Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Српска православна црква сутра слави Сабор светог Архангела Михаила, у народу познат као Аранђеловдан.

Св. Арханђел Михаило, познат као Аранђеловдан, једна је од најчешћих српских крсних слава, заштитник српске краљевске лозе Немањића. Овај старешина анђела (весника) Божијих најчешће је представљан са теразијама, јер се верује да он дели душе на праведне и грешне. Од давнина су људи празновали анђеле Божије, али се то често изметало у њихово обожавање. Јеретици су их понекад тумачили као богове или их сматрали створитељима читавог видљивог света. На четири-пет година пре Првог васељенског сабора, одржан је Лаодикијски помесни сабор и тада је 35. правилом установљено исправно поштовање анђела. У време римског папе Силвестера и александријског патријарха Александра, установљен је овај празник архистратига Михаила и прочих сила небесних у новембру. 

Зашто баш у новембру?

Новембар је заправо девети месец од месеца марта који се сматра тренутком стварања света. А девети месец после марта узет је због девет анђеоских чинова који су најпре створени. Свети Дионисије Ареопагит, ученик апостола Павла, описао је ових девет чинова у књизи "О небесној Јерархији". У тој строгој анђелској хијерархији, војвода анђелске војске је архистратих Михаил, јер је својим деловањем спасао многе анђеле отпале од Бога, које је Луцифер повукао собом у пропаст. Међу анђелима влада савршена једнодушност и строга хијерархија у послушности нижих чинова вишим, а свих укупно светој Божијој вољи. Архистратиг Михаило сматра се живим светитељем.

Једно народно веровање каже да се према временским условима на овај дан, може да  одреди каква ће бити година. Каже се: Какво је време на Аранђеловдан, тако ће бити током целе зиме и пролећа! У неким крајевима Србије, овај анђео се слави и као заштитник сточара јер се верје да само он може отерати вукове.

Према народној поезији цар Душан славио је је светог архангела Михајла тако што је увек дочекивао госте стојећи, док му је анђео стајао на рамену.  Једне године, да ли од умора, или немара, он се превари па седе, а анђео се наљути, удари га по крилу, и одлете. Предање каже да је цар након тога месецима покушавао да се умилостиви архангелу Михаилу.