словенци са простора тадашње Аустро-Угарске опредељени за стварање нове заједнице Јужних Словена.
Конкретни преговори о уједињењу у будућу државу постигнути су на грчком острву Крф, где је 20. јула 1917. донета Крфска декларација, а у Женеви 9. новембра 1918. године, такозвани Женевски споразум. Скупу у Женеви су присуствовали представници Краљевине Србије, Народног већа из Загреба и Југословенског одбора сa централом у Лондону.

Марш у п. м., нацистички гаде!
Хрватски новинар и књижевник Миљенко Јерговић на прилично оригиналан начин се јавно обратио хрватском фудбалском репрезентативцу Јосипу Шимунићу који је усташким поздравом "За дом спремни" прослављао пласман на Светско првенство заједно са тридестак хиљада гледалаца на загребачком стадиону у Максимиру.
Јерговићево отворено писмо "Џоу" Шимунићу објавио је портал спорт.ба, а ми вам га преносимо у целости:
Драги Џо,
страшно си ме растужио узевши микрофон у руке. Волим фудбал, магичну игру способну да сваке четири године уједини човечанство величанственим догађајем какво је светско првенство. Игру у којој је могуће да у најбогатијим и највећим клубовима играју, један уз другог, фудбалер из Обале Слоноваче, Немац, Хрват, Бразилац, Португалац и Тунижанин – равноправни и уједињени. Али, Џо, ја волим фудбал као игру, игру у којој се људи различитих националности, култура и менталитета савршено разумеју јер их уједињује универзални фудбалки “језик” који разумије цео свет. Волим фудбал када спаја, а гади ми се кад раздваја.

Почетком наредне године треба да почне преуређивање Аја Софије у џамију, пише турски лист „Хуријет“. Наводна промена намене изазвала је жустру полемику турских и грчких власти.
Аја Софија у Истанбулу биће преуређена како би опет постала џамија, пише Хуријет. Упркос чињеници да је Аја Софија од османског освајања Костантинопоља 1453. године па све до 1935. године била џамија, а после тога музеј, пројекат којим би требала поново да постане муслиманска верска зграда изазива велику полемику.
Хуријет наводи да би почетком наредне године требало да почне реновирање тог здања.
Међутим, Турска и Грчка су пре око недељу дана повеле оштар вербални спор о евентуалној поновној промени намене туристичке атракције Истанбула и једне од највелелепнијих зграда икада направљених.
Грчка је оштро реаговала на изјаву заменика турског премијера Булента Аринча, који је недавно рекао да се нада да ће „Аја Софија ускоро поново бити џамија“.
Византијска црква Аја Софије саграђена је 537. године, а у џамију је претворена 1453. године, када су Османлије коначно заузели Константинопољ. Затим је 1935. претворена у музеј.
Аја Софија се налази на списку светске културне баштине организације УН за образовање, културу и науку (Унеско).

Поводом завршне мисе коју је у оквиру "Године вере" служио папа Фрањо, кости које су, како се верује, припадале Светом Петру, првом папи и римском бискупу, данас су први пут изложене у јавности.
Десетине хиљада људи окупило се како би видело реликвије - осам фрагмената костију дугих од два до три центиметра, изложених на подлози од слоноваче у бронзаном ковчегу који се налази на постољу на Тргу Светог Петра.
На ковчегу, који је поклоњен папи Павлу Другом 1971. године и који се обично држи у малој капели у папским одајама, изрезбарена је фигура Петра који забацује рибарску мрежу у море, подсећајући на његов занат пре него што је постао први папа.
На почетку церемоније, папа Фрањо је изговорио молитву пред ковчегом, око кога су постављене беле и жуте руже, а затим је благосиљао кости тамјаном.
Историчари и археолози и даље воде жучну дебату о томе да ли је заиста реч о посмртним остацима Светог Петра, откривеним 1940. године у некрополи испод Базилике Светог Петра. Ниједан папа није до сада прогласио те кости Петровим, али је папа Павле Други 1968. рекао да су ови делови "идентификовани на убедљив начин".
AFP

Оквирним мировним споразумом који су, пре тачно 18 година, у Дејтону парафирали тадашњи председници БиХ Алија Изетбеговић, Хрватске Фрањо Туђман и Србије Слободан Милошевић званично је завршен троипогодишњи рат у Босни и Херцеговини.
Споразумом, који је после тронедељних преговора парафиран у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера у војној бази Рајт-Петерсон, БиХ је подељена на два ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску.
Милошевић, Туђман и Изетбеговић званично су потписали споразум три недеље касније, 14. децембра 1995. године, у Јелисејској палати у Паризу.
Потписници су се обавезали да међусобне односе регулишу према Повељи УН, Завршном акту из Хелсинкија и другим документима ОЕБС-а, као и на међусобно поштовање суверенитета и решавње неспоразума искључиво на мирољубив начун.
Југословенски парламент је 13. новембра 2002. ратификовао Дејтонски споразум, чиме је СР Југославија јасно поручила суседима да нема територијалних претензија према БиХ и да се у потпуности придржава одредби из Дејтона.

Служењем парастоса погинулим српским борцима у Првом светском рату, у бањалучком Храму Свете Тројице и полагањем венаца данас је обележен Дан уласка српске војске у Бањалуку, 1918. године.
Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић истакао је да је Први светски рат обележило херојство српске војске.
"Рат је почео великом победом српске војске на Колубари, која је поразила далеко надмоћнијег непријатеља, а завршио се исто тако једном великом херојском побједом на Солунском фронту", рекао је Милуновић новинарима у Бањалуци. Он је подсетио да је српска војска била далеко слабије наоружана и малобројнија, али да је успела да порази јачег непријатеља, па је пробила Солунски фронт и у снажном налету, за само 45 дана, напредовала 500 километара.
"Српска војска је 1. новембра ослободила Београд, а 21. новембра Бањалуку, и после 415 година турске владавине и 40 година владавине Аустроугарске, донела слободу овим просторима", нагласио је Милуновић. Он каже да је аустроуграска окупација била погубна за српски народ, који је после завршетка турске власти очекивао побољшање положаја, што се није десило.