Јуче и данас

Разочаран сам недостатком поштовања за моје претке, не шаљу ми ни позивнице. Постоје страшна кршења људских права моје породице и мене, која треба решити.

То што смо добили споменик руском цару Николају Другом пре него што су споменике добили владари наше крви је врло интересантно, али и тужно.

Ова година била је веома важна због наше историје, али сам констатовао да у Србији није било много прилика да се види шта су моји преци - краљеви Петар Први Ослободилац и Александар Први Ујединитељ радили пре 100 година, иако су веома важни људи за нашу историју.

Мој деда је био врховни командант српске војске. Ни на изложби „Србија 1914“ у Историјском музеју нисам видео његово име. Разочаран сам због тог недостатка признања. Скоро сваки члан Карађорђеве династије лично је учествовао у Великом рату и сваки од потомака врховног вожда је део иконостаса нашег националног бића и наше историјске свести - истиче принц Александар Карађорђевић. У разговору за Данас он говори о обележавању 100. годишњице почетка Првог светског рата у Србији, односима са актуелном влашћу, положају и приликама у Краљевском дому, чији је старешина.

Да ли је Србија на прави и достојан начин обележила балканске ратове и почетак Првог светског рата, који је званично почео аустроугарским бомбардовањем Београда?

Пре 96 година створена је Краљевина СХС

Пре 96 година, 1. децембра 1918. године проглашена је прва заједничка држава Јужних Словена - Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Стварање нове државе у палати Крсмановић на Теразијама у Београду прогласио је регент Александар Карађорђевић, који је 1921. постао краљ.

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца заузимала је територију данашње Србије, Босне и Херцеговине, Македоније и Црне Горе, као и највећи део данашње Хрватске и Словеније. На челу монархије била је династија Карађорђевића. 

Краљевина Србија је још почетком Првог светског рата званично објавила да су њени ратни циљеви уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, што је потврђено Нишком декларацијом Скупштине Краљевине Србије 7. децембра 1914. године. 

Формирање Југословенског одбора уследило је 1915. године, а сачињавали су га истакнути Срби, Хрвати и Словенци са простора тадашње Аустро-Угарске, опредељени за стварање нове заједнице Јужних Словена. 

Конкретни преговори о уједињењу у будућу државу постигнути су на грчком острву Крфу, где је 20. јула 1917. донесена Крфска декларација, а у Женеви 9. новембра 1918. године, такозвани Женевски споразум. Скупу у Женеви присуствовали су представници Краљевине Србије, Народног вијећа из Загреба и Југословенског одбора с централом у Лондону. 

На данашњи дан 1957. године у Бечу је умро Паја Јовановић, један од највећих српских сликара, који је захваљујући изузетно богатом и карактеристичном опусу, снажно утицао на ликовно образовање и културу Срба.

Овај уметник, инспирисан српском историјом, захваљујући изузетно богатом опусу, нарочито делима са темама из народног живота, сценама из патријархалног живота и оних са историјском тематиком снажно је и широко утицао на ликовно образовање, културу, али и на родољубље народа.

Готово свака српска кућа је имала неку његову репродукцију са темом из српске историје или из народног живота.

Јовановић је рођен у Вршцу у породици професионалног фотографа и веома рано је показао склоност према цртању и сликању, а осим тога, у том граду је могао да види дела својих сјајних претходника Арсенија Арсе Теодоровића (1767-1826), Павела Ђурковића (1772-1830), Јована Поповића (1810-1864) са чијим се сином дружио и често посећивао његов атеље, фасциниран сликаревим копијама старих мајстора, студијама природе, делима са религиозним темама.

Тако је и сам почео да црта, прво у тајности, копирајући црквене слике и проводећи сате у празној цркви коју је сматрао својим првим учитељем.

За православне вернике данас је почео шестонедељни Божићни пост, који претходи најрадоснијем хришћанском празнику Рождеству Христовом – Божићу.

Припрема за Божић, који се прославља 7. јануара, потпуна је ако верник на крају шестонедељног поста приступи светим тајнама исповести, покајања и причешћа.

