У недељу 20. октобра навршава се 69 година од ослобођења Београда у Другом светском рату, када су јединице Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) и совјетске Црвене армије ослободиле град након четворогодишње немачке окупације.
Партизанске јединице под командом генерала Пеке Дапчевића и совјетске јединице на челу са генералом Владимиром Ждановом ослободиле су Београд 20. октобра 1944. године.
Током нацистичке окупације Београда, страдао је велики број Београђана, а град је претрпео велика разарања.
На спомен-гробљу ослободиоцима Београда пише да су за ослобођење овог града своје животе дала 2.944 борца Народноослободилачке војске Југославије и 961 борац Црвене армије, док су немачке снаге имале 16.799 мртвих и 8.739 заробљених.
Заједнички напад јединица НОВЈ и Црвене армије на град из више праваца, односно четири колоне, уследио је током послеподнева 14. октобра, али Немци су пружали отпор.
До вечери 16. октобра ослободиоци су пристигли до зграде Народног позоришта, у центру Београда, која је заузета сутрадан, а све до 18. октобра смењивали су се напади и контранапади, док су се најжешће борбе водиле код железничког моста и код хотела "Москва" на Теразијама.
Ослобођење Београда је симболично обележено 19. октобра увече, када је партизан Миладин Петровић на палати "Албанија" на Теразијама, тада највишој згради у граду, развио југословенску тробојку с петокраком, а остаци немачких јединица су се повукли преко Саве током ноћи 19. на 20. октобар.
Спомен-гробље ослободиоцима Београда код Новог гробља свечано је отворено 20. октобра 1954. године, на десетогодишњицу ослобођења.
Ослободио Београд, а онда погинуо у њему 9 година касније
Совјетски генерал Жданов и маршал Сергеј Бирјузов, који је руководио совјетским фронтом у оквиру чијих операција је била и Београдска, погинули су 19. октобра 1964. године, када је њихов авион ударио у Авалу приликом доласка на прославу 20. годишњице ослобођења Београда. На месту трагедије на Авали подигнуто је спомен-обележје.
Срна
Ауторска права Радио Оаза 2026