Пост је темељ хришћанског пута и прва неопходност на путу спасења, па Црква пост сматра за веома важну и значајну установу за духовни живот својих верника, али и веома моћно средство за постизање пуног спасења.

Према тумачењу Светог владике Николаја Велимировића, пост се састоји у уздржавању од мрсне хране, злих мисли, похотних жеља и рђавих дела, као и у умножавању молитава, доброчинстава и ревносном упражњавању хришћанских врлина, јер је подвиг поста телесни и духовни. Циљеви су, поучава владика Николај, "очишћење тела, јачање воље, уздизање душе изнад тела, а све ради прослављања Бога и поштовања његових светитеља".

Пост се заснива на примеру самог Исуса Христа, који је на хлебу и води постио 40 дана пре него што се суочио са Сатаном. Током овог поста уље и вино су дозвољени свим данима, осим среде и петка, када се једе храна спремљена на води. 

На данашњи дан у Сијетлу (САД) рођен је један од највећих гитариста у историји рок музике, звезда коју је часопис Ролинг Стоун 2005. године поставио на прво место ранг листе „100 највећих гитариста свих времена” - Џими Хендрикс.

Тај гитариста је пажњу публике, поред одличне свирке, изазивао и тиме што је гитару свирао зубима. Уведен је у америчку Роцк'н'ролл кућу славних и британску Музичку кућу славних 2005. године, а његова звезда у Холивуду је постављена 1994. године.

Чувени гитариста је инструмент који је обликовао читав његов живот, своју прву гитару добио са 12 година. У младости свирао је по клубовима у САД док га није чуо бивши басиста групе „Animals”, Час Чендлер који је понудио да му буде менаџер и да са њим пође пут Енглеске, што је и учинио.

Касне 1966. године, у Енглеској, били су популарни бендови попут „The Who”, „The Beatles” и „The Cream” и у то време настао је састав „The Jimi Hendrix Experience” са Ноелом Редингом на басу, Мич Мичелом за бубњевима и младим момком који је са гитаром изводио читаве перформансе.

Хитови Hey Joe, The Wind Cries Mary, Purple Haze и други направили су Хендрикса звездом у Енглеској, а његово спектакуларно извођење на Монтерејском фестивалу створило је од чувеног гитаристе светски познату личност, након чега је продао на милионе албума у Америци, док су му све турнеје биле распродате.

Музиколошки институт Српске академије наука и уметности и Национални савет словеначке националне мањине у Србији организују 26. новембра скуп поводом 100. годишњице смрти композитора Даворина Јенка (1835-1914).

Даворин Јенко био је композитор, хоровођа, капелник Народног позоришта у Београду, члан Српског ученог друсства и Српске краљевске академије и аутор српске државне химне "Боже, правде".

У главном програму свечане академије приказан је уметнички документарни филм "Даворин Јенко - творац химни и будница" аутора Ане Павловић и Драгомира Зупанца (продукција РТС), а скупу су присуствовали представници САНУ, амбасаде Словеније и званичници.

Научни скуп "Даворин Јенко - прилози за културу сећања", о разноврсним аспектима стваралаштва, критичке рецепције и досадашње научне интерпретације дела тог композитора, је одржан 26. новембра у САНУ.

Поводом 100. годишњице смрти угледног композитора у Галерији САНУ у четвртак 27. новембра биће одржан концерт "Вече Даворина Јенка", а на програму су његова дела хорске, камерне вокално-инструменталне и оркестарске музике. На концерту ће наступити Екуменски мушки хор под управом диригента Братислава Прокића и солисти Радмила Владетић, Оливера Сабо Батанча и Милица Секулић, наводи се у најави. 

Крсна слава, као симбол идентитета српског народа, остала је неокрњена, али се услед друштвених промена начин обележавања мењао - и данас домаћини настоје да припреме што богатију трпезу, док из Српске православне цркве подсећају да храна и пиће нису суштина славе.

Прослава са мноштвом претеривања није оно што може да се веже само за крај 20. и почетак 21. века, сматра музејски саветник у Етнографском музеју Марко Стојановић. Он је указао да је Стеван Сремац своју „Ивкову славу “, пошто није реч о научној фантастици, сасвим сигурно базирао на примерима из своје околине и додао да је слава остала до данас неокрњена.

„Прославља се и данас на начин који препознају не само они који учествују, већ и посматрачи који припадају другим конфесионалним, етничким заједницама”, истакао је Стојановић.
Концепт којег се треба придржавати приликом обележавања славе поставио је Свети Сава и он се практикује већ девет векова, а до промена је долазило услед различитих друштвених околности - промена система, окупација...

Стојановић је указао да је некада прослављање славе једним делом чак и у посне дане морао да буде мрсан уколико дођу Турци, а славска свећа је држана под лонцем како се не би видела из даљине, посебно зими.

Српска православна црква сутра слави Сабор светог Архангела Михаила, у народу познат као Аранђеловдан.

Св. Арханђел Михаило, познат као Аранђеловдан, једна је од најчешћих српских крсних слава, заштитник српске краљевске лозе Немањића. Овај старешина анђела (весника) Божијих најчешће је представљан са теразијама, јер се верује да он дели душе на праведне и грешне. Од давнина су људи празновали анђеле Божије, али се то често изметало у њихово обожавање. Јеретици су их понекад тумачили као богове или их сматрали створитељима читавог видљивог света. На четири-пет година пре Првог васељенског сабора, одржан је Лаодикијски помесни сабор и тада је 35. правилом установљено исправно поштовање анђела. У време римског папе Силвестера и александријског патријарха Александра, установљен је овај празник архистратига Михаила и прочих сила небесних у новембру. 

Зашто баш у новембру?

Српска академија наука и уметности (САНУ) обележила је данас 19. новембар, Дан академије. 

Председник САНУ Никола Хајдин рекао је на свечаности да је 2014. била година сећања на велике догађаје и значајне личности, а да је Академија на најбољи могући начин приступила теми Првог светског рата, без подлегања страстима, притисцима и друштвено-политичким кретањима.

„Скуп који је одржан 13. и 14. јуна у САНУ, 'Први светски рат - 1914-1918', испунио је сва наша очекивања, био је на изузетно високом нивоу и на скупу су изнети научни ставови најрелевантнијих светских историчара”, рекао је Хајдин.

Хајдин је навео да Академију у наредних годину дана чекају два важна посла, избори за ново руководство САНУ, чланове Извршног одбора и избори за пријем нових редовних чланова, као и дописних и иностраних чланова.

Председник Академије наука је подсетио и на изложбе приређене у Галерији САНУ и Галерији науке и технике САНУ.

Хајдин је рекао да ове године неће бити додељена награда САНУ за физику, јер је комисија која је разматрала предлоге закључила да је квалитет приспелих радова висок, али не довољно за ту престижну награду Академије.

Бета

Председник Србије, Томислав Николић, открио је данас споменик цару Николају Другом Романову и поручио да Београд овим добија још један нови симбол старог пријатељства, место на коме ће се грађани сусретати, састајати и подсећати на вредности заједничке историје. Он је рекао да уз бројне значајне споменике подигнуте у славу руских сабораца у оба светска рата, Београд данас међу своје најлепше историјске приче са захвалношћу и чашћу уписује и споменик руском цару Николају Другом Романову, поклон руског историјског друштва, дар Руске федерације Србији.

Споменик су освештали патријарх московски и целе Русије Кирил и патријарх српски Иринеј.

Руски патријарх одликован Орденом Светог Саве

Његова светост патријарх српски Иринеј данас је, у присуству више хиљада верника, одликовао Орденом Светог Саве првог степена патријарха московског и целе Русије Кирила "због жртвотворне љубави коју је исказао према српском народу током протеклог грађанског рата у Југославији, а посебно према Србима на страдалном Косову и Метохији".